ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 287
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Pecat!

Kosta Čavoški (26. oktobar 1941, Banatsko Novo Selo, kod Pančeva) je srpski pravnik, teoretičar prava, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, akademik SANU i član Senata Republike Srpske.


Rođen je 26. oktobra 1941. u Banatskom Novom Selu. Pravni fakultet u Beogradu završio je 29. juna 1964. godine s prosečnom ocenom 9,85, magistrirao na istom fakultetu 1969. godine, a doktorirao 1973. Početkom 1970. godine izabran za asistenta na predmetu Uvod u pravo.

Marta 1973. godine osuđen na pet meseci zatvora, uslovno na dve godine, zbog kritike Ustavnih amandmana iz 1971. i podrške profesoru Pravnog Fakulteta Mihailu Đuriću. Potom je 31. decembra 1975. godine jednoglasnom odlukom Nastavno-naučnog veća izbačen na ulicu zbog tzv. moralno-političke nepodobnosti.[1]

Dobrica Ćosić u svojoj knjizi Piščevi zapisi 1981—1991, na sto dvadeset drugoj strani, o Čavoškom piše: `Najhrabriji i najvredniji opozicionar iz naše grupe, jaka i moralna ličnost i sposoban pravnik`. Njih dvojica su 1984. zajedno napisali program delatnosti Odbora za odbranu slobode misli i izražavanja.

Jedan od 13 intelektualaca koji su obnovili rad predratne Demokratske stranke.

Na Pravni fakultet je vraćen tek 1. januara 1991. godine u svojstvu redovnog profesora. Krajem 2003. godine izabran je za dopisnog člana SANU.

Osnivač je nekadašnje Srpske liberalne stranke. Takođe je i član Tima za odbranu Radovana Karadžića pred Međunarodnim krivičnim sudom za ratne zločine u Hagu. Kosta Čavoški je član Senata Republike Srpske od 1996. godine.

Srpsku liberalnu stranku Čavoški je osnovao zajedno sa nekoliko viđenijih članova koji su istupili iz Demokratske stranke, a među kojima su bili Nikola Milošević i Saša Petrović, režiser. Stranka je bila monarhistički opredeljena i zalagala se za vraćanje monarhije kao oblika vladavine, rehabilitaciju svih političkih osuđenika, obeležavanje imena svih poginulih Srba u prošlom veku, zatim za podizanje spomenika stradalim Srbima, kao i za otvaranje kancelarije pri Vladi Srbije, koja bi se bavila stradanjem Srba u prošlim ratovima.

Radovi
Pored većeg broja članaka objavio je sledeće knjige:

Filozofija otvorenog društva. Politički liberalizam Karla Popera (1975)
Mogućnosti slobode u demokratiji (1981)
Ustavnost i federalizam. Sudska kontrola ustavnosti u anglo-saksonskim federacijama (1982)
Stranački pluralizam ili monizam (1983), koautor Vojislav Koštunica;
O neprijatelju (1989)
Revolucionarni makijavelizam (1989)
Tito – tehnologija vlasti (1991)
Slobodan protiv slobode (1991)
Pravo kao umeće slobode. Ogled o vladavini prava (1994)
Uvod u pravo I. Osnovni pojmovi i državni oblici (1994)
Na rubovima srpstva (1995)
Ustav kao jemstvo slobode (1996)
Uvod u pravo II (1996), koautor Radmila Vasić
Zatiranje srpstva (1996)
Lutka u tuđim rukama (1998)
Hag protiv pravde (1998)
Od protektorata do okupacije (1998)
Apsolutna i ublažena pravda u Eshilovoj Orestiji (2001), koautor Mirjana Stefanovski
Zgaženi ustav (2003)
Okupacija (2006)
Makijaveli (2008)
Pod tronom Atlantskog pakta: Evropski sud za ljudska prava (2009)
Izdaja (2009)
Odbor za odbranu slobode misli i izražavanja (2010)
Čavoški, Kosta (2011). Rasrbljivanje. Novi Sad: Orpheus.
Ustav kao sredstvo agitacije i propagande (2011)
Srpsko pitanje (2011)
Anatomija jedne čistke (2013)
Zloupotreba istorije u Hagu (2013)
Veleizdaja (2014)
Da li sudije štite izdaju? (2014)
Moć i prevlast (2015)
Nikola Milošević (2015)
Veleizdaja u višestrukom povratu (2016)
Kosovo stožer srpstva (2018)
Nagrade
Dobitnik je nagrade Miloš Crnjanski za 1989. godinu. Nagradu je dobio za delo O neprijatelju.