Cena: |
Želi ovaj predmet: | 4 |
Stanje: | Nekorišćen |
Garancija: | Ne |
Isporuka: | AKS BEX City Express Pošta DExpress Post Express Lično preuzimanje |
Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) PostNet (pre slanja) Ostalo (pre slanja) Lično |
Grad: |
Beograd-Stari grad, Beograd-Stari grad |
Godina izdanja: 2010
ISBN: 978-86-519-0470-0
Jezik: Srpski
Autor: Strani
INSTITUCIJE I INSTITUCIONALIZAM
Pripremili - Petar Bojanić i Ivan Mladenović
Prevod - Sanja Todorović, Milica Smajević, Nenad Filipović, Ivan Mladenović, Una Stojnić, Damjan Dobrila, Bojana Mladenović, Željko Mančić, Vanja Spirić, Maja Adamović, Željko Nešić, Srđan Prodanović, Vladimir Puača, Miljana Milojević, Slobodan Brkljač, Marina Bubnić, Duško Prelević, Vlasta Sikimić
Izdavač - Službeni glasnik, Beograd
Godina - 2010
410 strana
23 cm
Edicija - Biblioteka Društvena misao - Edicija ILECS
ISBN - 978-86-519-0470-0
Povez - Broširan
Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja
SADRŽAJ:
PETAR BOJANIĆ i IVAN MLADENOVIĆ - Elementi teorije institucija
TEORIJE INSTITUCIJA
ŽIL DELEZ - Instinkti i institucije
ALEN BADJU - Šta je filozofska institucija?
PJER LEŽANDR - Institucionalizovana životinja i institucionalni fenomen
DŽON R. SERL - Šta je institucija?
ENDRJU ŠOTER - Priroda i funkcija društvenih institucija
DAGLAS S. NORT - Uvod u institucije i institucionalnu promenu
DŽON ROLS - Dva pojma pravila
LAJAM B. MARFI - Institucije i zahtevi pravde
NOVI I STARI INSTITUCIONALIZAM
JAN-ERIK LANE i SVANTE ERŠON - Šta je institucija?
KEN BINMOR - Teorija igara i institucije
RIČARD V. SKOT - Institucije i organizacije
DŽON V. MEJER I BRAJAN ROUAN - Institucionalizovane organizacije: formalna struktura kao miti ceremonija
FILIP SELZNIK - ,,Stari` 1 ,,novi` institucionalizam
DŽEJMS G. MARČ i JOHAN P. OLSEN - Elaboriranje „novog institucionalizma`
STIVEN BEL - Stari i novi institucionalizam
KLAUS FON BEJME - Stare i nove političke institucije
PRAVNI INSTITUCIONALIZAM / ISTORIJSKA PERSPEKTIVA
MORIS ORIJU - Teorija institucije i osnivanja
ŽORŽ RENAR - Filozofija institucije
MASIMO LA TORE - Institucionalna perspektiva: od Orijua do Vajnbergera
IV SASIJE - Razmišljanje o smislu instituere, institutio, instituta u srednjem veku
ERIK LORAN - Dva nabora simptoma i institucije
MORIS MERLO-PONTI - Institucija u ličnoj i javnoj istoriji
Beleška o autorima
`1. Za Vitgenštajna [L. Wittgenstein) je određenje značenja reči neodvojivo od pravila, koja su istovremeno institucije, običaji ili upotrebe. Drugim rečima, pretpostavka ili pozadina značenja jeste čitava jedna „životna forma“ koja svo- je uobličenje zadobija upravo u navedenim institucijama i običajima. Kave [S. Cavell] je, sledeći Vitgenštajnov opis kako se uči jezik, naglasio ovu istovre- menost uvođenja deteta u jezičku i institucionalnu realnost. On naglašava da pojedina reč, kao na primer „mačka`, još nema nikakvo značenje za dete koje tek počinje da uči jezik, ali i da reči poput „grad“ ili „gradonačelnik`, neće imati za njega značenje još dugo nakon što počne da koristi pomenutu reč. Iz ovoga ne bi trebalo da se zaključi kako se značenja određenih termina uče pre shvatanja institucija i njihovih funkcija. Naprotiv, kada se deci govori šta reči znače, ona se time „uvode u relevantne životne forme koje su sadržane već u samom jeziku i koje prekrivaju predmete i osobe našeg sveta`.! Ali da bi deca uopšte mogla da budu uvedena u životne forme, neophodno je da oni koji ih podučavaju slede određena pravila koja su za te forme karakteristična. Oni takođe treba da su ovlašćeni ili odgovorni za takvu vrstu podučavanja. Drugim rečima, iako dete uči da koristi reči „mačka` ili „pas` pre nego reči „predsednik`, „novac` ili „parlament`, njegovo uvođenje u institucionalnu realnost implicitno je već savladavanju značenja ovih jednostavnih reči. Vitgenštajn zastaje kod ovakve jedne tvrdnje i ne obrazlaže dalje kako je moguće da je učenje i savladavanje jezika u isto vreme i inicijacija u institucionalnu i društvenu zajednicu. Tim pitanjem se posebno bavio Serl (J. R. Searle) pokušavajući da ponudi objašnjenje konstrukcije institucionalne realnosti.
Po Serlu, jezik je u suštinskom smislu konstitutivan za institucionalnu realnost. Koristeći istu sliku deteta koje uči jezik, Serl napominje da dete kada čuje reči istovremeno uči da one nešto znače, odnosno da nešto predstavljaju ili označavaju. Nema nikakve sumnje da dete može da gleda na novčanicu kao na čisto fizički predmet, ali ono što je suština ovladavanja jezikom jeste da reči obično ukazuju na nešto što je sa one strane predmeta ili drugo u odnosu na sam predmet.`
Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.
Sanja Todorović, Milica Smajević, Nenad Filipović, Ivan Mladenović, Una Stojnić, Damjan Dobrila, Bojana Mladenović, Željko Mančić, Vanja Spirić, Maja Adamović, Željko Nešić, Srđan Prodanović, Vladimir Puača, Miljana Milojević, Slobodan Brkljač, Marina Bubnić, Duško Prelević, Vlasta Sikimić,