Izdavač: Ostalo
Poreklo: Domaći izvođač
Tip: LP
Žanr: Narodna muzika, Svetska i Kantri muzika

Lepo očuvane, na nekoj od ploča minimalni tragovi korišćenja. Nema ogrebotina.

Retko u ponudi u kompletu i u ovakvom stanju


Label: PGP RTB – LP 1821
Series: S Pesmom I Igrom Kroz Jugoslaviju – 1
Format:
Vinyl, LP, Compilation, Reissue
Country: Yugoslavia
Released: 1977
Genre: Folk, World, & Country
Style: Folk


A1 Branimir Đokić– Moravac
A2 Vasilija Radojčić I Ansambl „Dušan Radetić“*– Dimitrijo Sine Mitre
Music By, Lyrics By – S.Avramović*
Music By, Lyrics By – S.Avramović*
3:00
A3 Šaban Šaulić I Ansambl Branimira Đokića– Ah Meraka U Večeri Rane
A4 Vera Svoboda I Pero Nikolin Uz Orkestar Julija Njikoša*– Ej Sviće Zora
Arranged By [Stylization] – Julije Njikoš
Arranged By [Stylization] – Julije Njikoš
A5 Kvartet „Do“* I Ansambel Jožeta Kampiča– Fantje Se Zbirajo 2:31
B1 Sekstet „Skadarlija“*– Pred Senkinom Kućom
B2 Vera Ivković I Ansambl Radojke I Tineta Živkovića*– Ajte Amo Momci Cure
B3 Ksenija Cicvarić I Narodni Orkestar Žarka Milanovića– Sejdefu Majka Buđaše 3:31
B4 Duet Selimova-Želčeski* I Orkestar Miodraga Jašarevića*– Jovano Jovanke
B5 Nedžmija Pagaruša* I Narodni Orkestar RTV Prištine*– Ani Mori Nuse


podaci su samo za prvu ploču, liste numera možete naći za ostale preko gugla


Srpska narodna kola su naziv za narodne igre Srba, koje su rasprostranjena u aktuelnoj igračkoj praksi Srbije. Najstarije verzije (moravac i kukunješ) zabeležene na teritoriji centralne Srbije u drugoj polovini 19. veka. Kolo je element nematerijalnog kulturnog nasleđa izrazito prisutan u različitim sferama života u Srbiji danas. Izvode ga lančano povezani igrači uz muzičku pratnju na privatnim i javnim okupljanjima, porodičnim i kolektivnim proslavama, uz učešće svih članova zajednice, bez obzira na etničku, religijsku i generacijsku pripadnost.

Ansambl Kolo
Kulturno umetnička društva[uredi | uredi izvor]
Kulturno umetnička društva su kod Srba dosta brojna i smatraju se udruženjima od narodnog značaja za očuvanje običajnih vrednosti, pod pokroviteljstvom su državnih, oblasnih i opštinskih ustanova. Kulturno umetnička društva na raspolaganju često imaju svoje prostorije, nošnje, novčana sredstva za putovanja i druge delatnosti koje im obezbeđuje osnivač ili pokrovitelj. Pristup učenju narodnih igara u kulturno umetničkim društvima je tančinjast i obuhvata sva kola iz naše zemlje a i šire.
Osnovni pojmovi o narodnoj igri - kolu[uredi | uredi izvor]
Pojam kolo ima više značenja:
Oblik igre – lanac međusobno povezanih igrača koji se kreću po kružnoj liniji;
Grupa osoba, ograničenog ili neograničenog broja koja učestvuje u igri;
Igranka – javni skup na kome se igra kolo, bez obzira da li se igra tradicionalno ili ne, pošto je sama igranka tradicionalna;
Vrsta igre, koja osim kružnog oblika ima i posebnu melodiju i pripada određenom tipu. Ovde se misli i na vrstu melodije i način igranja kola, pa tako postoje: moravac, čačak, užičko kolo itd;
Kružna igra sa melodijom ili bez, kao tipičan izraz i stilska odlika etničke grupe kojoj pripada. Tako postoje srpsko, bugarsko, makedonsko kolo…

Ansambl narodnih igara i pesama Kolo
Karakteristike kola[uredi | uredi izvor]
Kolo kao oblik narodnog plesa je široko rasprostranjeno skoro u svim narodima. Naročito je karakteristično za južnoslovenske narode. Isto značenje ima i termin ORO ili HORO. Oro kao termin se više koristio na područjima Crne Gore, jugoistočne Srbije, Makedonije i Bugarske. U ostalim krajevima se koristio više pojam Kolo. Osnovno značenje termina kolo je cirkulus kao obruč, krug. Horo ili oro potiče od grčke reči horos, što znači skup ljudi, igranka, igra.
Od ovih pojmova nastali su:
Koreografija – opisivanje i danas češće osmišljavanje plesnih oblika i varijacija, pa se onaj ko to radi zove koreograf.
Koreologija – nauka koja se bavi proučavanjem plesova, njihovim nastankom, razvojem itd.
Etnokoreologija – proučavanje narodnih plesova.
Oblici kola[uredi | uredi izvor]
Oblici kola i tipovi kola kod Srba u vizuelnom, spoljnom obliku nisu mnogo raznovrsni ali zato postoji pravo bogatstvo koraka, melodija, odnosno načina izvođenja i igranja kola.
Oblike narodnih plesova možemo podeliti na više načina ali su u koreologiji prihvaćane sledeće podele:
Oblici sa neograničenim brojem plesača (otvoreno i zatvoreno kolo);
Oblici sa ograničenim brojem plesača (solo ples, plesovi u parovima, trojkama četvorkama…);
Složeni oblici plesova – nastali kombinacijom prethodna dva oblika plesa.
Postoje oblici, kolo na kolu, kolo u kolu, i drugi koreografski oblici ali se oni danas ređe igraju i viđaju izvan kulturno umetničkih društava.
Najčešće držanje između igrača u kolu je za ruke, a može biti ispod ruke, sa ispreplitanim rukama (lesa), sa rukama na ramenima, zagrljeni i dr.
Zatvoreno kolo[uredi | uredi izvor]
Zatvoreno kolo u najmanjem obliku čine dvoje ljudi – par, kao i u plesu. Obično su to mladić i devojka. Čim se do njih uhvati treći i zatvore kolo. Ulaženjem novih igrača kolo raste. Ulazak u kolo ima razne procedure ili znakove, ali im je osnovno dozvola drugih igrača. Obično se hvata u kolo tako što muškarac ide između dve devojke (žene) i obrnuto. U zatvorenom kolu su svi igrači ravnopravni.
Otvoreno kolo[uredi | uredi izvor]
Otvoreno kolo je češći oblik. Ovde se zna gde je početak a gde kraj kola. Krajnji desni igrač je prvi ili kolovođa, a poslednji igrač u kolu je kec. Ova dva igrača su veoma važna i moraju biti dobri igrači jer se celo kolo po njima upravlja. U istom smislu ima značaj i trećak odnosno svaki treći igrač u kolu. U otvorenom kolu može se hvatati na isti način kao i u zatvorenom presecanjem tj. ulaženjem u kolo ili hvatanjem na kraju kola kao poslednji. Otvoreno kolo se može kretati pravolinijski (lesa), vijugavo, može se prekidati i praviti drugo kolo, spajati sa drugim kolom. Pojedini igrači ili parovi mogu imati solo deonice paralelno sa igranjem kola. U ovom smislu otvoreno kolo je raznovrsniji, slobodniji i bogatiji oblik plesnog izražavanja u odnosu na zatvoreno kolo.
Kretanje kola[uredi | uredi izvor]
Kretanje zavisi od koraka koji su specifični za svako pojedinačno kolo. Najčešće kretanje je sleva udesno i obrnuto. Ukoliko imaju isti broj koraka u obe strane onda su to simetrična kola, a ukoliko nemaju onda su to nesimetrična kola. Skoro sva kola se kreću udesno, čak i ona simetrična, jer dužina koraka udesno se razlikuje od one ulevo. Sva druga zamisliva i nezamisliva kretanja su u stvari rezultat i ukras svakog kola ponaosob. Mogu se videti u izvođenju kulturno umetničkih društava, dok neke korake i kretanja mogu izvesti samo vrhunski igrači.

Srpsko kolo
Muzika i kolo[uredi | uredi izvor]
Kolo se igralo uz pratnju muzike, a karakteristično je da su svirači pratili kolovođu i on je bio svojevrsni dirigent. Postojali su i znaci muzici (klecanjem kolena npr.) kada da uspori ili ubrza. To je davalo svojevrsnu interakciju između igrača i muzičara, tako da je svako kolo igrano na drugi način. Ovo je zajedničko nastanku nekih drugih plesova, kao što je tango.
Kolo se igralo uz pevanje ili uz pevanje i pratnju muzike. Tako su nastale pesme „poskočice“ veselog i šaljivog sadržaja. Neki krajevi su sačuvali i gluvo (nemo) kolo bez pratnje muzike i pesme već se takt davao naglašenim udarcima stopala o tlo. Ta kola su sačuvana u Krajini (glamočko kolo), Hercegovini i Crnoj Gori.
Stil i igranje[uredi | uredi izvor]
Stil igranja važan je za geografsko područje i etničku zajednicu na tom prostoru. Danas kulturno umetnička društva koncipiraju svoj program baš na osnovu stila igranja, tako da su igračke celine podeljene na etnokoreološka područja. Tako postoje igre iz Šumadije, Zapadne Srbije, Vlaške igre, Kosovsko metohijske igre itd. Svako ovo područje karakteriše jedinstven stil igranja, drugačije narodne nošnje, muzika i pesme.
Za svakodnevnog, amaterskog i rekreativnog, osnovno obrazovanog igrača važnija je druga osobenost a to je da bez obzira na šarolikost i raznovrsnost, dosta kola imaju isti ili veoma sličan igrački obrazac. To znači da se muzički i po nazivu različita kola danas igraju na isti način.
Od koraka je najčešći tzv. šesterac, igrate tri koraka udesno, tri koraka u mestu, zatim tri koraka ulevo, pa tri u mestu i to se stalno ponavlja. Na ovaj način možete igrati, moravac, užičko kolo, žikino kolo. Karakteristika ovih kola je da se smatraju simetričnim.
Vrlo često se igra i tzv. vlaško kolo, sa osam koraka. Četiri koraka idete udesno, zatim dva u mestu, pa jedan ulevo, i jedan u mestu. Sve se to zatim ponavlja. Ovo se igra na više sličnih kola – melodija. Pripada nesimetričnom kolu.
Čačak je najteži i češće se igra na deset (dvanaest) koraka, ili tri udesno, tri u mestu, dva ulevo, dva u mestu, jedan ulevo i jedan u mestu, pa sve ponovo. Za Čačak kažu da se igra na 3, 2, 1.
Niški sa, sa je ritam koji se vrlo često upotrebljava u narodnim novokomponovanim pesmama i na njih se igra pored originalnog kola. Može se igrati na šest (najčešće) ili na osam koraka. Koraci su jednostavni, dva desno, dva nazad, dva napred pa sve ponovo.
Ubedljivo najčešće se igra varijanta makedonskog kola lesnoto uz skoro sve narodne novokomponovane pesme. U igračkom smislu ovo se ne smatra kolom već je kolo samo po spoljno vizuelnom obliku tj. igrači igraju na način kao što igraju u kolu. Koraci su tri udesno, dva u mestu pa ponovo. Kretanje je stalno udesno. Za ovo nije potrebno nikakvo učenje, dovoljno je da se „uhvatite u kolo“ i zaigrate.
Poseban deo su vojnička kola (oficirsko, kaplarsko, …).
Vranjanska kola i igre[uredi | uredi izvor]

Vranjansko kolo
Opis igre[uredi | uredi izvor]
Posebno mesto u folklornoj tradiciji Srbije ima Vranje i njegova okolina. U prošlosti, za vreme Turaka na feudalnim imanjima vodio se bujan život. Posebno su se negovale igre tipa čoček, orijentalnog porekla, u kojem su devojke sa izuzetnom prefinjenošću izvodile zanosne pokrete. Često su se pri igri služile maramicom, defom i sličnim. Odnos prema plesu bio je veoma kultivisan, svaki novi pokret bio je iskušenje za plesače, novi doživljaj za gledaoce. Položaj tela, čvrsto stisnute ruke, odmereno podignuta noga, odavali su plesače pune temperamenta i proživljenog odnosa prema igri. U igri teško oro, u kojem harmoničnosti linija što ih čine pojedini delovi tela, posebnu lepotu daje trajanje pokreta. Iščekivanje novog pokreta, gestova, zaokuplja pažnju igrača i gledalaca. Ubrzavajući neosetno igru doživljaj prelazi iz intelektualne dramatičnosti u opuštenu razdraganost. Kada bi se to još doživelo na mesečini, doživljaj igre ostao bi nezaboravan.
Romska svadba[uredi | uredi izvor]
Sličan doživljaj po raznovrsnosti emocije jeste i romska svadba. Subotom u sumrak započela bi svadba, igra i veselje.Mlada ukrašena šljokicama i drugim ukrasima vodila bi kolo. Igra, pesma i svirka nisu trajali do duboko u noć, jer su vranjanski Romi leti iznosili posteljinu pred kuću i položivši je na prostirku tamo spavali. U nedelju posle venčanja svadbena povorka igrala je vranjskim ulicama, žene i devojke u raznobojnim dimijama, koje kao da se nadmeću u živosti boja i nijansa. Kod mladoženje se igraju muška kola – igre sa štapovima. Verovatno je to bio deo obreda u kojem su se mačevima terali zli duhovi od mladenaca. Nakon toga nastaje opšte veselje u kojem učestvuju svi. Dok su u to vreme u upotrebi bili zurle i bubnjevi koje su sami svirači izrađivali, danas je jedina veza sa prošlošću bubanj, a u upotrebi su limeni instrumenti i klarinet.[1]
Vranjanska igra između dva rata[uredi | uredi izvor]
Za stare žene i muškarce koji su živeli između dva rata u Vranju bile su osobene sledeće stvari: upotreba stranih reči i izraza, koji su polako nestali, razni nadimci, nošnja – odeći i obuća, kućni običaji, ishrana, gradski život i drugo. Taj stari svet, obučen u gradsku izvornu nošnju i obuću, viđao se na slavama, svadbama i drugim svečanostima i priredbama. Sve je to polako izumiralo i sve manje se moglo naći i videti. Posebno mesto u životu grada između dva rata imala su vranjska kola i igre. I jedno i drugo izvodilo se vrlo svečano, tiho, osetljivo i dostojanstveno, da je na gledaoca ostavljalo nezaboravan utisak. Ko je jednom u gradu video lepe Vranjanke i Vranjance uhvaćene u kolu i igri, taj doživljaj zauvek će pamtiti. Nimalo nije čudno što je Miloš Savković, jugoslovenski kritičar, gledajući naše ljude u igri vranje 4. januara 1931. na zabavi prilikom izbora za mis Vranja, bio toliko oduševljen da je o svemu tome, u vidu pisama iz Vranja, napisao veliku pesmu u prozi i izrekao tako veliko hvala za vranjski melos jer mu je sve to ostalo trajno u sećanju. Prilikom igre vranje i drugih kola, vranjski igrači kao da su u vazduhu. Od svih njih, Koča Mašutković bio je nenadmašan. On je, kao majstor nad majstorima, u školskoj 1926/1927. bio zamoljen od direktora Vranjske gimnazije Uroša Grbića da obuči vranjske gimnazijalce viših razreda u igri vranjskih kola, pre nego što oni pođu na ekskurziju kroz čehoslovačke gradove.
Igra vranjanka i druga vranjska kola koja su igrali navedeni stari Vranjanci u pesmi su bili opevani i na slikama bezbroj puta zabeleženi. Pravi sevdah i ona čuvena vranjska pesma Ne li te je žal za mladost ime Vranja i naših ljudi proneli su širom naše zemlje. Igre Vranja i okoline su veoma temperamente, nošene lepotom, vremenskom daljinom ali i uticajem orijentalnog muzičkog ritmičnog nasleđa na naše krajeve. Ritmovi opredeljuju igru i pokrete, cela scena treperi i uvija se. Uz mnoštvo koreografskih slika koje opredeljuju karakter podneblja, uživamo igrajući i gledajući.[2]
Kola koja se igraju u Vranju[uredi | uredi izvor]
Grčko kolo
Pembe
Eleno mome
Vlasinku
Emkino kolo
Švrljig
Bugarka
Svekrvino oro[3]
Unesko[uredi | uredi izvor]
Srpska narodno kolo upisana je 9. decembra 2017. godine[4] na Uneskov spisak nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.[5] Odluku o upisu kola doneo je Međuvladin komitet za očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa na svom 12. redovnom zasedanju, koje se održava na ostrvu Čedžu, u Južnoj Koreji, a odluka je objavljena i na sajtu Uneska. Procedura za upis tradicionalne narodne igre kolo na Reprezentativni spisak nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva započeta je na osnovu odluke Nacionalnog komiteta za nematerijalno kulturno nasleđe u decembru 2015. godine. Centar za nematerijalno kulturno nasleđe pri Etnografskom muzeju u Beogradu pripremio je nominacijski dosije koji je u martu 2016. godine Ministarstvo kulture uputilo u proceduru usvajanja.[5]
Poznati igrači[uredi | uredi izvor]
Vranjska kola[uredi | uredi izvor]
Rista Stefanović Čaplja
Koča Mašutković, trgovac
Mica Jovčić Lopkina
Mihajlo Ristić Đaurac
Aleksandar Stamenković Karapera, oficir u penziji
Mica Stevanović Čapljina
Đošić Nikola, oficir