ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
Godina izdanja: xxxx

Dušan Radović Zamislite deco
Tvrdi povez
Izdavač Rad

Dušan Radović, u dečjoj književnosti poznat i kao Duško, većinu svog stvaralaštva i svoje karijere posvetio je deci i dečjoj književnosti. Pisao je prozu, ali najviše pesme za decu, koje je objavio u mnogim zbirkama. Ovde predstavljamo analizu izbora njegovih najpoznatijih pesama.


Čitajući ih, vidimo da su one međusobno u mnogočemu slične. Sve pesme vrlo su vedre, radosne, melodiozne i ritmične. Većina njih zvuči poput brojalica, što je mlađim uzrastima omiljena forma pesama. Brojalice su vrlo ritmične, imaju rime, sličan broj slogova u stihovima i strofama, u njima se nalazi mnogo zvučnih stilskih figura i onomatopeje, zbog čega ih je vrlo lako zapamtiti, kao neku pevanu pesmicu. Brojalice su i zabavne, a Radović ih čini i još zabavnijima jer u njima često izmišlja neke nove, urnebesne reči ili obične reči pretvori u neke smešne.

Upravo u ovome se vidi sva radost njegova pesništva. Ipak, one nisu samo zabavne, ovaj pesnik svoje pesme nastoji učiniti i vrlo poučnima. Pesnik uči decu šta je dobro, šta je loše, uči ih da poštuju svet oko sebe, ali i da sami traže poštovanje, uči ih lepoti prirode, ali i važnosti njena očuvanja i još mnoge zanimljive, ali i veoma važne teme koje okružuju decu. Roditeljima u ovim pesmama poručuje da deca možda jesu mala i neiskusna, ali to ne znači da nisu i pametna i vredna ljubavi i poštovanja.

Ipak, ono što je centralni motiv svih njegovih dečjih pesama je razigranost. Igra je osnova dečja zanimacija i najveća razbibriga, pa tu igru Radović je uključio i u svoje pesme. Deci bi trebala biti igra čitati ih, učiti i recitovati. Pri tome bi trebala da se zabavljaju, pevaju, skaču i – ako treba – lome jezike dok ne nauče da izgovaraju neke posebne reči.

Koliko su važne ove pesme za dečje pesništvu Srbije svedoče i mnoge nagrade koje je Radović dobio. Među njima su i nagrade Neven i Mlado pokoljenje, Nagrada Zmajevih dečjih igara, Nagrade sterijinog pozorja i mnoge druge. Čak i nakon svoje smrti, pesme ovog pesnika ostale su važan dio ne samo lektire osnovnoškolaca, nego i uopšte života dece iz cele regije, koja će još pokoljenjima učiti njegove pesmice i čitati svevremenske priče.

Pesma „Zamislite“ jedna je od poznatijih pesama Dušana Radovića, s kojom se deca susreću u udžbenicima u osnovno školi te kao deo lektire. U njoj pesnik govori o princezi Nađi koja je jednog dana pala s lađe i izgubila se na moru. Nitko od plemića i admirala nije hteo da ode za njom i spasi je, osim Kađe razbojnika. Ali budući da je bio tako hrabar i spasio mu kćer, kralj mu je za nagradu ipak dao njenu ruku. Ideja pesme je poručiti da ne trebamo suditi drugima po tome koliko su uticajni i bogati, već po njihovim delima.

Zamislite – analiza pesme

Pesma „Zamislite“ napisana je kao bajka u stihu. Ima svoju radnju i likove, značajne motive i na kraju pouku. Ipak, pored tih odlika epske pesme, ima i odlike lirske. Pesničke slike opisane su raznim pesničkim slikama, pesma ima rimu i vrlo je ritmična. Ono bajkovito u njoj su pomalo neobjašnjivi motivi karakteristični za bajke, ali pesnik ih već naslovom uspeva da objasni, jer sve ono o čemu pesma govori – nalazi se u našoj mašti. Pesma ne samo da tako počinje, stihom „Zamislite deco“, nego je to i njen naslov, dakle glavni motiv.

Ono što pesnik želi da zamislimo je veliko more i na moru veliku lađu. Na lađi su okrugli prozori, a na jednom od njih princeza Nađa. Primećujemo kako pesnik ovde koristi stilsku figuru gradaciju i to onu od većeg prema manjem. Od početnog mora, čitaocev fokus smanjuje se na brod, pa na brodske prozore, pa samo na jedan prozor, a na prozoru glavna junakinja pesme.

Druga strofa počinje na sličan način, samo što ovoga puta na istom moru, u istom brodu, ali na drugom prozoru, vidimo razbojnika Kađu. Kađo je također glavni junak priče, ali već sada vidimo da je on posve suprotan prvom glavnom liku. Dok je junakinja princeza, on je razbojnik. Već ovde čitaoc može da zaključi da će se njihove sudbine dalje kroz pesmu susresti.


I treća strofa počinje riječju Zamislite. Ovoga puta pesnik obje slike koje nam je predočio u prejašnjim stihovima stavlja u kontekst. Dobili smo mesto radnje i glavne likove, a sada i okolnosti u kojima su se našli. Pesnik opisuje da je to more na kojem plovi brod talasavo, jer vani bura besni i vetar fijuće. Upravo je jedan talas bio ključan i on je princezu bacio u more. Situacija je ozbiljna šta vidimo u stihu „I poče mladi živo da se gasi“

Sledeća strofa naglašava nesreće koja se dogodila. Pesnik ovoga puta koristi hiperbolu kako bi pesmi dodao i dramatičnosti:

Zamislite, deco, sto talasa,
većih sto puta od svake princeze…

Osim talasa, opasnost predstavljaju i ajkule, koje svaki tren mogu da se pojave i pojedu princezu. Nakon ovog uvoda u priču sledi zaplet. Sve to video je otac princeze koji odjednom biva „Strahom i bolom obuzet“. Čini stvar tipičnu za bajke – traži junaka koji će da spasi njegovu kćer. Naravno, nagrada za takvo junaštvo biti će upravo njena ruka.

Nakon toga saznajemo da je ta lađa na kojoj se voze prepuna oficira, prinčeva i admirala – dakle svih mogućih visokopozicionisanih, uglednih ljudi. Ali nitko od njih nije potvrdio te svoje važne titule. Vidimo to u stihu „I svi ćute, svi drhte…“. I tada se ponovo javlja naš junak kojeg smo prvi puta susreli u drugoj strofi – Kađa. On jedini bez razmišljanja skoči.

Kađa ne samo da je hrabar, on je hrabriji i od samog mora, jer uspeva da zaobiđe sve njegove smrtonosne klopke i uz to ga opsuje. Na kraju, naravno, spasi princezu iz valova. Nakon šta je to učinio, princezin otac (pesnik kaže da je sigurno kralj, a možda i car), podigne Kađu u zagrljaj i poljubi ga. Ovo je malo neobično, jer kralj je time prekršio sve protokole i dokazao da su osećanja i ljubav prema kćerki jači od bilo kakvih pravila ili zakona.

Kralj je odmah ponudio ruku svoje kćerke Kađi. Rekao mi je „Ovo je kćer moja, a žena vaša“. Kađa, pre nego je pristao da je uzme, morao je da raščisti i prizna ko je zapravo on. Rekao da je on razbojnik.

Njegova vest bila je toliko iznenađujuća, da se odjednom umirilo i samo more, vetar je utihnuo, pa je time stala i sama lađa. Svi su gledali u pravcu princeze jer ona je bila ta koja će morati da se uda za tog čoveka. Ako ga odbije, to je njeno pravo, jer nitko ne mora da se uda za ikoga, kamoli za razbojnika, ako to ne želi. Ali ona je ipak rekla da je njegova, jer on nije razbojnik, on je hrabar čovek. Izvinila se svome ocu i opravdala time da se na svetu svakakva čuda događaju, a ovo je jedno od njih.

Ovim krajem vidimo da je ova pesma i pomalo humoristična. Prvo su svi oficiri i prinčevi ispali kukavice, Kađa, iako razbojnik, lepo se ispričao i rekao ko je, a princeza je odlučila da bude buntovna i ipak je poželela da se uda za njega. Pouka pesme je da nekada najhrabriji budu oni od kojih se to najmanje očekuje, a kukavice ispadnu oni koji se prave da su hrabri. Ipak, nagrada uvek stigne onoga tko se najviše trudi.

Ova pesma ima jedanaest strofa, uglavnom katrena, iako ima i onih od pet i od tri stiha. U pesmi ima rime, pa je ona vrlo ritmična, unatoč tome šta joj nisu svi stihovi iste duljine. Svejedno, vrlo je lako čitljiva i deci razumljiva, zbog čega će im biti i jako zanimljiva.