Godina izdanja: 2022
ISBN: 978-86-6084-010-5
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Autor - osoba Bastašić, Lana, 1986- = Bastašić, Lana, 1986-
Bouharaoua, Liuza Katica, 1985- = Buharova, Luiza Katica, 1985-
Bužarovska, Rumena, 1981- = Bužarovska, Rumena, 1981-
Lučić, Danilo, 1984- = Lučić, Danilo, 1984-
Nikolić, Nikola, 1989- = Nikolić, Nikola, 1989-
Matković, Dijana, 1984- = Matković, Dijana, 1984-
Naslov Dnevnik 2020. / Lana Bastašić ... [et al.] ; [prevod sa makedonskog Lora Podbarski, prevod sa slovenačkog Jelena Petrović]
Ostali naslovi 2020. dnevnik
Dve hiljade dvadeseta dnevnik
2020.
Vrsta građe dokumentar.lit.
Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik srpski, hrvatski
Godina 2022
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Booka, 2022 (Beograd : DMD)
Fizički opis 364 str. ; 20 cm
Drugi autori - osoba Podbarski, Lora, 1970- (prevodilac)
Podbarski, Lora, 1970- (prevodilac)
Petrović, Jelena, 1974- (prevodilac)
Petrović, Jelena, 1974- (prevodilac)
Zbirka Booka / [Booka] ; ǂknj. ǂ165
(broš.)
Napomene Tiraž 2.000
Na presavijenom delu kor. lista beleške o autorima.

Zajednički dnevnik šestoro mladih pisaca s prostora bivše Jugoslavije u kojem opisuju godinu koja je zaustavila svet. Rezultat ovog neuobičajenog poduhvata je autentičan prikaz zbunjenosti, strahova, čežnje za drugima, usamljenosti i frustracija koje smo svi osećali te godine.



Kada je krajem 2019. Lana Bastašić došla na ideju da šestoro mladih pisaca iz šest država u 2020. započne zajednički dnevnik u kom će svako od njih beležiti svoje doživljaje, ni ona ni ostalih petoro – Luiza Bouharaoua, Dijana Matković, Rumena Bužarovska, Danilo Lučić i Nikola Nikolić – nisu ni pomišljali da će pisati o godini koja će promeniti život svih stanovnika planete. Upravo ta početna, nedužna pozicija iz koje sve kreće daje ovom dnevniku poseban šarm.
2020. izuzetna je knjiga u kojoj šestorka izlaže sebe i svoju intimu čitaocima i čitateljkama. Iz različitih perspektiva oni opisuju ono kroz šta je čitav svet prošao – zbunjenost i frustracije, nepromišljenost i odlučnost, samoću i čežnju za drugima, kao i banalnost i izuzetnost svakodnevnih malih stvari.
Uprkos različitostima autora, ili možda baš zbog njih, ovaj polifonični dnevnik podvlači da smo povezani više nego ikad, da nismo sami u svojoj usamljenosti, strahovima i nadanjima, i da postoji jezički i kulturni prostor koji delimo. Čitati o 2020. godini, u kojoj su se munjevito smenjivale ushićenost čovečanstvom i razočaranost njime, znači zaviriti u svoju dušu očima drugih.

Danilo Lučić
Danilo Lučić (Beograd, 1984) autor je dve zbirke pesama: Beleške o mekom tkivu (2013), za koju je osvojio Brankovu nagradu, i Šrapneli (2017), kao i zbirke priča Sazrevanje modrica (2020). Urednik je portala za književnost i kulturu glif.rs.

Dijana Matković
Dijana Matković (Ljubljana, 1984), spisateljica, novinarka i urednica, objavila je zbirku priča V imenu očeta (2013) i esejistički roman Zakaj ne pišem (2021). Osnovala je i uređivala časopise Airbeletrina i Državljanska odgovornost, a trenutno je urednica levičarskog portala Disenz.

Lana Bastašić (Zagreb, 1986) objavila je zbirke kratkih priča Trajni pigmenti (2010), Vatrometi (2013) i Mliječni zubi (2021), knjigu priča za decu Nastja crta sunce (2015) i zbirku poezije Naivni triptih o Bosni i umiranju (2014). Njen prvi roman, Uhvati zeca, osvojio je Evropsku nagradu za književnost 2020. godine. Roman je uvršten u najuži izbor za NIN-ovu nagradu i prevoden je na osamnaest jezika. Dobila je nekoliko nagrada za kratku priču (između ostalih, Zija Dizdarević, Ulaznica i Karver: Odakle zovem), dve nagrade za poeziju (Targa UNESCO u Trstu i Dani poezije u Zaječaru), i nagradu za neobjavljenu dramu (Kamerni teatar 55 u Sarajevu). Priče su joj objavljene u Poljima, Sarajevskim sveskama, Povelji, Fantomu slobode i drugim regionalnim časopisima. Uvrštena je u nekoliko regionalnih antologija kratke priče, uključujući Pucanja i Pristojan život. Učestvovala je na mnogim međunarodnim književnim festivalima i rezidencijama za pisce. Jedna je od osnivača škole književnosti „Bloom“ u Barseloni i članica PEN centra u BiH. Ponekad živi u Beogradu.

Nagrada Evropske unije za književnost 2020.

Luiza Bouharaoua (Split, 1985), spisateljica, prevoditeljka i osnivačica udruženja Skribonauti, objavila je zbirku priča Jesmo li to bili mi (2019) i uredila kolaborativnu zbirku priča zatvorenica Ženske kaznionice u Požegi i savremenih spisateljica Nastavi priču (2020).

Nikola Nikolić (Podgorica, 1989) objavio je tri romana: Čvor (2011), Meandar (2014), Sirene za uzbunu (2019), i zbirku priča Atakama (2016). Autor je serijala razgovora s piscima iz regiona na portalu Kombinat.

Rumena Bužarovska je rođena 1981. godine u Skoplju. Dosad je objavila zbirke priča: Žvrljotine (2006), Osmica (2010), Moj muž (2014) i Nikuda ne idem (2018), kao i studiju o humoru u savremenoj makedonskoj i američkoj kratkoj priči O smešnom: Teorije humora kroz prizme kratke priče (2012). Knjige su joj prevedene na engleski, nemački, mađarski, italijanski, albanski i na jezike prostora bivše Jugoslavije.
Platforma Literary Europe Live, u okviru organizacije Literature Across Frontiers, uvrstila je 2016. godine Rumenu Bužarovsku među deset najzanimljivijih mladih evropskih pisaca.
Bužarovska predaje američku književnost na Filološkom fakultetu u Skoplju , a bavi se i književnim prevođenjem s engleskog na makedonski jezik (Kerol, Kuci, Kapote, O’Konor). Koautorka je i koorganizatorka večeri pripovedanja ženskih priča PičPrič.

MG P5