Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

odlično očuvana
kao nova
sa posvetom auotra
Marko Mladenović je bio profesor Pravnog fakulteta u Beogradu na predmetima Porodično pravo i Sociologija porodice. Bio je direktor Instituta za socijalnu politiku i Instituta za pravne i društvene nauke Pravnog fakulteta u Beogradu. Učestvovao je u osnivanju Gerontološkog, Defektološkog fakulteta i odgovarajućih instituta. Osnivač je smera za socijalni rad i socijalnu politiku na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Na ovom smeru predavao je Porodično pravo, Sociologiju porodice i Društvenu zaštitu porodice. Preminuo je 10. marta 2014. godine.

Biografija
Rođen 1928. godine u Jagodini. Osnovnu školu i gimnaziju je završio u Jagodini i Nišu. Maturirao je 1946. godine u Svetozarevu (Jagodina), kada se upisao na romansku grupu Filozofskog fakulteta u Beogradu. Ubrzo je prešao na Pravni fakultet, na kome je, kao vanredan student, diplomirao 1950. godine, za dve godine.

Počeo da radi još kao student, 1947. godine. Prvo zaposlenje mu je bilo u Ministarstvu socijalne politike Srbije. Radio je, potom, u Ministarstvu rada Srbije, a onda u Oblasnom narodnom odboru u Užicu. Po diplomiranju, Mladenović je postavljen za pripravnika Sreskog suda u Svetozarevu, da bi, posle godinu dana, bio izabran i za predsednika Suda. Krajem 1957. Mladenović se ponovo vraća u Beograd, gde se zapošljava u Sekretarijatu za zdravstvo i socijalnu politiku Saveznog izvršnog veća. Naredne godine je izabran za asistenta na predmetu porodično pravo na Pravnom fakultetu u Beogradu. Zvanje doktora pravnih nauka Mladenović je stekao 1962. godine tezom RAZVOD BRAKA. Prošavši sva zvanja, Mladenović je za redovnog profesora izabran 1974. godine. Pored Porodičnog prava, on je predavao i Sociologiju porodice, socijalnu politiku i socijalni razvoj.

Nikada nije imao značajnije političke funkcije. Njegov naučni rad posvećen je pravnim, sociološkim i svim drugim aspektima nauke o porodici. Prvi je postavio teorijske i metodološke osnove Sociologije porodice, razvivši je u celovit sistem. Isto tako, zasnovao je i kao posebnu naučnu disciplinu — Društvenu zaštitu porodice. Takođe, u svetskoj pravnoj literaturi se smatra najvažnijim zastupnikom poznate teorije o „braku kao ugovoru“, prema kojoj brak sve više prerasta zakonske regulative, pretvarajući se u slobodni ugovorni odnos. Učestvovao je na većem broju međunarodnih naučnih skupova od SAD do Japana sa (uvodnim) referatima. U bivšoj i u sadašnjoj Jugoslaviji predsedavao je ili imao uvodne referate na mnogim naučnim i stručnim skupovima. Smatra se tvorcem Zakona o braku i porodičnim odnosima. Objavio je veliki broj naučnih i stručnih radova u više knjiga. Broj članaka, prikaza, eseja, studija, polemika, verovatno premaša cifru od 300.

Za svoj naučni, pedagoški i javni rad, dobio više priznanja. Pored ostalih, dobitnik je Oktobarske nagrade Grada Beograda, nagrade „Svetozar Marković“ i Specijalne nagrade Srbije za doprinos u razvoju teorije i prakse socijalne politike. Posle trideset godina bavljenja isključivo naučnim radom, posvetio se i književnosti. Još u mladosti je pisao pesme, da bi se književnosti vratio tek kada je napunio pola veka života. Američki biografski institut dodelio je Mladenoviću prestižnu nagradu ličnost godine — 2000. U 2002. godini dobio je zlatnu Američku medalju časti.

U januaru 2003. godine na Pravnom fakultetu u Beogradu, na Osnivačkoj skupštini izabran je za predsednika Udruženja građana „opstanak“ — za borbu protiv „bele kuge“ i za biološki opstanak srpskog naroda. Učestvovao je na svih sedam gerontoloških kongresa u Vrnjačkoj banji kao jedan od uvodničara. Učestvovao je i na više međunarodnih kongresa. Bio je predsednik, uvodničar i glavni referent na prvom nacionalnom kongresu o deci i natalitetu u Srbiji, 11. i 12. oktobra 2006. godine u Centralnom domu vojske Srbije. Gostovao je u više gradova na javnim tribinama, govorio na radiju u televiziji, napisao više priloga za dnevne i nedeljne novine. Održao je I više književnih večeri. Dana 14. februara 2007. godine podneo je ostavku na funkciju predsednika Udruženja „Opstanak“ zbog mnogih nesporazuma sa nekim članovima Uprave. Posle povlačenja iz javnih aktivnosti posvetio se sređivanju rukopisa I pripremi za objavljivanje više knjiga. Prva od njih je „Drugo ubistvo Zorana Đinđića“.

Ustanovljena je nagrada „dr Marko Mladenović” za medijski doprinos borbi protiv depopulacije u Srbiji. Prva dobitnica 2018. godine bila je Katarina Đorđević, novinarka „Politike”.[1]

Bibliografija
Objavio je kapitalno delo „Porodično pravo“ u dva toma (oko 1.300 strana). Najvažnije naučno delo Mladenovića je „Porodica u postsocijalističkim zemljama“, sa dva saradnika. Monografija je objavljena 1998. na engleskom jeziku, u izdanju Maks Plank Instituta u Hamburgu u okviru Međunarodne enciklopedije uporednog prava.

Član je većeg broja naučnih organizacija, kako u zemlji, tako i u svetu. Član je više uređivačkih odbora, naučnih i stručnih revija. Kandidovan je dva puta za člana Srpske akademije nauka i umetnosti. Drugu kandidaturu sam je povukao. Svojim člancima u listovima i časopisima prisutan je četiri decenije, kao publicista, u javnom životu. Odigrao je značajnu ulogu u nacionalnim i političkim previranjima u Jugoslaviji i u Srbiji, posebno svojim prilozima koje je objavljivao u „Politici“, NIN-u[2] i „Borbi“. Te članke sakupio je u dve knjige: „Buđenje srpskog naroda“ i „Ne plači ukleta zemljo“. Predlagan je 1997. godine, kao nezavistan kandidat, u idealnu Vladu Republike Srbije za ministra za porodicu.

U vreme krize u Jugoslaviji uputio je poruke Kongresu SAD i Evropskom parlamentu i dobio odgovore. Njegov članak, objavljen u listu „Politika“, „Srpski narod mora prestati da bude dežurni krivac“ proglašen je, u specijalnom izdanju „Politike“, za najbolji tekst o „srpskom pitanju“. Uputio je dva pisma i predsedniku Slobodanu Miloševiću, pod naslovima „Dragi Slobodane“ (NIN, 1991) i „Podnesi ostavku“ („Borba“, 1992).

Do 1996. godine objavio je šest romana i osam zbirki pesama, kao i putopisnu prozu „Srbija u Kanadi“ i dnevnik „Deca pakla“. Krajem 1996. godine objavio je „izabrana dela“ Iz književnosti u deset knjiga (oko 4.000 strana). Posle toga objavio je još nekoliko knjiga iz književnosti. Dragoljub Stojadinović, poznati književni kritičar, objavio je 1998. godine monografiju o naučniku i književniku Marku Mladenoviću, sa naslovom „Između mita i zakona — o književnom delu Marka Mladenovića“. Miloš Jevtić, publicista, objavio je nedavno knjigu razgovora sa Markom Mladenovićem.

Najvažnije knjige iz oblasti nauke
Praktikum za porodično pravo, više izdanja od 1965. do 1990, sa izmenama i dopunama, razni izdavači,[3]
Razvod braka i brakorazvodni uzroci,[4]
Porodica i porodični odnosi, „Rad“, Beograd, 1963. (ova knjiga je bila osnov za nastanak nove naučne discipline „Sociologije porodice“, pp. 446)
Sociologija porodice, Teorijski osnovi Sociologije porodice, monografija,[5]
Uvod u sociologiju porodice, udžbenik, četiri izda-nja, poslednje 1977,[6]
Osnovi sociologije porodice, (prerađeni udžbenik „Uvod u sociologiju porodice“), osam izdanja, poslednje 1995, „Savremena administracija“, Beograd, pp. 356.
Društvena zaštita porodice i dece, „Rad“, Beograd, 1973, pp. 332
Porodica između usamljenosti i društvenosti, „Savremena administracija“, Beograd, 1976, pp. 134.
Socijalna politika i porodica, „Savremena administracija“, Beograd, 1980, pp. 359.
Porodično pravo, monografija, dva toma, prvi tom pp. 474, drugi tom pp. 782,[7]
Porodično pravo u Jugoslaviji, udžbenik, osam izdanja, više izdavača, od 1982, poslednje izdanje (1995). str. 584.
Porodično pravo u socijalističkim zemljama, „Službeni list SFRJ“, Beograd, (1990). str. 258.
Zakon o braku i porodičnim odnosima, sa objašnjenjima, Beograd, dva izdanja, 1988. i (1990). str. 176.
The family in post-socialist countries, Međunarodna enciklopedija uporednog prava (na engleskom), Maks-Plank Institut, Hamburg, 1998.
NAPOMENA: ovo je samo spisak najznačajnijih radova i po obimu i po značaju. Mnogo radova je izostavljeno sa ovog spiska.

Izabrana književna dela (u deset tomova)
Izdavač: „Čaplin“, Beograd, preduzeće za kinematografiju i izdavaštvo Urednik ovog izdanja i autor pogovora: Dragoljub Stojadinović (oko pet autorskih tabaka) Recenzenti: Dr Draško Ređep i Milosav Buca Mirković

Prvi tom: Ukletnic, roman, Zapis, Beograd, 1982, pp. 404.
Drugi tom: Nedođin, roman, Nova knjiga, Beograd, 1983, pp. 265.
Treći tom: Žuta kuća, roman, Nova, izd. Slobodan Mašić, Beograd, 1985, pp. 342 (prvo izdanje), Sfairos, Beograd, (1994). str. 431. (drugo izdanje)
Četvrti tom: (Anti)Biografija, roman, „Književne novine“, Beograd, 1990, pp. 364.
Peti tom: Drugobe, roman, Dositej, Sfairos, Beograd, 1991, pp. 370.
Šesti tom: Uostalom Kartaginu treba razoriti, roman, „Naučna knjiga“, Beograd, 1992, pp. 400.
Sedmi tom:
Srbija u Kanadi, „Agencija Draganić“ i Sfairos, putopisni dnevnik, Beograd, 1995, pp. 200.
Beogradski dnevnik „Deca pakla“, pp. 210 (prvi put se objavljuje u okviru „Izabranih dela“)
Osmi tom:
Nestvarno vreme, soneti, „Zapis“, Beograd, 1979, pp. 90,
Njive skamenjene, pesme, „Zapis“, Beograd, 1980, pp. 122.
Vozovi koji se ne vraćaju, pesme, „Novo delo“, Beograd, 1987, pp. 125.
Deveti tom:
Otrovne oporuke, satirične pesme „Rad“, Beograd, 1994, pp. 190,
Spremna je noć, satirične pesme, „Ošišani jež“ i Sfairos, Beograd, (1995). str. 153,
Deseti tom:
Pojas nevinosti, pesme, Sfairos, Beograd, (1995). str. 125.
Senke nema više, metafizičke pesme, Dositej, Beograd, (1995). str. 85,
Nove pesme, neobjavljena zbirka, oko 80 strana.
Pogovori dr Draška Ređepa, Milosava Buce Mirkovića i Dragoljuba Stojadinovića, književnika i književnih kritičara.
Objavljivanje knjige posle „izabranih dela“
Trilogija „Pisma za Mary Ann“:
Zlatna svadba, roman, Narodna knjiga, Beograd, 1998, pp. 257
Seoba Srba na Mars, roman, Narodna knjiga, Beograd, 1999, pp. 258.
Milosrdni anđeo, Dnevnik o ratu i miru, Narodna knjiga, Beograd, pp. 389.(MARY ANN GLENDON je profesor prava na Harvardu i lični savetnik pape Jovana Pavla drugog. Bila je recenzent za monografiju „Porodica u postsocijalističkim zemljama“)
Sonetni triptih (Tri sonetna venca: Pesma mog života, ženo Ljubavi moja, Opelo nad grobom), Itrissfairos, Beograd, (1998). str. 104.
Kosovska trojeručica (Drugi sonetni Triptih o Kosovu: Kosovo je moj dom, Svesrpski sabor, Vraćam se Kosovu), KALEKOMSFAIROS, Beograd, pp. 100.
Apokalipsa nade (Treći sonetni Triptih: Apo-kalipsa nade, Nekoj Magdaleni, Kuda ideš Srbijo), Sfairos, Beograd, 2001, pp. 104.
Sonet i portreti, zbirka pesama, Kalekomsfarios, Beograd, (1999). str. 93.
Vidici u magli, razgovori publiciste Miloša Jevtića sa Markom Mladenovićem, Beogradska knjiga, Beograd, 2000, pp. 148.
Crvene i žute ruže, roman, triptih, Beograd, sni-mljen na internetu i objavljen 2000. godine, pp. 226.
Ko je ubio pesnika Gligorija, roman, Beograd, „Knjigoteka“, (2001). str. 236). Snimljen na internetu.
Dragoljub Stojadinović, književni kritičar o književnom delu Marka Mladenovića: „Između mita i zakona“, Apostrof, Beograd, (1998). str. 185.
Otkačeni zadnji vagon, dnevnik, izdanje autora, Beograd, 2002, pp. 380. (ceo tiraž odnet iz obijenog podruma)
Halucinacije, roman, izdanje autora, Beograd, (2002). str. 220
Ljubav i otadžbina, devet sonetnih venaca, poezija, izdanje autora, 2003. str. 170.
Devet sonetnih venaca, izdanje u Republici Srpskoj, Srpsko Sarajevo i Banjaluka, (2003). str. 170.
Kad sam nekad bio mlad, Zbirka pesama, izdanje autora, Beograd, (2003). str. 184.
100 izabranih pesama Marka Mladenovića, 2005.
Bela kuga u Srbiji, sa grupom saradnika, 2005, dva izdanja, pp. 146
Luda kuća — roman, izdanje autora, Beograd, 2008, pp. 313,
Guliver među Srbima, izdavač IP Tradis, pp. 270, Beograd, 2008.
Kako ubiti pisca, roman, Književno izdavačka zadruga Altera, pp. 225, Beograd, 2008.
Poema o zakasneloj ljubavi, pesme, izdanje autora, pp. 59, Beograd, 2009.
Romeo u HH veku, roman, izdavač Mrlješ, pp. 176, Beograd, 2009.
Vratiću se posle smrti, roman, izdanje Centar za izučavanje tradicije Ukronija, Beograd, 2009.
BO-BO i GO-GO, zbirka pesama, Beograd, (2009). str. 191
Publicistika i neobjavljene knjige
Buđenje srpskog naroda, zbirka članaka o srpskom pitanju, Sfairos, Beograd, dva izdanja, 1988. i 1989. str. 312.
Ne plači ukleta zemljo, zbirka političkih članaka: Pisma srpskim i planetarnim moćnicima, narodu i Bogu, Sfairos, Beograd, 1993, pp. 274
Srbija — Sveća koja dogoreva, knjiga 1, knjiga 2 i knjiga 3, monografija o „Beloj kugi“, 2004 i 2005. godine, izdanje autora, 930 strana.
Predlozi za ustavnu reformu Skupštini Srbije i dr, brošura, pp. 56, 2004, Beograd.
Gospodo političari, bez dece nema budućnosti, brošura, pp. 81, Beograd, 2005.
Drugo ubistvo Zorana Đinđića ili..., Beograd, 2007, pp. 319
Pismo Borisu Tadiću, bez odgovora, izdanje autora, pp. 366, Beograd, 2009.
Krivotvorena savremena istorija, izdanje Centar za izučavanje tradicije Ukronija, Beograd, 2009.
Starost bez budućnosti, studije, referati, članci i intervjui, Banjac grafika, ,365 strana. 2010. god..
Kosovska trojeručica, članci, intervjui i tri sonetna venca o Kosovu, u pripremi, oko 200 strana,
„Dvoje“, intervjui (feljton za nedeljni časopis „Dvoje“), oko pp. 200
Vozovi koji se ne vraćaju (THE NEVER COMING BACK TRAINS), na srpskom i engleskom jeziku, elektronsko izdanje
Otkačeni zadnji vagon — prvo ponovljeno izdanje (prvo izdanje odneto iz obijenog podruma)
Treći srpski ustanak za opstanak. Zbirka pesama, u pripremi
Crveni karton za javne medije, članci i intervjui koji redakcije nisu htele da objave pripremljeno za objavljivanje