ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1975
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Marksizam.
John Lewis i mnogi drugi kritičari imaju svoje stavove o mojim esejima. Mislim da je sada potrebno da iznesem svoj stav o tim esejima, objavljivanim od 1960. godine, kada se pojavio prvi od članaka koje sam kasnije objavio u zborniku Za Marxa.

Nikada se nisam odrekao svojih eseja, a nema ni potrebe da to činim. Međutim, 1967. godine priznao sam da je u mojim esejima prisutna jedna pogrešna tendencija. To sam učinio prilikom italijanskog i još nekih inostranih izdanja knjige Čitati Kapital. Ne samo da sam tada ukazao na postojanje te pogreške, zablude, već sam joj dao i naziv – teoricizam. Mislim da danas mogu da idem i dalje od toga, da mogu precizirati „predmet“ izbora te greške, njene osnovne oblike i efekte.
Dodajem ovome sledeće: pre nego li o zabludi, treba govoriti o devijaciji. O teoricističkoj devijaciji. Kasnije ću šire objasniti zašto predlažem ovu terminološku promenu i kakav je filozofski i politički značaj ovoga.

Sve se može rezimirati u nekoliko reči.

Ja sam hteo odbraniti marksizam od realnih pretnji, onih koje su dolazile o strane buržoaske ideologije. Trebalo je pokazati revolucionarnu novost marksizma, „dokazati“ da je marksizam suprotan ideologiji buržoazije, da se on mogao razvijati u Marxu i u radničkom pokretu pod uslovom radikalnog i kontinuelnog raskida s buržoaskom ideologijom i pod uslovom neprestane borbe protiv napada od strane te ideologije. Ta teza bila je tačna, ona je to i sada. Međutim, umesto da tu istorijsku činjenicu sagledam u svim njenim dimenzijama – društvenoj, političkoj, ideološkoj i teorijskoj – ja sam nju sveo samo na meru jedne limitirane teorijske činjenice, na epistemološki „rez“, koji se može uočiti u Marxovim delima počev od 1845. godine. Pošto sam to učinio ja sam povučen u jednu racionalističku interpretaciju „reza“, suprotstavljajući istinu greški kroz spekulativna suprotstavljanja nauke i ideologije uopšte, tako da je suprotnost marksizma i buržoaske ideologije postojala poseban slučaj. Redukcija plus interpretacija : iz te racionalističko-spekulativne pozornice borba klasa je praktično bila odsutna.

Sve posledice mog teoricizma rezultiraju iz navedene redukcije i interpretacije, koje su, kao što sam to već rekao racionalističko-spekulativne.
Treba li dakle, da bih samog sebe objasnio, da obuhvatim svu kritiku, ne da bih govorio o drugim stvarima, što bi značilo odstupanje, već da bih ponovo došao do one polazne tačke, do onog privilegovanog „predmeta“ u kojem je moja teoricistička sklonost našla priliku za svoje vezivanje. Ukratko rečeno, da bih ponovo došao do „reza“, do one izvanredne političko-teorijske eksperimentacije koja se zbiva i odslikava od 1845. godine u Marxovom delu, da bih pokazao kako sam taj „rez“ interpretirao svodeći ga na određene granice.