ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2004
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Zapisnici sa sednica Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije 1941-1945
Izdavač: Arhiv Srbije i Crne Gore, Službeni list SRJ, 2004.
Priređivači: Komnen Pjevac, Dušan Jončić
Predgovor: Ljubodrag Dimić

Broširano, 17x24 cm, XXVII+528 stranica
Novo, nekorišćeno, u besprekornom stanju

У издању Архива Србије и Црне Горе и Јавног предузећа Службени лист СЦГ објављени су `Записници са седница Министарског савета Краљевине Југославије, 1941-1945. године`.
На преко 500 страница ове књиге са предговором проф. др Љубодрага Димића и уводним напоменама приређивача мр Комнена Пијевца и Душана Јончића, архивиста Архива СЦГ, објављени су сви записници са седница краљевске владе одржаних од 27. марта 1941. до 8. фебруара 1945. године.

У том периоду променило се шест кабинета:
влада Душана Симовића, 27. март – 6. јануар1942. (одржала је 54 седнице),
прва влада Слободана Јовановића, 12. јануар – 28. децембар 1942. (одржала је 50 седница),
друга влада Слободана Јовановића, 5. јануар – 15. јун 1943. (одржала је 18 седница),
влада Милоша Трифуновића, 1. јул – 30. јул 1943. (одржала је 7 седница),
влада Божидара Пурића, 11. август 1943. – 25. мај 1944. (одржала је 55 седница) и
влада Ивана Шубашића, 27. јул 1944. – 8. фебруар 1945. (одржала је 33 седнице).
Укупно је одржано 217 седница владе у Београду, Ужицу, Севојну, Палама, Атини, Тантуру (Јерусалим), Каиру, Лондону.
Публиковањем овог зборника остварена је намера Архива да се оригинали записника коначно објаве у целини, чиме је практично престала потреба будућих истраживача да о ву грађу траже на другим местима, из друге руке, у разним копијама, изводима, у другим архивима, па и у Архиву Србије и Црне Горе. Коначно, самим објављивањем, оригинали записника су на најбољи начин заштићени од оштећења и уништења.
У историјску вредност ових записника сада се може уверити и шира јавност. Целовито објављивање записника тек отвара могућност да се и шири круг корисника детаљно упозна и информише о чему се разговарало и шта се закључивало на седницама владе и какви су били резултати владиног деловања у складу са ратним околностима и специфичним условима који су произилазили из њеног деловања изван земље.
Влада, која се обрела у емиграцији, прихваћена је од савезника као једини законити представник Краљевине Југославије. Углед стечен 27. марта додатно је доприносио да Влада и монарх буду сматрани носиоцима државноправног и међународног континуитета југословенске државе.
На седницама Министарског савета расправљано је о ратним циљевима Краљевине Југославије, унутрашњем државном преуређењу, спољним пословима, текућем раду владе, организацији помоћи Југославији и њеном становништву, војним снагама владе у иностранству и земљи, помоћи исељеника старом крају и раду исељеничких организација, судбини ратних заробљеника и интернираца, страдањима становништва у земљи, финансијским питањима…
Анализирајући деловање Министарског савета КЈ проф. др Љубодраг Димић запажа: `Прича коју приповедају Записници са седница Министарског савета Краљевине Југославије почиње 27. марта 1941. године. Већ у првим данима постојања и рада Владе постају видни неслога, поделе, различити погледи на политику коју треба водити у судбоносним тренутцима за опстанак земље, појединачни и страначки интереси, одсуство јасних визија, несналажење у догађајима, конфузија и хаос који додатно води ратној катастрофи. Бесплодне расправе у којима су изношена нереална очекивања, исказивано отсуство прагматизма, била изражена административно-бирократска логика размишљања `прождирале` су драгоцено време... Министри избегличке Владе и политички прваци у Лондону били су оштро поларизовани око бројних питања подједнако прошлости колико и садашњости и будућности. `Утврђивање` криваца за војни пораз, издају и комадање земље, почињене грешке, геноцид напросто је апсорбовало енергије и парализовало рад Владе. Сукоби, мучне расправе, свађе, исказани анимозитети, неповерење, нетрпељивост озбиљно су компромитовали идеју југословенске државе и готово доводили у питање њено обнављање... `
Записници се објављују без посебних коментара, који би могли сугерисати било какво `усмерено` читање, и без додатних илустрација или додатне архивске грађе, која би могла да замагли, а не да појасни основне архивске документе, који чине садржај зборника.
Записници у овом зборнику, објављени су у свом изворном облику, при чему су исправљене само очите штампарске, односно дактилографске грешке. Оригинални записници, које је водио Сава Косановић, су у рукопису, док су сви други урађени писаћом машином. Писани су латиницом (са малим изузетком код записника које је водио Сава Косановић - део је вођен ћириличним писмом), екавским и ијекавским изговором, сагласно томе како су га користили поједини чланови владе.