Cena: |
Stanje: | Polovan bez oštećenja |
Garancija: | Ne |
Isporuka: | Pošta Post Express Lično preuzimanje |
Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) PostNet (pre slanja) Lično |
Grad: |
Novi Sad, Novi Sad |
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2018
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
Polovna knjiga, izuzetno očuvana, kao nova. Posveta na predlistu.
Izdavač: Narodni muzej - Užice,
2018. god.
Tvrd povez, 21 cm.
266 str.
Aleksandar Lale Milosavljević je odrastao i školovao se u Užicu, a osnovne studije knjževnosti završio u Beogradu. Nekoliko godina je radio kao profesor, a zatim dve decenije proveo kao upravnik i dramaturg užičkog pozorišta. Pisao je scenarije, eseje, prikaze knjiga, ali su najznačajnije mesto u njegovom stvaralačkom opusu zauzela dela posvećena Užicu: Pod đavoljom stenom grad, Stena na Pori i Čitakova stena. Roman „Kuća za junake: usud ratnika“ nastao je od inicijalne istoimene priče oko koje je autor poslednjih 15 godina dopisivao ostale priče i konačno ih zaokružio u celinu. Zabeležio je sećanja na drugare iz detinjstva, ratničke igre „na livadku“ i ratovanja između Koštičana i Rosuljana, na pozorište u majka-Kininoj šupi, na II svetski rat i ideale onih koji su kretali u partizane. Pamćenje su mu osvežavali albumi sa fotografijama, tako da se u knjizi našlo i poglavlje „Moji potpukovnici“ u kome su zabeleženi solunski junaci iz autorove familije, među kojima i ujak odlikovan sa 24 ordena od mogućih 36, koliko je ustanovila kraljevska kancelarija.
-Drugi postulati su postulati ovog vremena i ja tugujem zbog toga. Ovaj roman je kao opomena mladima koji ga budu čitali, da ima nešto bolje i lepše što može da ukrasi čovekov život, a to je junaštvo radi određenih ideala. Put čovekov do svog nestajanja, apsurdno jeste, ali to nam je svima sudbina, jeste težnja nekom idealu. Ideali generacije kojoj ja pripadam jesu spremnost za junačko delo, kaže Aleksandar Lale Milosavljević.
Koliko je Milosavljevićeva generacija odgajana na junaštvu prethodnih generacija ilustruje i anegdota iz detinjstva koju nam rado otkriva.
- Imao sam druga koji se zvao Ole, a ja sam po nadimku Lale. Na tarabi sam napisao: Ole i Lale su junaci, ali sam progutao slovo A i ispali smo junci, uz smeh se seća autor ove zgode iz vremena dok je sricao slova.