Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Tvrd povez, ima jednu nalepnicu iznutra na korici i dva pecata prethodnog vlasnika, za svoje godine odlicna 5, rub nije izbledeo


Orig. naslov Igrok
Autor Fjodor M. Dostojevski

Kockar (rus. Игрок) je roman Fjodora M. Dostojevskog. Prvi put je izdat 1866. godine.

Osnova
Obimom malen, ovaj roman u strukturi celokupnog stvaralaštva Dostojevskog zauzima sasvim izuzetno mesto. Podsticaj za tu temu Dostojevski je našao u tekućem trenutku stvarnosti. Te godine, u časopisima se vodila velika polemika oko pitanja načina života Rusa u inostranstvu i formiranja tipa inostranog Rusa. Prvobitna namera Dostojevskog bila je da pokaže taj tip, njegov ambijent i ponašanje, ceo taj mali potpuno zasebni svet, koji u tuđim prostorima teško napušta svoje navike i lako se podaje novim uživanjima, sve hoće da isproba i u svemu da se okuša.

Roman Kockar ne predstavlja tematski fabularno jedinstvenu celinu. On ima tri glavne teme: temu kockarske strasti, temu Rusa u inostranstvu i temu nekoliko ljubavnih odnosa. Događaji su ispričani hronološki, a poneki teku paralelno u isto vreme. Vreme događanja je, kao i u mnogim romanima Dostojevskog, veoma zbijeno i kratko, jedva nekoliko nedelja. Tek na kraju romana, u poslednjoj glavi, autor daje nagoveštaj izvesnog proširenja vremenskog kruga (na godinu i osam meseci posle ispričanog događaja), da bi ga na kraju sasvim otvorio i ostavio da teče unedogled.

Roman nosi naslov kojim se obeležava njegov junak Aleksej Ivanovič. On se u osnovi, međutim, teško može uzeti kao glavni junak romana. Pravo naslovnog junaka on stiče na osnovu onoga što je u podnaslovu naznačeno i u celom pripovednom toku označeno. To su beleške mladog čoveka. U osnovi, ovaj roman ima formu ispovesti Alekseja Ivanoviča, implikacija njegovog viđenja događaja o kojima priča, njegovog ličnog suda o svim pitanjima koja roman pokreće. Ta forma uslovljava sve ostale junake viđenjem onog junaka koji pripoveda o njima i o sebi. O svim ostalim junacima mi saznajemo onoliko koliko nam se o njima kaže i upoznajemo ih onako kako nam ih on predstavlja.

Radnja

Balkon sobe u Baden Badenu gde je Dostojevski napisao Kockara
Fabula se razvija sa neočekivanim obrtajima. Svaka od sedamnaest glava romana ima u centru drugi doživljaj zapisivača. Otud se u njegovoj kompoziciji može primetiti izvesna razbijenost pripovedanja, koja, međutim, deluje sasvim prirodno, jer je rezultat osnovne forme pripovedanja. Same te beleške imaju najmanje dvostruku strukturu.

Radnja se odvija u nemačkom gradiću Ruletenburgu, gde je porodica jednog ruskog generala doputovala na odmor. Glavni lik romana, Aleksej Ivanovič radi kod generala kao učitelj. Budući da je zaljubljen u Polinu Aleksandrovnu (general je bio Polinin očuh, njena majka je umrla), spreman je da za nju učini bilo šta, pa čak i da sa Šlangenberga naglavačke skoči u provaliju i izgubi svoj život. Tako je, na njenu zapovest, uvredio jednog barona, što mu je donelo velike probleme sa generalom.

General želi da se oženi sa madmoazel Blanš, u koju je očajnički zaljubljen, ali nije dovoljno bogat da bi ona pristala da se udala za njega. Zato svi željno očekuju telegram iz Moskve o smrti Antonide Vasiljevne, generalove tetke, koja će mu posle smrti ostaviti veliko bogatstvo. Međutim, umesto telegrama, doputovala je babuška Antonida sa svojom poslugom. Vest o babuškinom dolasku je sve šokirala, a naročito generala. Po dolasku, babuška je tražila da je odvedu na rulet, počela je da se kocka i za nekoliko dana je potrošila sav novac koji je ponela, pa je morala da se vrati u Moskvu.

General se našao u vrlo teškoj situaciji. Potrošio je sav svoj novac, od babuške neće dobiti mnogo, Blanš se spremala da ga napusti, nije mogao da isplati hotel, i pored svega toga, dužan je nekom Francuzu koji je sve vreme boravio u istom hotelu. Polina je bila zaljubljena u tog Francuza, markiza De-Grijea, ali ga je namrzla i rešila da mu vrati očuhov dug. Zbog nje je Aleksej jedne večeri otišao na rulet i dobio za jedan sat mnogo novca. Nije znao za sebe. Neprestano je stavljao i, pošto dobije, skupljao novac sa stola. Kada je shvatio da ima i više nego što mu je potrebno otrčao je kod Poline, ali ona je odbila da uzme njegov novac kako bi vratila dug i otišla je od njega. Saznavši za Aleksejev dobitak, Blanš ga je pozvala da pođe sa njom u Pariz, na šta je Aleksej pristao. Za tri nedelje je potrošila sav njegov novac, a on se vratio natrag u Ruletenburg.

Godinu i osam meseci kasnije, Aleksej Ivanovič je sreo mister Astleja, Engleza. Od njega je saznao da je Polina u Švajcarskoj i da ga voli. Međutim, njegova ljubav prema Polini za njega nije toliko snažna da bi napustio kocku. Aleksej se stidi kocke, ali ne može nikako da se oslobodi tog poroka, jer je njega obuzela strast za rizikom, strast da se igra sa životom, strast da uživa u trenutku da ponovo dobije. Život za njega i taj mali, zasebni svet je kao igra. Oni ne znaju hoće li sutra imati šta da jedu, u tuđoj su zemlji, za ugled i pokazivanje pred drugima oni prokockaju nasledstvo svoje dece. Pa kako ti ljudi uopšte mogu da žive i shvataju svu lepotu života? Strast prema bilo čemu može toliko da obuzme čoveka, toliko da on zaboravlja na svakodnevne sitnice što nas čine srećnim, na ljubav bližnjih, zaboravlja da se pokaje i krene novim putem. Svi u životu pogreše bar jednom i možda je najteže reći oprosti, a najteže je oprostiti sebi. Aleksej shvata da je pogrešio, shvata da je mogao imati ljubav Poline i odlučuje da se bori, ali ne uspeva da odlučno krene tim tokom. U tim trenucima ljudi gube sve baš sve.

Taj osećaj kada kažeš da ćeš sutra da prestaneš, da ćeš sutra da počneš sve da radiš kako treba, ponekad toliko puta zna da odzvanja u glavi. Veoma je teško osloboditi se nečega što znaš da ti škodi, ali bez čega ne možeš. Zato treba biti odlučan, treba biti uporan i svim snagama se boriti za sebe, za svoju budućnost i sadašnjost. Treba shvatiti da novac ne čini naš život srećnim, da novac ne može da pobedi sve i da novac ne može da kupi ljubav.