Cena: |
Želi ovaj predmet: | 2 |
Stanje: | Polovan sa vidljivim znacima korišćenja |
Garancija: | Ne |
Isporuka: | Pošta Post Express Lično preuzimanje |
Plaćanje: | PostNet (pre slanja) Lično |
Grad: |
Novi Sad, Novi Sad |
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1990
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
Војислав Лубарда: СВИЛЕНИ ГАЈТАН
(скраћено, џепно издање)
Издавач: ПОЛИТИКА, Београд, 1990.год.
Меки повез, 251 страна, латиница.
Очувано као на фотографијама (исписана некаква рачуница на последњој празној страни)
*******************************************************************
`Војислав Лубарда (Рогатица, 17. јун 1930 — Београд, 13. октобар 2013) био је српски књижевник, романсијер, члан Академије наука и умјетности Републике Српске и члан Сената Републике Српске.
Рођен је 1930. у Рогатици. Средњу шумарску школу и Филозофски факултет, одсјек књижевност, завршио је у Сарајеву. Његов други роман „Љуљашка“, одмах је по издању 1963. године био забрањен у Сарајеву. Ту је радио као новинар, професор, уредник издавачких предузећа „Народна просвјета“ и „Веселин Маслеша“, уредник листа „Младост“ за Босну и Херцеговину и као уредник редакције за умјетност и културу на Телевизији Сарајево. Након што је објавио чланак „Посланица Маку Диздару“ у часопису „Студент“, изгубио је положај уредника Редакције за умјетност и културу Телевизије Сарајево, а убрзо је добио и отказ са посла. Након издања романа „Гордо посртање“, политичке власти су му забраниле рад у струци. Због садржаја романа „Гордо посртање“ је доживио политички прогон у Сарајеву, који је описао у роману „СВИЛЕНИ ГАЈТАН“.
Тематика његових романа се бавила злочинима усташа и муџахера над Србима у Подрињу. Након што су му политичке власти забраниле рад у струци, из Сарајева се почетком 1975. сели у Београд. Као књижевник се прославио романом „Преображење“, који је издао 1979. Добитник је НИН-ове награде за најбољи роман 1989. године, за роман „Вазнесење“.
Био је члан Сената Републике Српске од 1996. године. Дописни члан Академије наука и умјетности Републике Српске је постао 27. јуна 1997, а редовни 21. јуна 2004.
Библиографија: Ближњи свој, (1962), Љуљашка, (1963), Гордо посртање, (1970, 1971, 1982), Преображење, (1979, 1980, 1982, 1990), Покајање, (1987), Вазнесење, (1989), Свилени гајтан, Живе легенде-три књиге (1967, 1968), Анатема(1981, 1982) Тамни вилајет, (1994), Знамење Сутјеске (1967), Српска беспућа: Књижевнополитички огледи.`