Cena: |
Želi ovaj predmet: | 1 |
Stanje: | Polovan bez oštećenja |
Garancija: | Ne |
Isporuka: | Pošta Post Express Lično preuzimanje |
Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) Lično |
Grad: |
Kraljevo, Kraljevo |
Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Oblast: Filozofija
Jezik: Srpski
Izdavač:KOV Beograd
Broj strana:194
Pismo:Ćirilica
Povez: MEK broširan
Format: 19 x11 cm
Godina izdanja:1999
Odlično očuvana knjiga, unutra bez skrivenih mana i oštećenja,za očuvanost pogledajte slike u visokoj rezoluciji,na svako dodatno pitanje u vezi knjige rado ću vam odgovoriti !
SADRŽAJ:
POGLED ZRELOG GROĐŽA
1. Zašto pišem
2. Pogled zrelog grožđa
3. Paradoks jezika
4. Povratak Bodrijara
5. Benjaminov grbavac
6. Ono što sam jasno rekao
PROMENA U SLICI
7. Apokalipsa privida
8. Lovac na sablasti
9. Singerova barbika
10. Muzil pred njim samim
11. Postmoderni raj
12. Artisti i modeli
13. Obziran stvor, obziran jezik
14. Jezički cogito
15. Zid jezika
16. Filozofi i pevači
17. Hiperborejski ždral
18. Postmoderni smeh
19. Postmoderna vedrina
BALKANSKI NEŠVIL
20. Kavez za ptice
21. Klonirani san
22. Postmoderni Mefisto
23. Balkanski Nešvil
`U ovoj knjizi koja sugeriše beskonačno tekstualno ulančavanje u transcendentalnu praistoriju pisma, koja je u postmoderni otkrivena kao novi transcendental sveta - Nenad Daković nastavlja svoj pokušaj filozofskog utemeljenja postmodernog mišljenja, koji je započeo u svojim prethodnim knjigama, izrastajući u jednog od naših najznačajnijih teoretičara Postmoderne. Osnovu ovog rukopisa predstavlja pokušaj takozvanog dekonstruktivističkog čitanja domaćih (Vlaisavljević, Žižek, Kordić, Stojanović, Kuzmanović, Bogosavljević) i strainh autora (Derida, Kristeva, Vajt, Singer, Hasan...), pri čemu je očigledno da ovo čitanje nije, u skladu sa postmodernim opredeljenjem autora, precizno žanrovski profilisano. Tako i u ovom rukopisu dolazi do izražaja njegovo načelno uverenje da između filozofije i književnosti ne postoji takozvana žanrovska granica, budući da je sama filozofija samo jedan od oblika književnosti. U filozofskom pogledu, centralna tema ovih ogleda je epohalni postmoderni okret prema jeziku, koji podrazumeva ne samo otkon od kartezijanske tradicije u filozofiji, nego i uvid u to da se filozofski temelj postmodernog mišljenja nalazi u dekonstrukciji Huserlove filozofije jezika, odnosno u stavu da postmoderna nije nova fenomenologija, `pošto je konstitucija idealnih predmeta moguća jedino u jeziku`. Zato je osnovna tema ovih ogleda `beskonačna rasprava` između filozofije (metafizike) prisutnosti i `mišljenja neprisutnosti`, ili jezika kao `konstitutivne otvorenosti`.