ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2011.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski, engleski, nemački, slovački, mađarski

Zoran Živković, PET DUNAVSKIH ČUDA (PETOJEZIČNI KOMPLET), Zavod za udžbenike, Beograd, 2011.
- PET DUNAVSKIH ČUDA (srpski jezik)
- DIE FÜNF WUNDER DER DONAU (nemački jezik)
- THE FIVE WONDERS OF DANUBE (engleski jezik)
- PÄŤ DUNAJSKÝCH ZÁZRAKOV (slovački jezik)
- ÖT DUNAI CSODA (mađarski jezik)

Originalni tvrdi kartonski povez.
Odlična očuvanost svih pet knjiga, nove, nekorišćene, bez oštećenja ili zapisa (posveta) ili podvlačenja.
Jezik srpski, engleski, nemački, slovački i mađarski, latinica, različita paginacija svakog od 5 delova svake knjige.
Bogato ilustrovano umetničkim ilustracijama Borisa Kuzmanovića, i štampano na pet boja papira (crno, žuto, crveno, belo i plavo). Knjige su velikog formata, 29 cm.
Štampa: „Službeni glasnik“ Beograd.

Prevodi: na mađarski – Radics Viktória; na slovački – Karol Csemel; na nemački – Arno Wonisch; na enlgleski – Alice Copple-Tošić.

U pitanju je prvo izdanje ovog Živkovićevog romana, koje je paralelno izašlo na evropskim jezicima zemalja kroz koje protiče većim delom svog toka reka Dunav (izuzetak je, naravno, engleski, kao univerzalni jezik).

Retko kao komplet, tj. svih pet verzija na jednom mestu.

NAPOMENA: Tekst „Zoran Živković o Pet dunavskih čuda” preuzet je sa sajta B92, kao vest o njegovoj promociji, 15. 10. 2011. godine.

`Pet dunavskih čuda`, novi roman našeg najprevođenijeg živog pisca Zorana Živkovića, biće predstavljen u četvrtak, 20. oktobra u nemačkom gradu Regenzburgu na skupu kome će prisustvovati mnoge visoke zvanice.

`Regenzburg je grad u kome se već više od decenije ostvaruje politički i kulturni projekat pod naslovom "Donumenta". Svake godine predstavlja se po jedna zemlja iz sliva Dunava, pa je tako 2011. red došao na Srbiju`, rekao je Živković u intervjuu Tanjugu. `Moj roman "Pet dunavskih čuda" dobio je povlašćeno mesto u kulturnom delu programa. Nastupiću odmah po svečanom otvaranju stožernog dela manifestacije`,dodao je on.

Prema programu, pred nizom uglednih gostiju, uključujući nemačku ministarku za evropske poslove Emiliju Miler, poslanika u Evropskom parlamentu Doris Pak i gradonačelnika Regensburga Hansa Šajdinger, Živković će se najpre obratiti okupljenima kratkim govorom u kome će reći `nekoliko reči o nadasve posebnim okolnostima u kojima je nastala knjiga "Pet dunavskih čuda".

`Potom ću pročitati dva pasusa iz romana - na srpskom, tek koliko da publika oseti aromu izvornika. Zatim će glavno čitanje na nemačkom, u trajanju od oko 45 minuta, preuzeti poznata glumica Ana-Marija Vaserberg. Naročito za ovu priliku, kolaž odlomaka iz dela sačinio je Jozef Berlinger`, rekao je on.

Zoran Živković je naveo da je Regensburg `sasvim slučajno` poprište radnje prvog od pet delova romana.
`U vreme kada sam pisao "Pet dunavskih čuda", tokom druge polovine 2010, uopšte nisam znao za projekat "Donumenta". Izbor Regenzburga nije, međutim, bio proizvoljan. U tom bavarskom gradu nalazi se najstariji most na Dunavu, slavni "Kameni most", podignut još 1146. Izgledalo mi je prirodno da počnem odatle`, rekao je on.
Živković je dodao da se u romanu ne pominje `Kameni most` već `Crni most` koji je izmišljen, kao, uostalom, i ostala četiri mosta u romanu `Pet dunavskih čuda`: `Žuti` u Beču, `Crveni` u Bratislavi, `Beli` u Budimpešti i `Plavi` u Novom Sadu.

`Teško da bih mogao da proizvedem "čuda" da sam kao poprište radnje odabrao stvarne mostove. U ovu svrhu bili su mi neophodni imaginarni`, objasnio je autor.
Govoreći o `posebnim okolnosima` u kojima je nastao roman, Živković je otkrio da je posredi njegovo prvo delo nastalo po narudžbini.

`Početkom juna prošle godine, gospodin Božidar Ðelić, potpredsednik vlade zadužen za evropske integracije, ponudio mi je da napišem roman o Dunavu. Srbija je trebalo da se predstavi jednim umetničkim ostvarenjem u sklopu projekta "Dunavska strategija"`, rekao je on.

`Nisam odmah prihvatio. Ne zato što mi je bila strana pomisao da postanem pisac u najam nego iz jednog temeljnijeg razloga. Romani se ne pišu tek tako, na dugme. O tome da li sam uopšte u stanju da prihvatim izazov moralo je da odluči moje nesvesno - ono mračno, tajanstveno mesto u kome nastaje moja proza. Sredinom juna javio sam gospodinu Ðeliću da imam naslov romana, a na kraju tog meseca da sam počeo da ga pišem`, objasnio je Živković.

Dodao je i da je roman napisao `za cigla 164 dana`.

`Bio je to ubitačan tempo, a posao se usložnjavao mojom obavezom da koordinišem istovremeno prevođenje na četiri jezika: engleski, nemački, slovački i mađarski. Svih pet rukopisa predati su na vreme u štampu, poslednjih dana 2010, a cena koju sam za to platio umalo nije bila previsoka. Dobrih mesec i po dana po okončanju posla mučio sam se da vratim u iole normalne okvire krvni pritisak koji je potpuno izmakao kontroli. Lako se moglo dogoditi da glavom platim pisanje "Pet dunavskih čuda"...`.

Na pitanje kako je biti `pisac u najam`, Živković je rekao da se osetio `kao nastavljač slavne tradicije`.

`Pomislite bez kojih bismo sve umetničkih dela ostali da nije bilo sličnih aranžmana. Zar bismo danas, recimo, imali Sikstinsku kapelu da Mikelanđelo nije prihvatio ponudu Vatikana da je oslika? Naći se u takvom društvu ogromna je čast`, rekao je on.
Govoreći o onome što sledi posle skupa u Regensburgu, Živković je naveo da mu do kraja godine predstoji `još jedan događaj uistinu najvišeg književnog reda`.

`Vodeći američki časopis za visoku književnost, "Svetska književnost danas" (World Literature Today), donosi u novembarskom broju opsežan temat o mojoj prozi. Tu je najpre studija profesora Majkla Morisona o mom proznom opusu, pa obiman intervju koji sam mu dao, iscrpna bibliografija mojih dela, Morisonovi prikazi moje dve poslednje knjige, "Pisac u najam" i "Pet dunavskih čuda", kao i moja nova priča, napisana naročito za ovu priliku - "Sastanak pred kućom"`, naveo je Živković.

On je dodao da dvomesečnik `Svetska književnost danas` izlazi neprekidno već 85 godina i predstavlja mesto gde se vrši svojevrsna globalna književna kanonizacija.

`Za svakog prozaistu ogromna je čast kada u tom glasilu dobije temat`, zaključio je Živković.