Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Izdavač: Beograd
Godina izdanja: 1926.
Povez: Tvrd
Format: B5
Broj strana: 640
Stanje: Veoma dobro (Površinsko oštećenje korica - slika 1)
Napomena: Sadržaj na slikama 2 i 3


Српски књижевни гласник је један од најзначајнијих српских књижевних часописа, који је излазио у Београду од фебруара 1901. до јула 1914. и у новој серији од септембра 1920 до априла 1941. Излазио је два пута месечно у више књига годишње, тако да су до 1914. изашле 32 књиге у 323 свеске и од 1920. до 1941. 62 књиге у 495 свезака.[1]

Часопис је покренуо Богдан Поповић и уз помоћ одбора уређивао га је до 1905. када су уредништво преузели Павле Поповић (1905—06) и Јован Скерлић до своје смрти 1914. године. Нову серују 1920. покрећу Богдан Поповић и Слободан Јовановић и једно време је уређују, а касније уз широки редакцијски одбор, уредници се мењају. (Светислав Петровић, Миодраг Ибровац, Милан Богдановић, Милан Предић, Божидар Ковачевић и др.), али часопис остаје за 40 година свога излажења један од водечих часописа у Србији. Највећу заслугу за физиономију часописа имају његови први уредници браћа Поповић и Јован Скерлић, који су и активно сарађивали у њему, окупљајући око себе многе истакнуте писце. Негујући књижевну форму строгог избора прилога, Српски књижевни гласник је успео да оствари и богатство садржаја. У часопису су објављивани, прозна дела и поезија најбољих домаћих писаца, зналачки избор страних дела са добрим преводима, чланци из области друштвених наука, књижевности и уметности које су писали неоспорни познаваоци.

У часопису дебитују и афирмишу се Стеван Сремац са Зоном Замфировом, Петар Кочић својом приповетком Кроз маглу, Бора Станковић Коштаном, Радоје Домановић Страдијом и Краљевићем Марком по други пут међу Србима, Иво Ћипико, Симо Матавуљ, песници Јован Дучић, Милан Ракић, Тин Ујевић, Алекса Шантић, Сима Пандуровић, Милутин Ускоковић Милутин Бојић и други укључујући и писце из области науке и културе као што су Јован Цвијић, Александар Белић, Јаша Продановић и др. Јован Скерлић је успео да окупи велики број младих писаца, ван Србије и да часопису да југословенски карактер.

Од 1920. нова редакција уређује часопис у духу грађанског либерализма и естетичких концепција оснивача Богдана Поповића, али пружа могућност да на страницама часописа дођу до изражаја таленти и вредности независно од уметничких струја и групација.

За 20 година излажења нове серије, Српски књижевни гласник има међу својим редовним сарадницима и Иву Андрића, Исидору Секулић, Момчила Настасијевића, Милана Богдановића, Десанку Максимовић, Гвиду Тартаљу, Растка Петровића, Бранка Лазаревића, Богдана Чиплића, Ристу Ратковића, Густава Крклеца, Милоша Црњанског, Бранимира Ћосића и др.

У току 40 година свога излажења часопис је извршио велики утицај на развој српске књижевности. Престао је да излази 1941. године.