Stara cena |
600 din |
|
Cena: |
Stanje: | Polovan bez oštećenja |
Garancija: | Ne |
Isporuka: | Pošta Lično preuzimanje |
Plaćanje: | PostNet (pre slanja) Lično |
Grad: |
Beograd-Dobanovci, Beograd-Surčin |
Jezik: Ruski
Рат против рата: песников крик
Седиште Унеска у Паризу за један дан ће постати међународни форум са којег ће десетине песника из свих крајева света кроз своје песме говорити против немирних сила угњетавања и разарања, платформа са које се мешају гласови мира, поезије и слобода може објавити `Рат рату`.
На нашу велику жалост, ограниченост простора и времена онемогућава објављивање радова свих учесника овог симпозијума. Ипак, у делима дванаест песника учесника представљеним у овом броју Унесцо Цоуриер-а, неки до сада необјављени, упркос разликама у тону, нагласку и културној позадини, и упркос мутном велу превода, чује се мучни, универзални глас песника осуђујући рат и залажући се за братство и мир.
Стогодишњице три друга песника такође су у част у овом издању оних Субраманије Баратија, великог тамилског писца који се борио, али није доживео независност своје земље, и Јанке Купале и Јакуба Коласа, такође чврстих бораца за слободу и демократију који су заслужили ту титулу „очева” белоруске књижевности.
Нити је Унесцо Цоуриер могао да дозволи да 1982. година прође без обележавања годишњица још две велике личности Фрање Асишког чија порука стара 800 година, како истиче италијански писац Карло Бо, важи и данас, и пољски композитор Карол Шимановски, чија музика сада добија ново признање које заслужује.
На крају, сувише кратко одајемо почаст сећању на кубанског сликара Вифреда Лама, који је преминуо у септембру ове године, а чија дела одишу наелектришућом креативном снагом коју ствара сусрет различитих култура.
Откријте песме Адониса, Аи Ћинга, Брејтена Брејтенбаха, Ернеста Карденала, Џејн Кортез, Жан-Пјера Фајеа, Алена Гинсберга, Сонија Лабу Тансија, Тијага де Мела, Амрите Притам, Казуко Шираишија и Андреја Вознесенског, између осталих. Сви су одговорили „присутни“ на апел Унеска да заједно објаве „Рат рату“ и „да се етику филозофије постави против војне агресије, без обзира на њен извор и изговор“.