ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1987
Jezik: Hrvatski
Autor: Strani

Misterij letećih tanjura,u dobrom je stanju.

Autor:Adolf Bele.
Izdavač:Iros,Zagreb 1987.
Format:24,5cm x 17,5cm.
Broj Strana:169 strana,tvrd povez,latinica.

Leteći tanjiri počinju da se pojavljaju od 1946. godine, zato ćemo da nabrojimo nekoliko najkarakterističnijih primera.

Američki pilot Kenet arnold dobrovoljno se javio za jednu rutinsku akciju potrage, koju je je 10. juna 1947. godine organizovala američka vojna avijacija UsaF, nakon nestanka jednog transportnog aviona. Za vreme povratka u bazu ugledao je iznad stenovitih planina devet letećih objekata kako klize u pravilnom razmaku.

Kenetov izveštaj naterao je ministra da o čitavom slučaju oba- vesti tadašnjeg predsednika trumana. tada je prvi put formirana specijalna komisija koju je država držala u tajnosti, ali ne za dugo. Već početkom januara 1948. godi- ne američki vazduhoplovni oficir tomas Mantel poginuo je u trenutku kada se njegov avion sudario sa nepozna- tom letelicom, oblika izvrnutog tanjira.

Šta se dogodilo trebalo je da utvrdi komisija u projektu Plava knjiga koja je data u isključivu nadležnost UsaF-a, a za rukovodioca je postavljen edvard rupelt. Po završetku knjige edvard je izvršio samoubistvo, a ista sudbina zadesila je i ostale članove koji su umirali od infarkta jedan za drugim.

Nuklearni fizičar stanton Frideman prvi je ukazao da smatra da leteći tanjiri dolaze van sunčevog sistema. tamo postoji neka zvezdana federacija, izuzetno razvijena, koja želi da ispita primitivno društvo kao što je naše, koje je počelo da se probija u kosmos i da ga osvaja.

Engleski nobelobac Fransis Krik je na osnovu ispitivanja kamenja donetog sa Meseca utvrdio da postoje živa bića van Zemlje.

U naučnim krugovima dobro se zna da su „apolo 12“ i„apolo 15“ imali misterioznu pratnju i za njih je vezana teorija o „dobrodošlici“ koju je neko ili nešto poslao iz svemira u vreme kada je prvi Zemljanin stupio nogom na mesečevo tlo. ali nažalost ta poruka sve do današnjih dana nije dešifrovana. Astronaut Gordon je 1966. godine nakon uspešnog leta u kapsuli „Džemini 11“ tvrdio je da je video, i snimio kamerom u boji, nepoznatu letelicu.

Nakon katastrofalnih atomskih bombi koje su 1945. godine označile kraj Drugog svetskog rata, naša planeta je izašla iz bezlične svemirske anonimnosti. Za njene bučne stanovnike zainteresovala se neka daleko superiornija civilizacija, koja je poslala svoje izvidnice da prate razvoj života na Zemlji, i upravo od tada se pojavljuju leteći tanjiri.

Kada je u SAD lansirana prva raketa V-2, dakle daleke 1948. godine, jedan neidentifikovan leteći objekat koji je bio u obliku diska, leteo je uporedo sa raketom i obišao je oko nje. Leteći disk video se dogledima od samog starta, teleskopima i zabeležili su ga i radari.

Radio amateri širom sveta, koji su preko svojih prijemnika 21. jula 1969. godine pet sati pratili dijalog između kontrole leta u Hjustonu i posade istorijskog „apolo 11“ na Mesecu, jednog trenutka čuli su zapanje- ni glas Nila amstronga: „Vidim neobične stvari… Bože moj pa ovde su i drugi astronauti! Vidim ogromne predmete! izgledaju kao svemisrski brodovi! Gledaju nas. Poređani su na drugom rubu kratera! Posmatram ih.“ istog trenutaka Kontrolni centar u Hjustonu je prekinuo vezu sa „apolom 11“. Zašto?