ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 428
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Polaris
Zika Bogdanovic
Zoran Zivkovic

Sa svega nekoliko ostrva usred planetarnog okeana, Talasa je predstavljala pravi raj – dom jedne od malih kolonija koje su, pre mnogo vekova, osnovali robotizovani matični brodovi, u vreme kad je Sunce postalo nova i kad je čovečanstvo moralo da napusti Zemlju.

Očarani lepotom Talase i oduševljeni njenim resursima, kolonisti su živeli idiličnim životom, nesvesni monumentalnog evolutivnog događaja koji se polako odvija ispod površine njihovih mora...

A onda je u orbitu dospeo Magelan, noseći u sebi milion izbeglica iz poslednjih, potresnih dana planete Zemlje. Neizvesnost i promena naglo dolaze u spokojni raj po imenu Talasa...

Artur Č. Klark u ovom avanturističkom romanu o istraživanju svemira i izgubljenom raju maestralno pripoveda o utopijskom društvu u dalekoj budućnosti i usput uspešno obrađuje teme apokalipse, ateizma i savršenog društva, kao i posledice dugotrajnog međuzvezdanog putovanja i mogućnosti vanzemaljskog života.

„Drama koja zaokuplja gospodina Klarka odigrava se na širokom platnu. Ona se tiče izazova i ograničenja znanja, sudbine čovečanstva i samog univerzuma.“ – Džerald Džouns, Njujork tajms


Ser Artur Čarls Klark (engl. Sir Arthur Charles Clarke; Majnhed, 16. decembar 1917 — Kolombo, 19. mart 2008) je bio britanski pisac i pronalazač. Uz Ajzaka Asimova smatra se najpoznatijim piscem naučne fantastike, ali za razliku od njega Klark se čvrsto drži nauke i njenih realnih dometa i hipoteza. Glavne teme njegovih romana i priča su istraživanje kosmosa, mora i vremena, mesto čoveka u vasioni i posledice ljudskih kontakata sa vanzemaljskim inteligencijama.

Rođen je u Majnhedu u Samersetu u Engleskoj. Posle srednje škole, pošto nije imao para da plati univerzitetsko obrazovanje, zaposlio se kao revizor u jednom ministarstvu. Tokom Drugog svetskog rata služio je u RAF-u kao specijalista za radare i učestvovao je u izgradnji prvih sistema za rano uzbunjivanje i automatsko navođenje pilota sa zemlje. Njegova jedina ne-naučno-fantastična knjiga Glide Path bazirana je na tom radu. Posle rata završio je Kraljevski Koledž u Londonu i magistrirao matematiku i fiziku 1948.

Oženio se Amerikankom Merilin Mejfild u junu 1953. ali su se već u decembru iste godine razveli. Kako je sam kasnije rekao `To je bio ključni dokaz da ja nisam za brak. Ali mislim da svaki čovek to mora da proba barem jednom u životu`.

Njegov najveći doprinos nauci je ideja da bi geostacionarni sateliti mogli da se koriste kao komunikacioni releji. U njegovu čast, Međunarodna astronomska unija nazvala je geostacionarnu orbitu (42.000 km) Klarkovom orbitom.

Godine 1951, napisao je kratku priču Stražar (engl. The Sentinel) koju je poslao na jedno BiBiSi-jevo takmičenje. Priča je odbijena na tom takmičenju i komisija ju je ocenila veoma lošom. Međutim, 1964. će ta priča postati glavna inspiracija za delo i film koje je napisao zajedno sa Stenlijem Kjubrikom - 2001: Odiseja u svemiru (premijerno prikazan 1968). Iako se na koricama knjige ne nalazi Kjubrikovo ime a na špici filma pod reditelj ne stoji i Klarkovo, sam Klark je često govorio da bi na knjizi moralo da stoji: `Napisali Artur Klark i Stenli Kjubrik“ a na filmu „Režirali Stenli Kjubrik i Artur Klark“.

Od 1956. godine živi u Kolombu u Šri Lanki. 1988. konstantovano je da boluje od post poli sindroma i od tada je vezan za invalidska kolica. Britanska kraljica Elizabeta II ga je 1998. godine proglasila vitezom. Preminuo je 19. marta 2008.[1]

Pogledi
O religiji
Tema religioznosti i duhovnosti se pojavljuje u mnogim spisima Artura Klarka. Govorio je: „Svaki put do znanja je put do Boga – ili Stvarnosti, koja god reč vam je draža“.[2] O sebi je govorio da je „fasciniran konceptom Boga“. J. B. S. Haldane je, nešto pre svoje smrti, naglasio Klarku u privatnom pismu da bi Klark trebalo da dobije nagradu iz teologije jer je tek jedan od nekolicine koji su napisali nešto novo u tom polju, i u nastavku je čak napisao da bi Klark predstavljao pretnju, da njegovi spisi nisu sadržali više kontradiktornih teoloških stanovišta.[3] Kada je stupio u britansko Kraljevsko ratno vazduhoplovstvo, Klark je insistirao da na (vojnim identifikacijskim) pločicama ipak bude obeležen kao panteista, a ne kao što je uobičajeno – Engleska crkva.[4] U eseju „Kredo“ iz 1991. je napisao za sebe da je logički pozitivista još od desete godine.[3] Za šrilančanske novine „Ostrvo“ je 2000. izjavio „Ne verujem u Boga niti u zagrobni život`[5] i izjasnio se kao ateista.[6] Bio je počasni laureat humanista na Međunarodnoj akademiji za humanizam.[7] Takođe se izjašnjavao kao „kripto-budista“, insistirajući na tome da budizam nije religija.[8] U ranijem životu je pokazao malo interesovanja za religiju, npr, nekoliko meseci nakon venčanja je otkrio da mu je supruga prezviterijanac.
Čuvena Klarkova rečenica, koja se često citira je „Jedna od najvećih tragedija čovečanstva je što je religija kidnapovala moral“.[8] Takođe su citirane njegove reči u vezi sa religijom 2004. u časopisu „Popularna nauka“ „Najzlokobniji i najuporniji od svih umnih virusa. Treba da ga se otarasimo što pre.`[9] U trodnevnim „dijalozima o čoveku i njegovom svetu“ sa Alanom Votsom je naveo da je bio pristrasan u borbi protiv religije i da nije mogao da oprosti religijama nesposobnost da vremenom spreče zverstva i ratove.[10] U osvrtu na dijalog, u kom je još jasnije naglasio „čovečanstvo“, u pretposlednjoj epizodi emisije „Misteriozni svet“ imena „Čudna nebesa“, rekao je: „Ponekad pomislim da je univerzum zapravo mašina napravljena da neprestano iznenađuje astronome“. Pri kraju te iste epizode, u poslednjem segmentu, u kom se govorilo o Vitlejemskoj zvezdi, Klark je naveo da je njegova najomiljenija teorija[11] da bi to mogao biti pulsar. S obzirom na to da su pulzari otkriveni u vremenskom intervalu između pisanja kratke priče „Zvezda“ 1995. i pravljenja „Misterioznog sveta“ 1980. i s obzirom na najnovije otkriće pulsara PSR B1913+16, Klark je rekao „Kako romantično, ako i sada možemo da čujemo umirući glas zvezde koji je najavio hrišćansku eru.`[11]

Klark je ostavio pisane instrukcije za sahranu, koje glase: „Apsolutno nijedan religijski ritual bilo koje vrste koji se odnosi na bilo koju religijsku veru ne sme da ima veze sa mojom sahranom“.[12]

O paranormalnim fenomenima
Klark je ranije u svojoj karijeri bio opčinjen paranormalnim i naveo je da je to bila inspiracija za njegov roman „Kraj detinjstva“. Citirajući gomilu obećavajućih tvrdnji o paranormalnom koje su kasnije opovrgnute, Klark je opisao kako je njegova ranija otvorenost prema paranormalnom prerasla u „gotovo apsolutni skepticizam“ do njegove biografije iz 1992. godine.[4] Tokom intervjua, i 1993. i 2004 – 2005, govorio je da ne veruje u reinkarnaciju, jer ne postoji mehanizam koji bi to omogućio, mada je često i navodio .`Uvek parafraziram Dž. B. S. Haldana: Univerzum nije samo čudniji više nego što zamišljamo, čudniji je više nego što možemo da zamislimo.`.[13][14] Nazvao je ideju o reinkarnaciji fascinantnom, ali je preferirao konačnost u postojanju.[15]

Klark je veoma poznat i po tv serijama koje su se bavile istraživanjem paranormalnih fenomena –Artur Klarkov misteriozni svet- (1980), -Artur Klarkov misteriozni univerzum- (1985) i -Artur Klarkov svet čudesnih moći- (1994) – što je rezultiralo parodijom u jednoj od epizoda serije `The Goodies`, u kojoj je Klarkov šou otkazan nakon tvrdnje da Klark - ne postoji.

Bibliografija
Prelude to Space (1951)
Pesak Marsa (The Sands of Mars) (1951)
Ostrva na nebu (Islands in the Sky) (1952)
Ka spuštanju noći (Against the Fall of Night) (1953)
Kraj detinjstva (Childhood`s End) (1953)
Expedition to Earth (1953), zbirka pripovedaka
Svetlost zemaljska (Earthlight) (1955)
Reach for Tomorrow (1956), zbirka pripovedaka
Grad i zvezde (The City and the Stars) (1956)
Tales from the White Hart (1957), zbirka pripovedaka
Duboko poniranje (The Deep Range) (1957)
S druge strane neba (The Other Side of the Sky) (1958), zbirka pripovedaka
Pad mesečeve prašine (A Fall of Moondust) (1961)
Tales of Ten Worlds (1962), zbirka pripovedaka
Ostrvo delfina (Dolphin Island) (1963)
Glide Path (1963) - njegova jedina ne-naučno-fantastiča knjiga
The Nine Billion Names of God (1967), zbirka pripovedaka
2001: Odiseja u svemiru (2001: A Space Odyssey) (1968), sa Stelnijem Kjubrikom
The Lion of Comarre & Against the Fall of Night (1968)
Of Time and Stars (1972), zbirka pripovedaka
Sunčani vetar (The Wind from the Sun) (1972), zbirka pripovedaka
Sastanak sa Ramom (Rendezvous with Rama) (1973)
The Best of Arthur C. Clarke (1973), zbirka pripovedaka
Matica Zemlja (Imperial Earth) (1975)
Rajski vodoskoci (The Fountains of Paradise) (1979)
2010: Druga odiseja (2010: Odyssey Two) (1982)
Stražar (The Sentinel) (1983), zbirka pripovedaka
Svet zagonetnih sila (World of strange powers) (1984), po istoimenoj TV seriji
Pesme daleke zemlje (The Songs of Distant Earth) (1986)
2061: Treća odiseja (2061: Odyssey Three) (1988)
Susret sa meduzom (A Meeting With Medusa) (1988)
Kolevka (Cradle) (1988), sa Džentrijem Lijem (engl. Gentry Lee)
Rama II (Rama II) (1989), sa Džentrijem Lijem
S one strane spuštanja noći (Beyond the Fall of Night) (1990), sa Gregorijem Benfordom (engl. Gregory Benford)
Tales From Planet Earth (1990), zbirka pripovedaka
Duh sa Grand Benksa (The Ghost from the Grand Banks) (1990)
More Than One Universe (1991), zbirka pripovedaka
Vrt Rame (The Garden of Rama) (1991), sa Džentri Lijem
Otkriveni Rama (Rama Revealed) (1993), sa Džentri Lijem
Božji čekić (The Hammer of God) (1993)
The Snows of Olympus - A Garden on Mars (1994), album slika sa komentarima
Apokalipsa Amerike (Richter 10) (1996), sa Majkom Makvejom (engl. Mike McQuay)
3001: Konačna odiseja (3001: The Final Odyssey) (1997)
Okidač (The Trigger) (1999)
Svetlost drugih dana (The Light of Other Days) (2000), sa Stivenom Baksterom (engl. Stephen Baxter)
Oko vremena (Time`s Eye) (2004), sa Stivenom Baksterom (prvi deo trilogije Vremenska odiseja)
Oluja sa Sunca (Sunstorm) (2005), sa Stivenom Baksterom (drugi deo trilogije Vremenska odiseja)
Prvorođeni (Firstborn) (2007), sa Stivenom Baksterom (treći deo trilogije Vremenska odiseja)
Poslednja teorema (The last Theorem) (2008), sa Frederikom Polom