ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1988
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Џејмс Грејем Балард: СУДАР
Издавач: МЛАДОСТ, Загреб, 1988.год.
Тврди повез, заштитни омот, 189 страна, латиница.
Одлично очувано.
`Naučna fantastika u Engleskoj ima poprilično drugačiji put od onoga kojim su hodili autori u SAD. Nepostojanje paralelnosti između ove dve scene ogleda se i u činjenici da mnogi engleski pisci nemaju preveliku prođu u zemlji braće po jeziku. S druge strane, pak, engleska scena, ma koliko različita, poprimila je neke od manira američkih kolega. Među njima je i onaj da se s podozrenjem gleda na eksperimente i pisce koji osim fantastike pišu i drugačiju prozu (mada je njihov zemljak i rodonačelnik moderne naučne fantastike H. Dž. Vels bio nesputan žanrovskim ograničenjima). Jedan od takvih slučajeva je i Džejms Graham Balard (1930), koji u domovini uživa status klasika žanra ali su trebale decenije da se to prepozna; Amerikanci, sa svoje strane bare, ne dele to mišljenje, mada se posle ekranizacije romana `Sudar` stanje unekoliko promenilo (za šire otkrivanje Balarda najznačajnija je, u stvari, bila ekranizacija njegovog autobiografskog romana `Imperija sunca`).

Balard je prvu priču objavio krajem 1950-tih i otada konstantno neguje ovu formu. Priče je sabrao u nekoliko knjiga od kojih su najpoznatije `Glasovi vremena`, `Bilenijum` (obe 1962), `Pasoš za večnost` (1963), `Nemogući čovek` (1966), `Hronopolis` (1971), `Avion u niskom letu` (1976), te u nekoliko knjiga izabranih priča. Mada tematski šarolike, Balardove priče karakteriše vanredna atmosfera, primirenost govora, tananost u karakterizaciji likova a vrlo često je prisutna i nota ironije pa i cinizma. U većem broju Balardovih romana kao glavni „junaci” pojavljuju se ekološke katastrofe, koje slamaju dotadašnji način života i ljudsku civilizaciju dovode na rub propasti. Na ovako drastično postavljenoj pozornici Balardovi likovi bore se protiv stihija ali i sopstvenog osećaja beznačajnosti, otkrivajući u sebi duboke skrivene psihološke slojeve `zaostale` od divljih predaka.

Upravo na ovakav način razvija se Balardovo remek-delo, roman `Potopljeni svet` iz 1962. Iste godine pojavio se i roman `Vetar niotkud` sa drugačijom vizijom globalne katastrofe, a sledili su „«Zapaljeni svet` i `Poslednja obala` iz 1964, te `Kristalni svet` (1966). Na sličnom tragu su i `Dan večnosti` (1967), `Izložba zverstava` (1970), `Betonsko ostrvo` (1974) i `Oblakoder` (1975). Roman `Sudar` iz 1973. otkriva da glamurozno blistava obrazina budućnosti nije zalog za pozitivne promene u čoveku već samo mogućnost da se mračna njegova strana izrazi drugačijim sredstvima. Vremenom Balardova proza se odmiče od apokaliptičnih motiva ali su i dalje prisutne slike ljudske destruktivnosti koja se oslobađa uprkos tehnološkom razvoju (`Neograničena kompanija sna” iz» 1980 i `Mitovi bliske budućnosti` iz 1982). Mada nikada nije bio pod reflektorima široke čitalačke popularnosti, Balard je nazaobilazan pisac svih poznavalaca naučne fantastike.`
Илија Бакић