ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1986
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Семјуел Дилејни: НОВА
Издавач: ЈУГОСЛАВИЈА, Београд, 1986.год.
библиотека КЕНТАУР
Меки повез, 226 страна, латиница.
Очувано као на фотографијама.
`Među najsjajnijim delima sveukupne naučne fantastike svakako su i ona Semjuela Dilejnija (1942), pisca koji je 1962.g. objavio prvi roman «Dragulji Aptora» a sledećih godina nastavio da se predstavlja izuzetnom prozom za koju je više puta nagrađivan. Dilejnijevo stvaralštvo od najranijih do najnovijih radova karakteriše vrlo specifičan odnos prema temama i stil prepun elegantne poetike. Njegovi junaci drugačiji su od današnjih ljudi, bilo da su mutanti ili prilagođeni specifičnim uslovima života na drugim planetama ili su fizički `normalni` po sadašnjim standardima ali su im životni principi drugačiji; za sve je zajedničko da su predstavljeni maksimalno uveljivo, te se može govoriti o visokom stepenu identifikacije čitalaca sa njima (što nije tako česta pojava u naučnoj fantastici a ni u ostatku literature). Lakoća kojom je dočaran drugačiji doživljav sveta i za nas neobični etički i estetički vrednosni sistemi koji određuju nečiju egzistenciju svedoče o majstorstvu pisca sposobnog da bez vidljivih napora ispriča impresivnu priču. Po ovoj sposobnosti Dilejnijevi junaci su jedan od retkih izuzetaka u moru sasvim neubedljivih, papiratih likova. S druge strane, njegova dela zahtevaju čitaoce široke kulture sa poznavanjem sociologije, religija, istorije i spekulativnih teorija o razvoju ljudskih društava; i, konačno, njegovi eksperimentalni pripovedački postupci sa začuđujućim detaljima i zgusnut, precizan, bogat jezički izraz zaokružuju bogat umetnički doživljaj koji nosi njegova proza; Dilejni je jedan od najznačajnijih pobornika `novog talasa` u maeričkoj naučnoj fantastici. Lepeza Dilejnijevih priča široka je i raznolika: roman «Vavilona 17» (1966.g.) prati potragu za tajanstvenim super-jezikom, «Carska zvezda» (1966.g.) opisuje avanture neobičnog momka na čudnim svetovima, remek-delo «Ajnštajnovski presek» (1967.g.) nova je verzija mita o Orfeju u svetu mutanata, novela «Ave, i Gomora» (1967.g.) gorka je priča o svemirskim pilotima najamnicima, u romanu «Novu» (1968.g.), udahnuta je živost u okoštale obrasce `spejs-opere` oplemenjena mitom o Prometeju, novela «Vreme shvaćeno kao spirala poludragog kamenja» (1968.g.) balada je o malim i velikim kriminalcima budućnosti, «Dalgren» (1975.g.) je pikarski roman o životu u mega-gradu rastrzanom ratovima bandi različitih ideologija. Dilejni je napisao i popularne serije «Pad kula» («Zarobljenici plamena» 1963, «Kule Torona» 1964. i «Grad hiljadu sunca» 1966. «Izvan mrtvog grada» 1968.) i seriju «Neverion» («Priče iz Neveriona» 1975, «Bekstvo iz Neveriona» 1978, «Neverion: ili priča o znaku i gradovima» 1983, «Povratak u Neverion» 1989, «Oni lete na Ciron» 1992.g.); osnovnim zapletom povezani su i romani »Zvezde u mom džepu kao zrnca peska» 1984. i «Sjaj i beda tela, gradova» 1985.g.. Priče i novele Dilejni je sabrao u zbirkama: «Pomična stakla: deset priča spekulativne fantastike» 1971. (spekulativna fantastika je termin kojim Dijelni određuje svoja dela), «Daleke zvezde» 1981.g, «Most izgubljene čežnje» 1987, «Atlantis: model 1924» 1995, «Ave i Gomora: i druge priče» 2003.g. Svoje poglede na literaturu i intervjue Dijelni je sabrao u nekoliko teorijskih knjiga. Mada je i dalje aktivan na spisateljskom, Dilejni je svojom jarkom, prefinjenom prozom koja pomera žanrovske granice, već zauzeo svoje mesto među vrhunskim majstorima naučne fantastike.`
Илија Бакић