ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1965
Jezik: Hrvatski
Autor: Strani

Autor - osoba Zweig, Stefan, 1881-1942 = Cvajg, Štefan, 1881-1942
Naslov Zvjezdani sati čovječanstva ; Jučerašnji svijet / Stefan Zweig ; preveo s njemačkog Vladislav Šarić
Jedinstveni naslov 1. Sternstunden der Menschheit; 2. Die Welt von gestern. hrv
Vrsta građe kratka proza
Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik hrvatski
Godina 1965
Izdavanje i proizvodnja Rijeka : `Otokar Keršovani`, 1965 (Rijeka : Novi list)
Fizički opis 710 str. ; 18 cm
Drugi autori - osoba Šarić, Vladislav = Šarić, Vladislav
Zbirka Odabrana djela Stefana Zweiga ; ǂknj. ǂ5
ǂBiblioteka ǂsuvremenih svjetskih klasika
(Pl.)
Napomene Prevodi dela: 1. Sternstunden der Menschheit; 2. Die Welt von gestern.
Predmetne odrednice Cvajg, Štefan, 1881-1942

Bečki Jevrejin, romanopisac, biograf i novinar Štefan Cvajg, pobegao je iz domovine 1934. nakon Hitlerovog dolaska na vlast i živeo u Londonu, Batu, Njujorku i na kraju Petropolisu, planinskom gradu nekih 65 km severno od Rio de Žaneira, koloniji nemačkih izbeglica. U toj kući je 23. februara 1942. baštovan i kućepazitelj pronašao 60-godišnjeg Štefana i njegovu 33 godine mlađu drugu suprugu Lote zagrljene na krevetu, mrtve, usled trovanja barbituratima.
U tom trenutku bilo je teško razumeti zašto su se ubili. Cvajg je upravo bio napisao knjigu `Brazil: Zemlja budućnosti`. U jednoj sceni Lote kaže lokalnom vodiču kroz plantažu šećerne trske: `Razne rase žive ovde žive tako prirodno zajedno da je to za nas pravo čudo`. Na kraju krajeva, sve je delovalo sasvim drugačije od Evrope iz koje su pobegli i gde su Jevreji bili istrebljivani.
U drugoj sceni, Cvajg i njegov sunarodnik izbeglica stoje na terasi i gledaju papagaje kako nadleću božanstven tropski pejzaž.
- Retko sam bio tako rasterećen kao poslednja tri meseca. Samo sam radio, šetao i čitao, nemam razloga da se žalim – kazao je Cvajg. Ali potom, maska zadovoljstva spada s njegovog lica i Cvajg, do tada uglađeni šarmer u izvedbi Jozefa Hadera, kroz suze kaže: `Kako neko može da podnese ovo?`
Kao da život u raju čini gubitak njegove voljene Evrope još težim. To može bit jedno od objašnjenja. Šraderova je u pravu kada kaže da svako samoubistvo krije tajne i zato je odlučila da i u svom filmu piščevu smrt ostavi misterioznom.
U vreme smrti Cvajg je bio jedan od najpopularnijih i najuglednijih romanopisaca. Novosti o njegovom odlasku bile su na naslovnim stranama američkih listova.
- Njegovo samoubistvo je šokiralo svet – kaže Šraderova, koja veruje da Cvajgova tragedija i dalje ima odjeka.
- Zaintrigirala su me pitanja koja pokreće jedna takva uznemirujuća odluka. Kako možete da se nosite sa svetom koji se pretvara u radikalizam? Ima li nečeg što je vrednije od fizičke sigurnosti i lične sreće? Tokom godina istraživanja i rada na filmu nisam imala pojma da će ta pitanja biti relevantna danas, samo što sada izbeglice utočište traže u Evropi - navodi Šraderova.
Zašto je Cvajgova tragedija danas važna? Jedan od razloga je da istoriju pišu pobednici a priče o egzilu oni koji su uspeli kao stranci u tuđoj zemlji ili, u najmanju ruku, koji nisu bili skrhani gubitkom. Štefanvo samoubistvo u filmu služi kao korektiv.
U Cvajgovoj oproštajnoj poruci, između ostalog, pisalo je:
`... Početi sve ispočetka posle 60. godine zahteva posebne moći a moje moći su istrošene nakon godina beskućništva i lutanja. Zato ću radije okončati svoj život u pravom trenutku, dok sam još uspravan, kao čovek kome je kulturni rad uvek pričinjavao najčistiju sreću i ličnu slobodu – najdragoceniji imetak na zemlji`.
Za razliku od mnogih svojih sunarodnika-izbeglica, Cvajg nije mogao da se regeneriše u novom svetu, niti da se pretvara da je sve u redu. Dan pre nego što se ubio poslao je svom izdavaču rukopis `Jučerašnji svet: Uspomene jednog Evropljanina`.
To je knjiga koja pokazuje kako je Cvajg patio od Sindroma Lotove žene, kako to naziva njegov biograf Džordž Pročnik: neodoljive želje da se gleda preko ramena u svet koji nestaje. Čak i pre nego što je napustio Beč, Štefan je bio sklon tome. Sakupljao je kolekciju evropske kulturne memorabilije uključujući Geteovo penkalo, Betovenov sto, Mocartove i Balzakove rukopise... sve je to morao da ostavi na drugoj strani Atlantika kada je napustio Evropu.
Čim je otišao, izbrisan je u zemljama nemačkog govornog područja. Nacisti su mu spaljivali knjige, opera `Ćutljiva žena` za koju je napisao libreto na muziku Riharda Štrausa zabranjena je 1935. Međutim, njegove knjige su i danas popularne.
Film Šraderove ne bavi se Cvajgovim književnim zaslugama niti ga osuđuje kao ljudsko biće. U jednoj sceni u filmu Cvajga kritikuju što ne želi da se izjasni o Hitleru i osudi njegove akcije. `On je kukavica, misli samo na sebe`, kaže jedan novinar. `Nema više ostrva. Njegovo ostrvo je odavno potonulo i jednoga dana će morati da zapliva na ovu ili onu stranu`, dodaje. Ne baš: Cvajg nije odabrao da pliva već da potone.
Šta kaže rediteljka na Cvajgovo odbijanje da osudi Hitlera?
- Diskutabilno je, ali ne mislim da je bio apolitičan ili kukavica. On je samo odlučio da se suzdrži od svoga mišljenja dok su ostali davali svoje. Za mene je to inspirativno, naročito danas kada svi komentarišu i lajkuju i imaju mišljenje o svemu; postalo je toliko jednostavno izjasniti se da je već besmisleno. Trebaju nam ljudi koji se opiru porivu da progovore. Ljudi su znali Štefanov stav ali on je odbijao da napada i bio je majstor nijansiranja. Njegov rad je bio vrlo kritičan i imao je veći uticaj nego da je bilo šta rekao mimo toga - zaključila je Marija Šrader.


Štefan Cvajg (nem. Stefan Zweig; Beč, 28. novembar 1881 – Petropolis, 22. februar 1942) bio je austrijski pisac, dramaturg, novinar i biograf. Na vrhuncu svoje književne karijere, tokom 1920-ih i 1930-ih, bio je jedan od najpopularnijih književnika na svetu.
Štefan Cvajg rođen je u Beču 1881. Bio je sin Morica Cvajga, imućnog jevrejskog proizvođača tekstila. Majka, Ida Bretauer Cvajg, poticala je iz jevrejske bankarske porodice. Njen otac, Jozef Bretauer, dvadeset godina je radio u Ankoni, gde je Ida rođena i odrasla. Cvajg je studirao filozofiju na Bečkom univerzitetu, gde je 1904. doktorirao sa temom Filozofija Ipolita Tena. Religija nije igrala važnu ulogu u njegovom obrazovanju. „Otac i majka bili su Jevreji samo slučajnošću rođenja”, rekao je kasnije u jednom intervjuu. Ipak, nikad nije odricao pripadnost jevrejskoj zajednici i često je pisao o Jevrejima i jevrejskim pitanjima, kao na primer u priči Mendel knjigoljubac. Bio je blizak sa Teodorom Herclom, osnivačem cionizma, koga je upoznao još kada je Hercl bio književni urednik u vodećem bečkom listu Nove slobodne novine gde je objavio neke od Cvajgovih ranih radova. Cvajg je verovao u internacionalizam i u evropeizam, pa mu Herclov jevrejski nacionalizam nije mogao biti naročito privlačan, što i sam potvrđuje u svojoj autobiografiji Jučerašnji svet. Nove slobodne novine nisu objavile recenziju Herclove knjige Jevrejska država, a sam Cvajg ju je nazvao „glupom i besmislenom”.
Štefan Cvajg je bio u srodstvu sa češkim piscem Egonom Hostovskim. Neki izvori beleže da su bili rođaci, a sam Hostovski rekao je za Cvajga da mu je „veoma daleki rođak”.
Početkom Prvog svetskog rata rasprostranjeno patriotsko osećanje zahvatilo je i nemačke i austrijske Jevreje: zajedno sa Martinom Buberom i Hermanom Koenom, i Cvajg mu je dao podršku. Premda je bio patriota, Cvajg je odbio da u ruke uzme oružje - služio je u Arhivu Ministarstva vojnog, zauzevši ubrzo pacifistički stav, poput svog prijatelja Romena Rolana, dobitnika Nobelove nagrade za književnost 1915. godine. Preselio se u Švajcarsku, gde je ostao do kraja rata. Cvajg je do kraja života ostao pacifist koji se zalagao za ujedinjenje Evrope. Poput Rolana, napisao je mnogo biografija. U Jučerašnjem svetu svoju biografiju Erazma Roterdamskog nazvao je „prikrivenim autoportretom”.
Cvajg se 1920. oženio Friderikom Marijom fon Vinternic (rođ. Burger), a 1938. od nje se razveo. Pod imenom Friderike Cvajg ona je objavila knjigu o svom bivšem mužu nakon njegove smrti. Kasnije je objavila i jednu ilustrovanu knjigu o Cvajgu. Cvajg se 1939. oženio svojom sekretaricom Lotom Altman.
Cvajg je napustio Austriju 1934, nakon Hitlerovog dolaska na vlast u Nemačkoj. Nakon toga živeo je u Engleskoj (prvo u Londonu, a od 1939. u Batu). Usled brzog napredovanja Hitlerovih trupa u Francuskoj i u čitavoj Zapadnoj Evropi, Cvajg je sa suprugom prešao Atlantik i otputovao u SAD, gde su se 1940. skrasili u Njujorku nastavivši često da putuju. Dana 22. avgusta 1940. su se ponovo odselili – ovoga puta u Petropolis, grad u konurbaciji Rio de Žaneiro. Postajao je sve depresivniji zbog porasta netolerancije i uspona autoritarnosti i nacizma. Izgubivši nadu u budućnost čovečanstva, Cvajg je napisao belešku o tom beznađu. Dana 23. februara 1942. Cvajg i njegova supruga izvršili su samoubistvo uzevši veliku dozu barbiturata. Pronađeni su u svojoj kući u Petropolisu, s rukom u ruci.[11][12] Cvajg je bio očajan zbog budućnosti Evrope i njene kulture. „Smatram da je bolje u pravo vreme i dostojanstveno okončati život u kojem je intelektualni napor predstavljao vrhunsko zadovoljstvo, a sloboda pojedinca najviše zemaljsko dobro”, napisao je.
Cvajgova kuća u Brazilu je kasnije pretvorena u muzej, danas poznat kao „Kuća Štefan Cvajg”.
Dela
Cvajg je vio veoma ugledan pisac u dvadesetim i tridesetim godinama 20. veka. Bio je prijatelj sa Arturom Šniclerom i Sigmundom Frojdom. Veliku popularnost uživao je u SAD, Južnoj Americi i Evropi, dok je u Britaniji uglavnom bio nepoznat. U kontinentalnoj Evropi i danas je aktuelan, ali mu je popularnost u SAD znatno opala. Od devedesetih godina nekoliko izdavačkih kuća (pre svih Puškin pres i Njujorški književni pregled) oživelo je Cvajgova dela na engleskom. Isto tako, Planket lejk pres e-knjige počeo je sa objavljivanjem elektronskih verzija Cvajgovih nefikcionalnih dela.
Cvajgovi kritičari iz engleskog govornog područja oštro su podeljeni na one koji preziru njegov stil kao slab, lagan i površan i na one privrženije evropskoj tradiciji što uzdižu Cvajgov humanizam i jednostavan i efektan stil.
Cvajg je najpoznatiji po svojim novelama (Kraljevska igra, Amok, Pismo nepoznate žene – prema kojoj je Maks Ofuls 1920. snimio istoimeni film), romanima (Nestrpljivo srce, Pomešana osećanja, Devojka iz pošte – posthumno objavljen) i biografijama (Erazmo Roterdamski, Magelan, Meri Stjuart, Balzak). Dela su mu bila štampana na engleskom bez njegovog pristanka pod pseudonimom Stiven Brenč (prevod njegovog imena na engleski), u vreme kada je antinacističko raspoloženje bilo rasprostranjeno. Prema Cvajgovoj biografiji kraljice Marije Antoanete kasnije je snimljen holivudski film sa Normom Širer u naslovnoj ulozi.
Cvajg je bio blizak sa Rihardom Štrausom i napisao je libreto za Ćutljivu ženu. Štraus se suprotstavio nacističkom režimu odbivši da odobri uklanjanje Cvajgovog imena iz programa na premijeri, 24. juna 1935. u Drezdenu.[18] Zbog toga je Gebels otkazao najavljeni dolazak, a opera je bila zabranjena nakon trećeg izvođenja. Cvajg je 1937, u saradnji sa Jozefom Gregorom, napisao libreto za Štrausovu operu Dafne. Bar još jedno Cvajgovo delo imalo je muzičko izvođenje.
Njegovo eklektičko delo sastoji se iz nekoliko zbirki poezije, nekoliko pozorišnih komada (Terzit 1907, Volpona 1927), ali Cvajg je pre svega čuven po svojim novelama (Amok 1922, Pomešana osećanja 1926, Dvadeset četiri sata iz života jedne žene 1934), pričama o intenzivnim strastima koje ponekad prelaze u morbidnost ili šalu. Njegova Šahovska novela (Schachnovelle) objavljena je posthumno. Pisao je i brojne biografije istorijskih ličnosti (Meri Stjuart, Magelan, Marija Antoaneta) koristeći preciznu psihološku analizu. Preko 20 godina je radio na zbirki priča Zvezdani časovi čovečanstva (Sternstunden der Menschheit) u kojoj je opisao četrnaest najznačajnijih događaja u istoriji sveta po svom izboru.
Bibliografija
Amok (1922)
Fikcija
Zaboravljeni snovi; Vergessene Träume (1900)
Proleće u Prateru; Praterfrühling (1900)
Gubitnik; Ein Verbummelter (1901)
U snegu; Im Schnee (1901)
Usamljene duše; Zwei Einsame (1901)
Čuda života; Die Wunder des Lebens (1903)
Ljubav Erike Evald; Die Liebe der Erika Ewald (1904)
Zvezda iznad šume; Der Stern über dem Walde (1904)
Lovčeva zamka; Sommernovellette (1906)
Gospodarica; Die Governante (1907)
Šarlah; Scharlach (1908)
Sumrak; Geschichte eines Unterganges (1910)
Priča ispričana u sumraku; Geschichte in der Dämmerung (1911)
Goruća priča; Brennendes Geheimnis (1913)
Strah; Angst (1920)
Prinuda; Der Zwang (1920)
Oči mog brata; Die Augen des ewigen Bruders (1922)
Fantastična noć; Phantastische Nacht (1922)
Pismo nepoznate žene; Brief einer Unbekannten (1922)
Aleja mesečevog zraka; Die Mondscheingasse (1922)
Amok; Amok (1922)
Nevidljiva kolekcija; Die unsichtbare Sammlung (1925)
Propast srca; Untergang eines Herzens (1927)
Izbeglica; Der Flüchtling. Episode vom Genfer See (1927)
Pomešana osećanja; Verwirrung der Gefühle (1927)
Dvadeset četiri sata iz života jedne žene; Vierundzwanzig Stunden aus dem Leben einer Frau (1927)
Mendel knjigoljubac; Buchmendel (1929)
Kratke priče; Kleine Chronik. Vier Erzählungen (1930)
Je l’ on to uradio?; War er es? (1935–1940)
Leporella (1935)
Sabrane priče; Gesammelte Erzählungen (1936)
Lanci; Die Kette
Kaleidoskop; Kaleidoskop
Nesreća na Ženevskom jezeru; Episode an Genfer See. Revidirana verzija dela Der Flüchtung. Episode vom Genfer See (1936)
Sahranjeni svećnjak
Nestrpljivo srce; Ungeduld des Herzens (1939)
Šahovska novela/Kraljevska igra; Schachnovelle (1942)
Put u prošlost; Widerstand der Wirklichkeit (1976)
Klarisa; Clarissa (1981)
Die spät bezahlte Schuld (1982)
Rausch der Verwandlung. Roman aus dem Nachlaß (1982)
Biografije i istorijska dela
Emil Verharen; Emile Verhaeren (1910)
Tri majstora. Balzak – Dikens – Dostojevski; Drei Meister. Balzac – Dickens – Dostojewski (1920)
Romen Rolan. Čovek i njegova dela; Romain Rolland. Der Mann und das Werk (1921)
Niče; Der Kampf mit dem Dämon. Hölderlin – Kleist – Nietzsche (1925)
Odlučujući trenuci u istoriji; Sternstunden der Menschheit (1927)
Tri pesnika i njihovi životi. Kazanova – Stendal – Tolstoj; Drei Dichter ihres Lebens. Casanova – Stendhal – Tolstoi (1928)
Žozef Fuše; Joseph Fouché. Bildnis eines politischen Menschen (1929)
Mentalni iscelitelji. Mezmer, Meri Bejker Edi, Frojd; Die Heilung durch den Geist. Mesmer, Mary Baker-Eddy, Freud (1932)
Marija Antoaneta: Portret prosečne žene; Marie Antoinette. Bildnis eines mittleren Charakters (1932)
Erazmo Roterdamski; Triumph und Tragik des Erasmus von Rotterdam (1934)
Meri Stjuart; Maria Stuart
Pravo na jeres: Kasteljo protiv Kalvina; Castellio gegen Calvin oder Ein Gewissen gegen die Gewalt (1936)
Osvajač mora: Priča o Magelanu; Magellan. Der Mann und seine Tat (1938)
Amerigo; Amerigo. Geschichte eines historischen Irrtums (1942)
Balzak, Balzac (1946)
Komadi
Terzites; Tersites (1907)
Das Haus am Meer (1912)
Jeremija; Jeremias (1917)
Ostalo
Jučerašnji svet; Die Welt von Gestern (1942)
Brazil, zemlja budućnosti; Brasilien. Ein Land der Zukunft; Bermann-Fischer (1941)
Putovanja; Auf Reisen (1976)-

MG116 (NS)