ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2017.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Marina Abramović Prolazim kroz zidove
Memoari

Samizdat, 2017.
344 strane, udžbenički format.

Odlično očuvana, najverovatnije nekorišćena.


„Iskusila sam apsolutnu slobodu – osetila sam da mi je telo neograničeno, bezmerno; bol je bio nevažan, apsolutno sve je bilo nevažno – i taj osećaj me je opio.“

Godine 2010. više od 750.000 ljudi stalo je u red ispred Muzeja moderne umetnosti u Njujorku da bi videlo retrospektivnu izložbu Marine Abramović i dobilo priliku da sedne naspram nje, u okviru performansa čija je dužina bila bez presedana – trajao je više od 700 sati. Taj događaj, kojim je proslavljeno skoro pedeset godina revolucionarne umetnosti performansa, još jednom je dokazao da Marina Abramović uistinu jeste prava prirodna sila. Godine 2014. više od 110.000 ljudi satima je čekalo pred Galerijom Serpentina u Londonu da bi videlo njen performans 512 sati.

Njeni roditelji, komunisti i ratni heroji, podizali su je u posleratnoj Jugoslaviji pod Titovim režimom i usadili su joj nepopustljivu radnu etiku. Kad je već počela da gradi međunarodnu umetničku karijeru, Marina je još živela sa roditeljima, pod surovom majčinom kontrolom, strogo poštujući njeno naređenje da se vraća kući do deset uveče. No, ništa nije moglo utažiti njenu nezasitu radoznalost, želju da se povezuje s drugima, niti njen poseban, balkanski smisao za humor – što je sve uticalo na formiranje njene umetnosti i na njen životni put. U samom srcu knjige Prolazim kroz zidove nalazimo opersku ljubavnu priču – dvanaestogodišnju saradnju s umetnikom performansa Ulajem; tih dvanaest godina njih dvoje proveli su uglavnom bez prebijene pare, putujući kombijem po čitavoj Evropi – a zatim je njihova veza popustila i dramatično se okončala na samom Velikom kineskom zidu.

Marinina priča, naizmenično dirljiva, epska i suptilno duhovita, opisuje jedinstvenu umetničku karijeru u kojoj je sopstvenim telom prevazilazila granice straha, bola, iscrpljenosti i opasnosti, beskompromisno tragajući za emocionalnim i duhovnim preobražajem. Knjiga `Prolazim kroz zidove` čiji su prevod na srpski jezik podržali Ministarstvo kulture i informisanja i Beogradska filharmonija na živopisan i snažan način predstavlja jedinstveno životno iskustvo jedne izvanredne umetnice.


`Prolazim kroz zidove` je priča o umetnici koja ne odustaje od svoje nezavisnosti, koja doživljava neuspeh u pokušaju da ostvari potpunu povezanost s jednom osobom, ali zato ostvaruje povezanost s hiljadama ljudi. Marinina magija potiče od „metoda“ koji je osmislila, a koji uključuje testove izdržljivosti i lišavanja kakve češće povezujemo s obukom specijalnih vojnih jedinica nego sa svetom moderne umetnosti. Baš kao što je nemoguće ne obratiti pažnju na njene performanse, tako ni ovu knjigu nisam mogao da pustim iz ruku.

– TOM RAJS, dobitnik Pulicerove i PEN-ove nagrade, autor Crnog grofa i Orijentaliste

Marina Abramović je čuvena po tome što se svom silinom, dušom i telom prepušta preobražaju kroz svoju umetnost. Dok čitam ove intimne memoare, kao da čujem njen glas. Ona priznaje, poverava se, žali se, daje uputstva, inteligentno i duhovito sagledava svoj težak životni put, ispunjen čarolijom i umetničkim radom koji joj je doneo slobodu.

– VILEM DAFO

Marina Abramović je najčuvenija umetnica performansa i konceptualne umetnosti na svetu, a verovatno i jedina koja ima smisla za humor.

– BRAJAN EPLJARD, Sandej tajms

Prolazim kroz zidove je predivna, panoramska, dirljiva, duboka knjiga. Zaista mi se dopada i imponuje mi način na koji se Marina suočava sa svim čudnim protivrečnostima mita koji se meša sa svakodnevnim životom. Uspeva da o sopstvenom životu progovori na ličan, kao i na samokritički način, a autoportret koji pri tome slika bogat je i ispunjen istinskim samopoštovanjem. Kakav život!

– LORI ANDERSON

Marina smatra, s hibrisom koji može zvučati naivno i sa skromnošću koja otklanja svaku pomisao da joj na tom hibrisu zameramo, da je njena uloga kao umetnice u tome da svoje posmatrače provede kroz teskoban prolaz do mesta gde će se osloboditi svega što ih sputava.

– DŽUDIT TURMAN, Njujorker