Godina izdanja: 2002
ISBN: 86-331-0499-7
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Autor - osoba Nikolić, Milica, 1925-2019 = Nikolić, Milica, 1925-2019
Naslov Ruska arheološka priča / Milica Nikolić
Vrsta građe dokumentar.lit.
Jezik srpski
Godina 2002
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Narodna knjiga-Alfa, 2002 (Beograd : Alfa)
Fizički opis 143 str. : ilustr. ; 19 cm
Zbirka ǂBiblioteka ǂSlučaj ; [ǂknj. ǂ17]
(karton)
Napomene Tiraž 500

U svedočenju Milice Nikolić, u otmeno iluminisanoj rekonstrukciji vremena koje je potonulo u istoriju, u neprestanom stapanju privatne priče koja se ne može odvojiti od rada, priče koja kazuje mnogošta o okolnostima u kojima smo nastojali da nešto uradimo i hronološko-faktografske ravni, „Ruska arheološka priča“ postepeno se ukazuje kao roman jednog doba u kojem su pripadnost modernizmu ili, barem, sklonost ka njemu, značili mnogo više od svakodnevno-običnog poetičkog (samo)određenja. Milica Nikolić je srpsku književnu i kulturnu sredinu upoznavala sa onom stranom ruske književnosti koja je, nekada, bila potpuno uklonjena iz vidokruga ili zatamnjena iz isključivo ideoloških razloga (futuristi, Lišvic, Hlebnjikov, Mandeljštam i žena mu Nadežda, Cvetajeva, Bahtin, Brodski, Kaverin i drugi). A potom taj roman u jednom trenutku diskretno prerasta u naročitu narativnu studiju o naciji koja je, u olovnim vremenima, „imala prema umetnosti sasvim poseban odnos“, uključujući čak i deo političkog vrha, pa i policiju, koji su, vrh i policija, negovali poseban oblik ideološke shizofrenije: zabranjivali su i hapsili pisce i rukopise, ali su ih na neki perverzan način i čuvali od zaborava, podižući im činom zabranjivanja čujnost i ugled kod ljudi kojima je, u datim okolnostima, uprkos strahu, „jednom od najnesavladljivijih čovekovih osećanja“, ostalo samo i jedino čitanje kao prostor duhovne realizacije, kao vid autentične egzistencije, kao oblik slobode. Istinita i vredna knjiga, od onih visokog reda i stila. (Mihajlo Pantić)

Milica Nikolić rođena je 1925. godine u Beogradu, gde je i preminula 2019. godine, u dubokoj starosti. Radni vek je provela kao članica redakcije znamenitog modernističkog časopisa „Delo“ i izdavačke kuće „Nolit“, ali je paralelno intenzivno radila na prevođenju ruske književnosti. Nije to bio običan prevodilački rad, kao ovaj današnji, već se radilo o pravom arheološkom poduhvatu.
Milica je po evropskim i sovjetskim bibliotekama kopala u potrazi za ruskim piscima koji su bili proskribovani, a potom je organizovala čitave prevodilačke i pesničke čete da na srpski jezik prenesu pesme i prozu autora koji su često bili nepoznati i široj ruskoj publici. Tako je ispravljana falsifikovana verzija istorije novije ruske literature koju su nametnuli staljinisti.
Avantura je počela antologijom „Moderna ruska poezija“ koja je objavljena 1961. godine u glasovitoj Nolitovoj biblioteci „Orfej“. Knjigu su sačinile Nana Bogdanović i Milica Nikolić, a u njoj su zablistala za tadašnje čitaoce nova imena: Osip Mandeljštam, Marina Cvetajeva i Velimir Hlebnjikov. Narednih decenija Milica Nikolić prevodila je prozu i eseje navedenih pisaca, kao i Andreja Belog, Benedikta Livšica, Mihaila Bahtina, Andreja Bitova, Venijamina Kaverina… Priredila je „Antologiju ruske fantastike”, izabrana dela Hlebnjikova, Mandeljštama, Josifa Brodskog i Marine Cvetajeve. O čudesnoj prevodilačkoj pustolovini napisala je izvanrednu knjigu „Ruska arheološka priča”.
Pored prevođenja, Nikolić je pisala i eseje o ruskim i srpskim pesnicima i proznim piscima, a kad je došlo do zamora prevodilaštvom, esejistika je postala njena trajna preokupacija. Pisala je eseje i studije o srpskim nadrealistima – Marku Ristiću, Oskaru Daviču, Aleksandru Vuču, Dušanu Matiću, Milanu Dedincu, o Ivanu V. Laliću, Radomiru Konstantinoviću, Bori Ćosiću… U „Sarajevskim sveskama” godinama je vodila „Dnevnik čitanja”, prateći tekuću književnu produkciju. Ostala je do kraja posvećena čitateljka i zaljubljenica u čudo dobre literature.
MG148 (L)