ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1976
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Spolja kao na fotografijama, unutra dobro očuvano

Autor - osoba Vasiljević, Žarko, 1892-1946 = Vasiljević, Žarko, 1892-1946
Naslov Pesme / Žarko Vasiljević ; [priredio Mladen Leskovac]
Vrsta građe poezija
Jezik srpski
Godina 1976
Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Matica srpska, 1976 (Novi Sad : Budućnost)
Fizički opis 349 str., [1] list sa slikom Ž. Vasiljevića : ilustr. ; 24 cm
Drugi autori - osoba Leskovac, Mladen, 1904-1990 = Leskovac, Mladen, 1904-1990
(Pl.)
Napomene Str. 7-55: O Žarku Vasiljeviću / Mladen Leskovac
Str. 343: O ovoj knjizi / M. L.

O OVOJ KNJIZI
Izdavačko preduzeće Matice srpske pozvalo me je da, povodom tridesetogodišnjice smrti Žarka Vasiljevića, priredim izdanje svih njegovih pesama. Čitalac sada ima tu knjigu u rukama. Mislim da je u njoj, prvi put zajedno, zaista sve što je Žarko Vasiljević za života u stihu objavio kao i ono što se, posle njegove smrti, zateklo u njegovim hartijama. Za života, on je štampao četiri knjige, odnosno ciklusa, pesama. One su ovde preštampane. U zasebnom ciklusu Rane pesme, na čelu ove knjige, objavljuju se one štampane pre „Šaputanja“ po časopisima a nisu unesene ni onamo niti u bilo koju drugu knjigu. Neke pesme iz „Šaputanja“ štampane su, pre pojave knjige, po časopisima, i onde imaju naslove, u zbirci brisane; ovde sam, sa razlogom, mislim, prihvatio postupak pesnikov u zbirci. U ciklus „Molitvenik za Vojvodinu“ uvrštene su pesme ko je bi, po mome uverenju, i sam pesnik uneo u knjigu koju je godinama pažljivo pripremao, na njoj zasnivao svoje najveće ambicije a nameravao da je tako nazove. Najzad, u ciklus „Krv“ unete su sve ostale koje nisu ušle niti, iz raznih razloga, mogle ući ni u koju od knjiga a nisu se uklapale ni u poslednji ciklus ove knjige.
Svaku pesmu neobjavljenu u knjizi, kad god je to bilo moguće, datirao sam; ponekad, pesnik ih je datirao sam, i tako je to ostalo, a kod drugih, u zagradu, stavljena je godina njihova prvog objavljivanja. Pesme kod kojih se datum postanka nije mogao ustanoviti (takvih je među onima koje su, posle pesnikove smrti, ostale u rukopisu) stavljene su u ovoj knjizi onde gde bi im, hronološki, najverovatnije i bilo mesto.
Novi Sad, 1. maja 1976.


ŽARKO VASILJEVIĆ
(Bela Crkva, 7. 5. 1892 – Novi Sad, 19. 9. 1946).

Žarko Vasiljević, srpski pesnik, dramaturg i reditelj, hroničar raspričanog, ironičnog lirskog tona. „Niko ni pre ni posle njega nije lirski autentično overio toponime i sudbine Novog Sada i drugih istorijskih naših gradova (Sombor, Bela Crkva), i niko, kao on, vremenu pomračene evropske savesti, nije nagovestio holokaust i zle datume nacističkih orgija.“ Bio je prvi posleratni upravnik pozorišta u Novom Sadu. Pozorište je obnovljeno pod imenom Vojvođansko narodno pozorište, pod kojim će raditi sve do 1951, kada mu se vraća ime Srpsko narodno pozorište.

Prometej pre dve decenije objavio knjigu izabranih pesama Žarka Vasiljevića „Na uglu gde Zlatna greda preseca sokak Hlebarski“, sa predgovorom Draška Ređepa.
Žarko Vasiljević sahranjen je na Almaškom groblju u Novom Sadu. ... [Društvo književnika Vojvodine]

* * *
„Umereni modernizam, blizak orijentaciji neoromantičara, ispoljili su vojvođanski pesnici Nenad Mitrov i Žarko Vasiljević. Vršnjaci prve modernističke generacije, oni se javljaju sasvim retko u manifestacijama modernista, a svoju pravu književnu zrelost dostižu znatno kasnije, na izmaku modernizma ili u postmodernističkom periodu. ... Žarko Vasiljević (1892–1946), iz porodice glumca, i sam pozorišni radnik, pred smrt upravnik Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, prešao je u svom razvoju put od umerenog, u biti epigonskog modernizma do poezije okrenute stvarnosti. Pravi svoj izraz našao je u pesničkom ciklusu o građanskoj Vojvodini ostvarenom osobenim poetskim realizmom. Na njemu je radio od 1936. do smrti. Pesme u dugim stihovima, čiji je slobodni ritam stalno na rubu prelaza u prozni izraz, izgledaju kao fragmenti jedinstvenog epa o Vojvodini, o njenim iluzijama i mitovima, o životu njenih građana koji teče u skladu s gotovim, unapred datim formulama, eposa ispevanog običnim, razgovornim, ponekad namerno suvoparnim jezikom, usporenog, monotonog ritma.“ [Jovan Deretić]
MG47 (N)