ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1985.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Knjaževac

Nolit, 1985.
Dobro očuvano, sve se vidi na slikama.
Retko u ponudi.

U svojoj prvoj knjizi pesama Nina Živančević je eksponirala svoj pesnički svet, svoj nekonvencionalni lirizam urbane inspiracije i osobenog izraza. Taj svet prepoznajemo i u njenoj novoj knjizi - ali ga sada vidimo obogaćenog, u svetlosti daljeg sazrevanja i složenije razuđenosti jednog autentičnog pesničkog kazivanja. To je poezija smelo ispomeranih slika i nekonvenvcionalnih asocijacija; poezija čiji jezik na površini teče često u nekakvoj, nazovimo to žargonskoj užurbanosti - koja je u stvari oblik jednog vrlo kontrolisanog pesničkog govora. Karakteristično za taj govor jeste maštovito bogatstvo jedne pesničke logike, koja voli da se služi iznenađenjima, neočekivanim pomacima, građenjem i odmah zatim razgrađivanjem privida jednostavnosti, naglim probojima lirskog u inače ironično distancirane fragmente...
Ivan V. Lalić

Nina Živančević (Beograd, 30. januar 1957) je srpska pesnikinja, prozni pisac, esejista, kritičar i književni prevodilac.

Biografija
Nina Živančević rođena je 1957. godine u Beogradu. Spada u one autore koji ne prestaju da iznenađuju sa objavljivanjem nove knjige.[1] Piše kraće pesme, poeme, muzičko-lirske performanse, prozna ostvarenja.[2][3] Nina Živančević je objavila prvu knjigu poezije Pesme u izdanju Nolita 1982. i za nju dobila uglednu Brankovu nagradu.[4] Tih godina sarađivala sa Alenom Ginzbergom. Do sada je objavila više poetskih zbirki na srpskom, francuskom i engleskom. Objavila je nekoliko proznih knjiga i knjiga teoretskih eseja - monografiju o recepciji dela Miloša Crnjanskog (doktorska teza) i studiju o našim umetnicama u egzilu, Onze femmes artistes, nomads et slaves. Dobitnica mnogih književnih nagrada, prevodila, uređivala a i lično učestvovala u brojnim pesničkim antologijama svetskog značaja.[5] Kao urednica i korespondent sarađivala sa časopisima i novinama kao što su Delo, Nin, Politika, Dnevnik[6], Prestup, Moment, El Pais, New York Arts Magazine, American Book Review, East Village Eye, Republique de letters.[7] Predavala je književnost i teoriju pozorišne avangarde na brojnim univerzitetima kao što su Naropa, Univerzitet u Njujorku, Heriman, Sent Džons univerzitet u Sjedinjenim Državama, a u Evropi predaje avangardno pozorište i performans na Sorboni i na univerzitetu Pariz 8.[8][9] Živi i radi u Parizu.[10] Član je Srpskog književnog društva.[11]

Objavljena dela
Pesme, Beograd, Nolit, 1982 (Brankova nagrada)
Mostovi koji rastu, Beograd, Nolit, 1984.
Gledajući knjige nezavisnih izdavača, Beograd, Narodna Knjiga, 1985.
More or Less urgent, Minnesota, New Rivers Press, 1988.
Duh renesanse, Prosveta, Beograd 1989.
I Was a War Reporter in Egypt, New York, Leaves Press, 1992.
Recherche Philippe Sollers, Paris, Noel Blandin, 1992.
Inside and Out of Byzantium, New York, Semiotexte, 1994.
Vizantijske priče, Beograd, Vreme Knjige, 1995.
Pesnički divan, Zrenjanin, Braničevo, 1995.
Minotaur i lavirint, Vršac, KOV, 1996.
Prodavci snova, roman, Narodna Knjiga, Beograd, 2000.
Kao što već rekoh, roman, Prosveta, Beograd, 2002.
Death of New York City (Izabrane pesme, predgovor Charles Simic), Cool Grove, New York, 2002.
Orfejev povratak (pripovetke), Prosveta, Beograd, 2003.
J’ai été cette journaliste de guerre en Egypte (izabrana poezija), L’Harmatan, Paris, 2004.
Slovo P, (poezija), Beogradska Manufaktura Snova, Beograd, 2004
Krajem veka (poezija) Beogradska Manufaktura Snova, Belgrade, 2006.
Milosh Crnjanski, de la Serbie à l’exil et son retour (monografija), L’Harmattan, Paris, 2007.
Sous le Signe de Cyber Cybele, poezija, L’Harmattan, Paris, 2009.
Iznenadni Blesak (razgovori sa savremenicima), Glasnik, Beograd 2009.
Onze Femmes Artistes, Nomades et Slaves, Non Lieu, Paris, 2011.
Isceljenje, Mali Nemo, Pančevo 2012.
Crnjanski i njegov čitalac, Mali Nemo, Pančevo 2012.
L`Amour n`est qu`un mot 2013.
Living on Air, 2013.
Letters to Myself, 2014.
Sonnets En Avion, 2015.
Ono što se pamti, 2017.
Prevodi
Kabir: Poems (skd1980)
Lao Tzu: Tao Te Ching (1981)
Walter Abish: How German Is It? (1987)
Charles Bukowski: Notes on Ordinary Madness (1985)
Kathy Acker: Great Expectations (1986)
Lynne Tillman: Haunted Houses (1990)
Chris Kraus: Alens and Anorexia (2000)
Julia Kristeva: Selected Interviews (2003)
Simone Weil: Gravity and Grace (2007)
Nagrade i priznanja
Brankova nagrada, 1982. godine.