Godina izdanja: 2017
ISBN: 978-86-7931-570-0
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Autor - osoba Solar, Maja, 1980- = Solar, Maja, 1980-
Naslov Bez začina / Maja Solar
Vrsta građe poezija
URL medijskog objekta odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik srpski
Godina 2017
Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Kulturni centar Novog Sada, 2017 (Novi Sad : Sajnos)
Fizički opis 129 str. ; 19 cm
Drugi autori - osoba Lošonc, Mark
Zbirka ǂEdicija ǂDžepni anagram. Poezija
(broš.)
Napomene Tiraž 300
Str. 119-125: Površinska poetika gladnih stomaka / Mark Lošonc
Na presavijenom delu kor. lista autorkina slika i beleška o njoj.
Predmetne odrednice Solar, Maja, 1980-

Maja Solar (1980, Zagreb) doktorirala je filozofiju. Bavi se političkom teorijom, prevodi sa engleskog i francuskog, piše poeziju i prozu. Članica je kolektiva Gerusija i deo uredništva časopisa za teorijske prakse Stvar. Objavila je zbirke poezije „Makulalalalatura“ (2008) za koju je dobila Brankovu nagradu (2009), „Bez začina“ (2017) i „A htela sam“ (2022). Zbirka „Makulalalalatura“ je nagrađena na konkursu za prvu knjigu (SKCKG), a dobila je i prvu nagradu Festivala poezije „Đuro Papharhaji“ u konkurenciji do 30 godina (2008). Prva knjiga bila je u užem izboru za Vitalovu nagradu. Drugu knjigu poezije, na mađarskom jeziku, Jellemzõ, hogy nem természetes (Naravno da nije prirodno) objavila je izdavačka kuća Forum (2015). Od 2007. do 2014. godine bila je u uredništvu časopisa za književnost i teoriju Polja. Bila je članica Centra za novu književnost Neolit, poetsko-političkog teatra Poetske rupe, autorka i učesnica performersko-poetskog programa LILITiranje (izvođenje poezije pesnikinja), te nekoliko performansa i poetskih video radova (Bailout itd.). Od 2015. godine prevodi za srpsko izdanje novina Le monde diplomatique. Živi u Novom Sadu.

Poezija Maje Solar je nezamisliva bez iskustva hibridnosti, bez transgresije koja raskida sa pseudogranicama između poema, filozofema/teorema i onoga političkog/ekonomskog. Međutim, njen eksperimentalni intelektualizam je sasvim čulnog karaktera, štaviše, izričito je telesan i multimedijalan. Zajedničko prisustvo forme i pojmovnosti ne znači da bi zapravo forma, kao puka ilustracija, služila tome da bude priprema za konceptualnost višeg nivoa. Ovo nije Begriffsdichtung, ali ipak pretpostavlja izvesnu pojmovnu kompetenciju, a ima (i) pojmovne posledice. Poem nije podređen pojmu, ali se suprotstavlja i obrnutom iskušenju, naime, romantičarskoj shemi: ne sugeriše se da ima ičega što bi isključivo poezija mogla zahvatiti. Ukidaju se hijerarhije. – Mark Lošonc
MG112 (L)