Cena: |
Želi ovaj predmet: | 4 |
Stanje: | Polovan bez oštećenja |
Garancija: | Ne |
Isporuka: | AKS BEX City Express Pošta DExpress Post Express Lično preuzimanje |
Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) PostNet (pre slanja) Ostalo (pre slanja) Lično |
Grad: |
Beograd-Stari grad, Beograd-Stari grad |
Godina izdanja: 2008
ISBN: 978-86-83275-42-7
Jezik: Srpski
Autor: Strani
DŽON DON
MOLITVE U TEŠKIM ČASOVIMA
Prevod i predgovor - Zoran Janić
Izdavač - Alexandria Press, Beograd
Godina - 2008
230 strana
21 cm
Edicija - Biblioteka Specijalna izdanja
ISBN - 978-86-83275-42-7
Povez - Broširan
Stanje - Kao na slici, IMA FLEKU OD KAFE NA POSLEDNJIH 30AK STRANICA, fleka ne id preko teksta, tekst bez podvlačenja
SADRŽAJ:
Umesto predgovora
DAN I
Insultus Morbi primus
Prva promena, prvo javljanje bolesti
DAN II
Actio Laesa
Snaga i funkcija čula su promenjene i počinju da slabe
DAN III
Decubitus sequitur tandem
Bolesnik pada u postelju
DAN IV
Medicusque vocatur
Neophodno je pozvati lečnika
DAN V
Solus adest
Lečnik dolazi
DAN VI
Metuit
Lečnik je uplašen
DAN VII
Socios sibi iungier instat
Lečniku su neophodne konsultacije
DAN VIII
Et Rex ipse sum mittit
Kralj šalje svog lečnika
DAN IX
Medicamina scribunt
Nakon konsultacija, prepisuju medicinu
DAN X
Lente & Serpenti satagunt occurrere Morbo
Bolest napreduje neprimetno, i oni nastoje da je u tome spreče
DAN XI
Nobilusque trahunt, a cinocto Corde, venenum, Succis & Gemmis, que generosa, Ministrant, Ars, et Natura, instillant
Koriste kordijalni lek, da bi odbili otrov i zloćudnost bolesti od srca
DAN XII
Spirante Columba, Supposita pedibus, Revocantur ad ima vapores
Stavljaju obloge od golubijeg mesa, da bi se ispare povukle iz glave
DAN XIII
Ingeniuamque malum, numeroso stigmate, fassus, Pellitur ad pectus, Morbique Suburbia, Morbus
Bolest se objavljuje kao kužna i zloćudna posredstvom mrlja
DAN XIV
Idque notant Criticis, evenisse Diebus
Lečnici prate akcidente bolesti kroz sve kritične dane
DAN XV
Interea insomnes noctes Ego duco, Disque
Ne spavam danju ni noću
DAN XVI
Et properare meum clamant, e turre propinqua, Obstreperae Campanae aliorum in funere, funus
Nema dana da me jeka crkvenih zvona ne podseti na moju sopstvenu sahranu i na sahranu drugih
DAN XVII
Nunc lento sonitu dicunt, Morieris
A sada mi ovo zvono, što blago zvoni za nekim drugim, kaže da i ja moram umreti
DAN XVIII
At inde, Mortuus es, Sonitu celeri, pulsaque agitato
Zvona zvone i kažu mi da sam, zajedno s njim, i ja mrtav
DAN XIX
Oceano tandem emenso, aspicienda resurgit Terra; vident, iustis, medici, iam cocta mederi se posse, indiclis
Naposletku, nakon dugog i burnog putovanja, lečnici su ugledali kopno; veruju da je konkokcija dobar znak i zato nastavljaju sa očišćenjem
DAN XX
Id agunt
Sa uverenjem da su indicije povoljne, i dalje koriste sredstva za pročišćenje
DAN XXI
Atque annuit me, Qui, per eos, clamat, Unquas iam, Lazare, lectum
Bog šalje blagoslov na njihovo umeće i on,
zahvaljujući njima, poziva Lazara da se podigne
iz groba, a mene da ustanem iz postelje
DAN XXII
Sit morbi fomes tiba cura
Lečnici razmatraju koren i okolnosti, ugalj, žar i gorivo bolesti i traže načina kako daje iščiste ili ublaže
DAN XXIII
Metusque Relabi
Upozoravaju me na golemu opasnost ukoliko se bolest povrati
Napomene i komentari
`Molitve u teškim časovima jedna je od najpopularnijih, ako ne i najpopularnija knjiga elizabetanskog pesnika Džona Dona. Rad na njoj Don će započeti tokom strašne epidemije tifusa što je pogodila London 1627. godine, gde će pesnik, i sam teško obolevši, pod sve izvesnijom senkom smrti, voditi svoje zabeleške kao neku vrstu filozofskog i religioznog dnevnika, i to ravno dvadeset i tri dana, koliko pomenuta knjiga ima poglavlja i koliko će ga bolest držati prikovanog za postelju - sve dok naposletku jezičak na vagi sudbine, milošću Božijom ili hirom slučaja, ne bude pretegao na stranu života (i literature).
lako je primordijalna oznaka Donovih Molitvi pre svega njihova religioznost, one ipak stoje prevashodno okrenute čoveku i za čoveka, s tim što se taj čovek, makar i bio bolestan na smrt kao Don, nipošto neće više osećati usamljenim pred strogim Božijim licem, ni izdvojenim iz Božijeg krda, nego će znati, ili barem naslućivati, da je u najmanju ruku deo jedne mnogo sveobimnije celine, da predstavlja, ako se tako može reći, neku vrstu nebeskog beočuga, transcendentnu kariku u mističnom lancu čovečanstva: `Ni jedan čovek nije ostrvo, sadržan u sebi ceo...`
Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.
John Donne Devotions upon Emergent Occasions