Cena: |
Želi ovaj predmet: | 1 |
Stanje: | Polovan bez oštećenja |
Garancija: | Ne |
Isporuka: | AKS BEX City Express Pošta DExpress Post Express Lično preuzimanje |
Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) PostNet (pre slanja) Ostalo (pre slanja) Lično |
Grad: |
Beograd-Stari grad, Beograd-Stari grad |
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1968
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
JAKOV GROBAROV
HODOČASNIK
Korice izradio - Leonid Šejka
Izdavač - Prosveta, Beograd
Godina - 1968
103 strana
20 cm
Povez - Broširan
Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja
SADRŽAJ:
OŽILJCI
Ožiljci
Perspektiva
Sinopsis za smeh
Nepozvani gost
Samoubistvo iz zasede
A šta sad?
Dobar čovek
Na dnu
Odvedite me u moju ulicu
Vreme
Cveće za moju majku
Smetnje
Ferdana nije volela mrave
Leševi su ostali pri svome
Šamari gospođice Kolet
ANDRIANA TIOLES DE SANTA EREDIA
Tvoje se үšće zatvorilo
Nevena
U tvojoj blizini
Između dva kontinenta
Shvati me ako ne dođem
KROZ STABLO LJILJANA
U mrežu sam te uhvatio
Andriana Tioles de Santa Eredia
Krstio bih jariće
Kako je Leo Trojanović dobio stan
Dan po dan grba
Starmali
Krstio bih jariće
ODAZIVAM SE A NIҚO ME NE ZOVE
Put
Odričem se
Misao imaginarnija od sna
U prolazu zabeleženo
Dileme
Nestajem
Starac i vreme
U agoniji
U praznom prostoru
Iskre iz vazduha
Ja od izvora do үuha
Čovek koga optužujem
Čovek Čoveku
Čovek koga kazujem
Čovek koga naslućujem
Umor
Eho
Hodočasnik
`Pisac, lirski poeta, pisac kratkih priča, romansijer, ukleti pesnik, i boem Jakov Grobarov preminuo je 25. jula u Beogradu u 75. godini.
Na književnoj sceni se pojavio knjigom `Odgonetka sna` 1961. godine, a zatim zbirke pesama i priča `Hodočasnik` (1968), `U svlačionici` (1976),`Bliži se 2000″ (1989), romane `Fioka bez broja` (1973),`Od boga ili đavola` (1990), `Konj bez jahača`, `Ožiljci za sva vremena`, `Prošlost je prošla` (autoboemografija), `Kafanski biseri», `Ko je rekao živeli`. Štampane su mu brojne priče u `Politici` i književnoj periodici. U starom NIN-u je kad je urednik bio Vasa Popović objavljivao priče, a jedna je nosila naslov «Krstio bih jariće!» Objavljena je 1968. i u njegovoj knjizi Hodočasnik.
Ponavljao stih «Andrijana Tioles, ti ćeš jablan biti...», a da oni koji su ih slušali nikad nisu dokučili kome je namenjen.
Rođen u Mostaru kao Miladin Kovačević, a beogradska mitologija kaže da je Jašin književni pseudonim nastao tako što je on jedno vreme kopao grobove na beogradskim grobljima da bi preživeo. Tri godine proveo u Parizu. Bavio se i slikarstvom-učitelj mu je bio boem Slava Bogojević, slikar lirske apstrakcije.
Pokušao jednom da ugasi večiti plamen ispod Trijumfalne kapije. Leon Davičo ga je spasio teže robije. U Beogradu je spavao kao ilegalac u Studentskom gradu, pod beogradskim mostovima, u liftovima. Neke noći provodio je u zatvorima. Tragovi su u njegovim pesmama i boemskom duhu Beograda koji nestaje.
Kad je Vlada Stojšin kad je bio sekretar Udruženja književnika isposlovao da mu se dodeli neka pomoć, Jaša je sledeće večeri došao u Klub književnika da večera. Poveo je dva telohranitelja da stoje pored njegovog stola. Bar dva novinara svedoče da je s njima kad su bili mladi u noćnim školama života menjao košulje. Sutradan bi onome s kim je razmenio košulju na pitanje: `Imaš lepu košulju!?` hladnokvno odgovorio: «Dao mi je neki pijanac...»
Kafanske bisere je zaboravljao u `Prešernovoj kleti`, gde je Branko Miljković tugovao za Madlenom, u `Grmeču`, `Zlatnom burencetu`, `Kragujevcu`, `Mornaru`, `KOd Zmajka`, u `Brodarskoj kasini` i drugde gde bi ga noći odvele...
Pred kraj života je tvrdio da su svi doktori koji su pokušavali da ga odviknu od pića - pomrli.
Družio se sa Brankom Miljkovićem, Branom Petrovićem, Liberom Markonijem Savom Jokićem, Acom Sekulićem...
Matija Bećković je uz knjugu Jaše Grobarova `Ožiljci za sva vremena` napisao: «Kada se planeta zaustavi da i Jakov Grobarov siđe, neće se znati ko je bio i odakle je banuo među nas ovaj čovek, koji nam je ostavio svoje ožiljke kao jedine isprave koje je imao. To su ožiljci za sva vremena i mi ćemo ih lakše tumačiti i bolje razumeti kada im ne bude smetao onaj koji ih je nosio.»
A u jednoj prilici pesnik Ljubivoje Ršumović mu je dodelio orden koji zaslužuje: «Beograd bez Grobarova bio bi prilično pust!»
Otišao je Jaša Grobarov i poneo sa sobom svoje bogatstvo bede, a da oni koji su ostali još ne znaju kakvo je blago odneo.
`Nevidljiv je hodočasnikov cilj...`
Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.