Godina izdanja: 2008
ISBN: 978-86-7549-944-2
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Zlatni dasi i druge pesme
Dušan Srezojević(autor)

Izdavač: Službeni glasnik

Srezojević je „iskusio frustracije siromaštva, i osetio u sebi gnev i agresivnost kojima se siromaštvo pretvara u nadu i viđenje buduće ljudske lepote. Emotivno već u koordinatama potrebe i očekivanja radikalne promene ustrojstva sveta, on je stigao do vizije kraja sveta, do one vizije kojom umetnik sebi postavlja i pitanje smisla čitavog tog sveta koji eto samom maštom već stiže do svoje negacije. U brzoj i snažnoj varnici svog misaonog i pesničkog sazrevanja on je stigao na prag poslednjih pitanja, do mesta do koga mnogi pesnici koji su se znatno razvijali nisu dospeli ni blizu“. (Miodrag Pavlović)

2008; Broširani povez; ćirilica; 18 cm; 118 str.;

Zlatni dasi i druge pesme, Dušan Srezojević
U poznatoj knjizi eseja Osam pesnika, objavljenoj l963. godine, za pesnika Dušana Srezojevića (l886–l9l6) Miodrag Pavlovićkaže: „Srezojevićje pesnik koji je najmanje pisao, o kome se najmanje pisalo i o kome se najmanje zna, barem u ovom trenutku“. Ovaj pesnik, čiji lik nije sačuvan ni na jednoj fotografiji, napisao je tridesetak pesama. Unutarnji dijalog, Bezimena pesma, Poslednji samrtnik, pesme su koje se nalaze u desetinama izbora i antologija srpskog pesništva (Pavlovića, B. Popovića, Tontića, Mišića...). Srezojević„gostuje“ i u Popinom čuvenom zborniku pesničkih snoviđenja Ponoćno sunce. Pominju ga i njegovim delom se bave i značajni istoričari srpske književnosti: Dragiša Vitošević, J. Deretić, P. Palavestra, R. Konstantinović...
Knjigu pesama Dušana Srezojevića Zlatni dasi priredili su prof. srpske i južnoslovenske književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Milivoj Nenin i asistent na istom predmetu Zorica Hadžić. Knjiga je objavljena u biblioteci Književne nauke, umetnost, kultura, a u kolekciji Nova srpska književnost 18–20. veka. Urednik ove biblioteke je Gojko Tešić. Čitajući kraću studiju M. Nenina, dobijamo osnovne podatke o Srezojeviću kao pesniku, o njegovoj jedinoj objavljenoj zbirci pesama (Kragujevac, l9l2), o njegovom životu, o istoriji recepcije njegovog pesničkog dela do danas. Saznajemo ponešto i o protivurečnim, češće jednostranim, pa i pogrešnim čitanjima Srezojevićeve poezije. Ova Neninova živopisna studija sasvim opravdava reči kojima se objašnjava svrha i smisao kolekcije Nova srpska književnost 18–20. veka. Studija je, zapravo, prilog novom čitanju Srezojevićeve poezije. Njome se „uspostavlja neophodna veza početka nove srpske književnosti sa savremenom literaturom“. Potvrdu ovoj opasci nalazimo na samom početku Neninove studije: „Iz manje poznate pesme D. Srezojevića Senke, pesnik Vojislav Karanovićuzima stih Kao sarkofag sam, bez daha u meni i tako počinje svoju pesmu Lik, posvećenu upravo pesniku koji je ispevao taj stih. Retki su, i možda zato i lepi, takvi trenuci otvorenog ukazivanja na duhovnu srodnost između pesnika“. Družeći se, dakle, sa Srezojevićevim pesmama, a uz hermeneutički okvir pomenute Neninove studije, mi oživljavamo sopstvenu pesničku tradiciju ne dozvoljavajući vrednim a skrajnutim pesničkim glasovima da padnu u tišinu i zaborav.
Dodao bih na kraju da ova vredna knjiga, pored napomene priređivača i Neninove studije, na kraju ima bibliografiju pesama D. Srezojevića, opštu i posebnu literaturu o pesniku i hronološku tablicu.
KC