Stara cena |
2.490 din |
|
Cena: |
Stanje: | Polovan bez oštećenja |
Garancija: | Ne |
Isporuka: | Pošta Post Express Lično preuzimanje |
Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) Pouzećem Lično |
Grad: |
Novi Sad, Novi Sad |
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Godina izdanja: K106
Jezik: Srpski
U dobrom stanju! Retko u ponudu!
Školska knjiga, Zagreb, 1951., prvi i drugi dio, meko ukoričeno, Gabelsberger - Magdićev sustav, govorno pismo s kratkim prikazom osnovnih elemenata
Stenografija (od grčki: στενός — usko/zatvoreno i grčki: γραφή — pisanje) skraćeno je pisanje koje povećava brzinu i jednostavnost pisanja u poređenju sa uobičajenim načinom pisanja jezika, što može uključivati jednostavne skraćenice, ali i posebne simbole.
Alternativni nazivi
Alternativni nazivi su brahigrafija (grčki: βραχύς — kratko)[1] i tahigrafija (grčki: ταχύς — brzo),[2] u zavisnosti od toga da li je cilj skraćivanje ili ubrzavanje pisanja. Posrbljeni nazivi bi bili uskopis, kratkopis i brzopis, a stenografija u najširem smislu podrazumeva i korišćenje skraćenica i rukopisa koji omogućava veliku brzinu pisanja.[3]
Upotreba
Obično se koristi u sudnici, ali se može koristiti i za beleženje sastanaka ili sličnih dešavanja. U početku, stenografija je predstavljala samo skraćeno beleženje na papiru. Kasnije, glavni intrument postao je pisaća mašina. Polako je smenjuju diktafoni i naprednije mašine za snimanje zvuka.[4]
Grbelsbergerova stenografija, nazvana za njegovog tvorca, predstavlja oblik stenograma koja je ranije bila uobičajena u Nemačkoj i Austriji. Created c. 1817. godine, Franz Ksaver Gabelsberger, prvi put je bio potpuno opisan u udžbeniku Anleitung zur deutschen Redezeichenkunst oder Stenographie iz 1834. godine i brzo se upotrebljava.
Grbelsbergerova stenografija ima punu abecedu sa znakovima za saglasnike i samoglasnike. Konzonantni znaci su napravljeni pojednostavljivanjem karakteristika kurzivnih latinskih slova. Znaci samoglasnika se koriste uglavnom kada samoglasnik stoji na početku ili na kraju reči. Samoglasnici u sredini reči predstavljeni su simbolično, uglavnom promjenom položaja i uticaja sljedećih saglasnih znakova. Suprotno praksi u mnogim engleskim stenografskim sistemima (npr. Pitman Shorthand), samoglasnici nikada nisu u potpunosti izostavljeni.
Većina nemačkih stenografskih sistema objavljenih nakon 1834, na kraju se zasnivaju na Gabelbergerovom sistemu. Moderna nemačka skraćenica, Deutsche Einheitskurzschrift, zadržava većinu saglasnih znakova Gabelsbergerove abecede, ali ima modifikovan sistem predstavljanja vokala.
Grbelsbergerova stenografija usvojena je na veliki broj jezika i bila je naročito uspešna u Skandinaviji, slovanskim zemljama i Italiji. Od tada se pojavio niz stenografskih sistema koji se zasnivaju na grafičkim principima koje je postavio Gabelsberger.