Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

jako lepo očuvano
blagi tragovi korišćenja samo na koricama prve knjige Pripovetke, ništa strašno. Ostale kao nekorišćene



1. KRALJEVSKO VISOČANSTVO (nedostaje na prvoj slici inače ide u kompletu, pogledajte ostale slike)
2. LOTA U VAJMARU
3. PRIPOVETKE I
4. PRIPOVETKE II
5. ESEJI I
6. ESEJI II
7. DOKTOR FAUSTUS I
8. DOKTOR FAUSTUS II * NASTANAK DOKTORA FAUSTUSA
9. BUDENBROKOVI I
10. BUDENBROKOVI II
11. IZABRANIK
12. ISPOVESTI VARALICE FELIKSA KRULA
13. ČAROBNI BREG I
14. ČAROBNI BREG II

Tomas Man (1875–1955), nemački književnik, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1929. godine.
Pisanjem je počeo da se bavi još u gimnaziji, po ugledu na svog starijeg brata, Hajriha, takođe poznatog nemačkog pisca.
U ranom detinjstvu živeo u dobrostojećoj porodici, ali se to menja posle očeve smrti, kada se porodica seli iz Libeka u Minhen.
U Minhenu objavljuje i svoju prvu novelu koja je bila veoma zapažena i već tada se moglo videti da se radi o izvanrednom književnom talentu koji je u kasnijim godinama, sa sazrevanjem sve više dolazio do izražaja.
Tokom Prvog svetskog rata, Tomas Man se zbog političkih stavova sukobio sa bratom Hajnrihom, braneći tadašnju nemačku politiku, kojoj se njegov brat Hajrih oštro suprotstavljao, a neposredan povod bilo je objavljivanje Tomasovog teksta FRIDRIH I VELIKA KOALICIJA (Friedrisch und die grosse Koalition). Međutim, dve decenije kasnije, u vreme uspona Hitlera, Tomas Man uviđa opasnost od nacizma i drži 1929. godine govor koji je 1930. godine objavljen pod nazivom APEL RAZUMU (Ein Appell an die Vernunft).
Kada je tokom 1933. godine, zajedno sa suprugom putovao po Evropi i držao predavanja, sin Klaus i kćerka Erika mu šalju upozorenje da se više ne vraća u Nemačku, jer je kuća Manovih konfiskovana, a tada je i doneta odluka o deportaciji Manovih u logor Dahau.
Manovi se u tom periodu zadržavaju u Švajcarskoj, s tim što Tomas Man putuje u više navrata u Ameriku, gde drži predavanja, da bi konačno postao profesor na Prinstonu 1938. godine.
Kako je već u ranoj mladosti započeo je rad na prvom obimnijem delu koje je u početku trebalo da bude novela - BUDENBROKOVI, delo je preraslo u veliki porodični roman autobiografskog karaktera, koji kroz nekoliko generacija prati sudbinu jedne libečke građanske porodice. Nobelova nagrada koju je Tomas Man dobio 1929. godine, kako je navedeno na povelji, dodeljena mu je upravo za ovaj roman.
U godinama koje su usledile, nižu se novele, romani, pripovetke.
Tema TRISTANA je, recimo, antagonizam između umetnosti i života, a ista problematika će činiti osnov novele TONIO KREGER.
Manov rani stvaralački period, obeležen pre svega novelističkim radom, završava se delom SMRT U VENECIJI.
Zrelim periodom Manovog stvaralaštva dominira veliki roman ČAROBNI BREG, a za koji je neposrednu inspiraciju doživeo kada je 1912. godine posetio svoju suprugu Katju koja se lečila u sanatrijumu u Davosu. Lično i intenzivno iskustvo boravka u izolovanom lečilištu Man je inkorporirao u svog junaka Hansa Kastorpa, tako gradeći složenu celinu u kojoj Breg postaje simbol celokupne sudbine čoveka:
`Čarobni breg predstavlja veliku kompoziciju ljudskih odnosa i ideja epohe, vaspitni roman vremena.`
Ovaj veliki društveno-idejni roman za koji je Tomas Man 1929. godine dobio Nobelovu nagradu, dešava se u jednom švajcarskom sanatorijumu.
Glavni junak, Hans Kastorp, dolazi da obiđe svog bolesnog rođaka i ostaje u sanatorijumu punih sedam godina. Roman nije zasnovan na koherentnoj fabuli, već na uobličavanju karaktera tipičnih za građansko društvo, i, pre svega, na raspravljanju moralnih i idejnih problema tadašnje Evrope, koja je i sama oličena u slici sanatorijuma, „Čarobnog brega“ koji nije samo poprište borbe između života i smrti, već i između humanističko-demokratskih i reakcionarno-autoritativnih pogleda na svet.