ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1982
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Odlično očuvano!

Autor - osoba Jiménez, Juan Ramón, 1881-1958 = Himenes, Huan Ramon, 1881-1958
Naslov Sivac i ja : (andaluzijska elegija) / Huan Ramon Himenes ; sa španskog preveli Sanja Grahek i Milovan Danojlić
Jedinstveni naslov Platero y yo. srpski jezik
Vrsta građe kratka proza
Jezik srpski
Godina 1982
Izdanje [1. izd.]
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Narodna knjiga, 1982 (Beograd : Beogradski izdavačko-grafički zavod)
Fizički opis 184 str. ; 21 cm
Drugi autori - osoba Grahek, Sanja, 1946- = Grahek, Sanja, 1946-
Danojlić, Milovan, 1937-2022 = Danojlić, Milovan, 1937-2022
Zbirka Savremena svetska proza
(Broš. sa omotom)
Napomene Prevod dela: Platero y yo / Juan Ramón Jiménez.

Huan Ramon Himenes (Himenes) Mantekon (šp. Juan Ramón Jiménez Mantecón; Moger, Španija, 23. decembar 1881 – San Huan, Portoriko, 29. maj 1958) bio je španski pesnik. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1956. Počeo je da se bavi pisanjem sa petnaest godina, a prvu knjigu poezije objavio je sa devetnaest. Simbolizam, romantizam, metafizika i čistota su neke od najznačajnijih karakteristika poezije Huana Ramona Himeneza.
Biografija
Rodio se 23. decembra 1881. u Mogeru u Španiji. Obrazovao se na Jezuitskoj akademiji blizu Kadiza. Studirao je pravo na Univerzitetu u Sevilji, ali ga je 1899. napustio da bi se posvetio književnosti. Bio je jedan od pesnika Generacije `98. Smatran je predstavnikom romantizma ali se njegov rad vremenom udaljavao od romantizma. Zastupao je tzv. čistu poeziju.
U Madrid se doselio 1900. i tu upoznaje Rubena Darija, uglednog pesnika španskog modernizma, čija je poezija imala velik uticaj na mladog Himeneza. Iste godine Himenez objavljuje svoja prva dela, pesme Ninfeas i Almas de Violeta.
Godine 1901, posle očeve smrti, dospeo je u psihijatrijsku bolnicu Castell d`Andorte de Le Bouscat u Francuskoj . Tu se zainteresovao za poeziju francuskih simbolista koja je u njemu izazivala melanholična osećanja. U septembru 1901. vratio se u Madrid, gde je smešten u bolnicu Rozario u kojoj provodi dve godine. Za vreme boravka u bolnici organizovao je okupljanja kojima su prisustvovali Mačado, Valje-Inklan, Benavente i drugi.
Nova kriza ga „hvata“ 1905. godine i odvodi ga u Moger, njegovo rodno mesto. Na ovom putu nastaje pesma El viaje definitivo, koju je napisao pod uticajem simbolizma. U ovoj pesmi on se približava temi smrti, kao činjenici od značaja za svet u celini. Želeo je da istakne činjenicu da mnogo ljudi umire svaki dan, ali svet nastavlja da postoji, da se okreće. Smrt je nastavak života u celini, nešto neizbežno, nešto što je sastavni deo života. Pesnik naglašava i da se svake godine rodi mnogo ljudi. Na taj način oni zamenjuju sve one umrle, čime se održava ravnoteža i omogućava postojanje života uopšte.[5]
Iste godine nastaje i pesma „Sivac i ja“, objavljena tek 1914. i prevedena na mnoge svetske jezike. Jedino je Servantesov Don Kihot preveden na više jezika. U narednim godinama Himenezova depresija je sve dublja, prvenstveno zbog pogoršane ekonomske situacije njegove porodice.
Najznačajnije Himenezove zbirke poezije su Poesías escogidas (1917), Segunda antología poética (1922), Canción (1936) i Tercera antología (1957).
Uticaj modernizma se može doživeti kroz njegova prva dela, ali njegova poezija uskoro dobija svoja obeležja, kao i Bekerova, postaje neopisiva, sa izrazitim osećajem duhovnosti, kao i suptilnim lirskim stanjem uz odgovarajući muzički jezik. Međutim umetnost Huana Ramona ne može se svrstati ni u jedan pravac, iako simbolizam, pretpostavlja se zvanično, utiče na njegovu umetnost do samog kraja. Tokom godina njegov stil se iskristalisao, uvek u potrazi za apsolutnom lepotom poezije i duha koji pokušava da se ujedini sa onim svojim najbitnijim lirskim enterijerom, u isto vreme trudeći se da bude metafizički i apstraktno nastrojen, kao što se može videti u Baladas de Primavera (1910) o La soledad sonora (1911).
Huan Ramon odlazi u Ameriku 1916. godine, da bi se oženio Senobijom. Ovaj događaj će biti presudan za njegov dalji život i rad. Delo Diario de un poeta recién casado (1917), pisano tokom njegovog putovanja u SAD, gde se upoznao i oženio Senobijom, predstavlja jedno od značajnih dela španske poezije. Sadrži ritmove inspirisane „pulsiranjem“ mora, slobodan stih, prozu, kao i duhovite i ironične sugestije. Ova knjiga predstavlja himnu ženi, priču o morskom svetu i SAD. Kao što je i obećao, napisao je svojoj voljenoj najlepšu knjigu pesama ikada napisanu. Još jednom je izneo svoju poeziju kao čistu, sa veoma intelektualnom lirikom. Čitaoci je često nisu razumeli.
Delo Eternidades (1918) bilo je jedno od najuticajnijih u španskoj poeziji prošlog veka. Međutim, novi trendovi dolaze u Španiju u kasnim devedesetim godinama, posebno nadrealizam. Sledeće godine objavljeno je delo Piedra y cielo (1919). La estación total je delo koje predstavlja vrhunac njegove poezije, napisano između 1923. i 1936. godine, iako se nije objavilo do 1946. godine.
Poistovećivanje pesnika sa lepotom, sa punoćom onoga što je realno, sa svetom, je skoro apsolutna. Reč kombinuje apstrakciju i realnost. Pesnik u svojoj potpunosti je, za Huana, onaj koji postiže opštenje sa univerzumom, onaj suzdržani, bez sumnje, njegov sopstveni glas.
Pisma u prozi, od kojih će kasnije nastati opsežna kolekcija Españoles de tres mundos (1942), počele da se pojavljuju u novinama i magazinima u godinama neposredno pre njegovog izgnanstva.
U Americi je napisao Romances de Coral Gables (1948) i Animal de fondo (1949 ). U delu Animal de fondo simbolizam je izražen bliskim jezikom imanentne religioznosti i panteistički.
Godine 1936, po izbijanju Španskog građanskog rata bio je primoran da napusti Španiju. Kuba i Portoriko su bile zemlje njegovog boravka. Sa Senobijom je 1950. otišao u Portoriko, i to je postao njihov novi dom. Godinu dana kasnije Senobija je morala na operaciju, jer je obolela od raka. Njeno stanje se pogoršalo 1954. godine. Huanu je 25. oktobra 1956. godine dodeljena Nobelova nagrada za književnost, a samo tri dana kasnije umire njegova supruga u bolnici. Od tog trenutka Huan se povlači u sebe, ne izlazi iz kuće, i provodi vreme u potpunoj tami. Posle 2 godine, na istoj klinici umire i on, 29. maja 1958. Huanov nećak je oba tela preneo u Španiju, jer je to bila jedna od njihovih poslednjih želja. Oboje su sahranjeni u njegovom rodnom gradu Mogueru.
Periodi stvaralaštva
Kritika deli njegovo stvaralaštvo na tri perioda.
Osetljiv period (1898–1915)
Himenesovi rani radovi, Ninfeas i Almas de violetas, su u modernističkom duhu njegovih novih, uticajnih prijatelja iz Madrida, kao što su Ruben Dario i Viljaespesa. Za vreme boravka u jednoj francuskoj bolnici poprimio je stil Viktora Igoa, koji se može primetiti u knjizi Arias Tristes, u kojoj se manifestuje i Huanova intimna osetljivost. Drugo bitno delo iz ovog perioda je „Sivac i ja“.
Arias Tristes je delo od velike važnosti. Mnogi kritičari, osim Maćada, smatraju da je tuga najdominantniji element u delu. Omiljena tema je pejzaž, opisan sa osetljivošću slikara impresioniste. Javljaju se elementi osećaja nerealnosti, a u samom centru je usamljena duša pesnika.
Platero
Inspiracija za delo Platero y yo (1907–1916) potiče iz vremena kada je pesnik živeo u andaluzijskom selu u kom se rodio. Doživeo je umetničku zrelost i stavio je tačku na prvi period svog stvaralaštva, pišući remek-delo. Njegov glavni interes bila je interakcija između čoveka i njegovog prirodnog okruženja. Obrađuje se dosta tema (prolaznost života, smrtnost, priroda, nasilje, ružnoća, surovost) u kojima se ogleda zabrinutost autora za neprijatnu društvenu stvarnost, bedu čoveka i njegovu surovost prema životinjama i ostalim ljudima. Sve ovo se pojavljuje u suprotnosti sa nežnošću i dobrotom u svetu magarca i njegovog vlasnika. Bez sumnje, ovo je najpoznatije Himenesovo delo i zbog toga je prevedeno na brojne jezike.
Intelektualni period (1916–1935)
Huan se zaljubljuje u Senobiju, i pod njenim snažnim anglosaksonskim uticajem polako napušta francuski stil i modernističke uticaje, koje je primenjivao u prethodnoj fazi. Ovo prerasta u delo Diario de un poeta recién casado (1916), u kom Huan direktno izražava svoje shvatanje lepše realnosti, a svoju sreću ispoljava kroz prijatne teme, kao što su more i njegova voljena. Diario de un poeta recién casado je putopis u kom pesnik beleži svoje utiske i osećanja od početka svog putovanja u Ameriku, u januaru 1916, da bi se oženio, do svog povratka u julu iste godine. Deo knjige je napisao između Madrida i Kadiza, a većinu je napisao u Americi i na moru. Godine 1948, kada je ponovo izdao knjigu, Huan je nazvao Diario de poeta y mar. Naslov je promenio da bi istakao važnost koju je za njega imalo more.
Rat i izgnanstvo (1936–1958)
U ovom periodu Himenes je objavio dela, Romances de Coral Gables (1939–1942) i Animal de fondo (1949), u kojima se vraća na stare teme, ispoljavajući setu za Mogerom. U tim godinama se takođe pokazuje želja za transcendencijom, potraga za Bogom u trenucima kada se smrt približava.
Dios deseado y deseante (Animal de fondo, 1948–1949), predstavlja vrhunac njegove poezije. Pesnik se, čak poistovećuje sa tim bogom kojeg je toliko tražio.
Fondacija Huan Ramon Himenes
Fondacija Huan Ramon Himenes potiče iz 1955. Te godine, deputacija provincije Uelve je kupila imovinu ulice Nueva, gde je pesnik proveo detinjstvo i mladost. Tu se nalazi sva pokretna imovina, nasleđe porodice Himenes, koja čini muzej. U januaru 1959. godine, po naredbi ministarstva, se pretvara u opštinski Dom kulture „Senobija i Huan Ramon“ (Casa Municipal de Cultura “Zenobia y Juan Ramón”), a naredbom donesenom kasnije iste godine stvara se pokroviteljstvo opštinskog doma u kome bi ostali obuhvaćeni Nardona biblioteka „Senobija i Huan Ramon“ (Biblioteca Pública “Zenobia y Juan Ramón”), osnovana 1947, i kuća-muzej.
Poslanici provincije Uelve su se jednoglasno složili 7. maja 1987. da je osnuje Fondacija Huan Ramon Himenes (Fundación Juan Ramón Jiménez), javna ustanova. Fondacija, kao naslednik aktivnosti i funkcija koje je Dom kulture vršio i ispunjavao preko svog pokroviteljstva, je odgovorna za upravljanje kuće-muzeja „Senobija i Huan Ramon“.
Dela
Nínfeas (1900)
Almas de violeta (1900)
Rimas (1902)
Arias tristes (1903)
Pastorales (1903)
Jardines lejanos (1904)
Baladas de primavera (1907)
Elegías andaluzas (1909)
Olvidanzas (1909)
La soledad sonora (1911)
Poemas mágicos y dolientes (1911)
Melancolía (1912)
Laberinto (1913)
Prvo izdanje knjige Platero y yo, 1914.
Platero y yo (1914)
Estío (1916)
Diario de un poeta recién casado (1917)
Poesías escojidas (1917)
Sonetos espirituales (1917)
Eternidades (1918)
Piedra y cielo (1919)
Segunda antolojía poética (1922)
Belleza (1923)
Poesías de Juan Ramón Jiménez (1923)
Sucesión (1932)
Poesía en prosa y verso (1902-1932)
Hojas (1935)
Canción (1935)
Poesía y prosa para niños (1936)
La poesía cubana en 1936 (1937)
Españoles de tres mundos (1942)
Poesías (1943)
Voces de mi copla (1945)
La estación total con canciones (1946)
El Zaratán (1946)
Diario de poeta y mar (1948)
Romances de Coral Gables (1948)
Animal de fondo (1949)
Moguer (1958)
Zanimljivosti
Huan je imao veoma specifične pravopisne ideje. Pisao je špansko slovo „j“ (hota) umesto slova „g“ (he), kada se ono nalazilo ispred slova „e“ i „i“, uklanjao je slova „b“ (be) i „p“ (pe) iz nekih reči i koristio je slovo „s“ (ese) umesto „x“ (ekis) u pojedinim rečima. To je radio iz ljubavi prema jednostavnosti i uprošćavanju i zbog mržnje prema beskorisnom. Verovao je da treba da se piše onako kako se čita.

MG75 (N)