ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Godina izdanja: Ss
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Mur
(sin Marine Cvetajeve)


Sin čuvene pesnikinje Marine Cvetajeve - Georgije Sergejevič Efron (Mur) rodio se 1925. godine u Čehoslovačkoj. Život Cvetajeve, posle rođenja sina, bio je u velikoj meri njemu posvećen. O tome svedoči i ova potresna knjiga Marije Bjelkine, poput uzbudljivog romana o tragičnoj sudbini jedne nesvakidašnje porodice. Zlosrećnna sudbina sina Marine Cvetajeve odslikana je u pismima poslatim majci.




Mur iz radionice Marije Bjelkine
Marija Bjelkina: `Mur`
Književna opština Vršac u svojoj elitnoj biblioteci `Nesanica` nedavno je objavila roman `Mur` ruske spisateljice Marije Bjelkine, koji je sa ruskog prevela Vera Zogović. `Mur` je roman koji je posvećen životu i sudbini sina Marine Cvetajeve, Georgiju Efronu Muru. Cvetajeva je Mura rodila 1925, u selu blizu Praga. Cela njena porodica će iz Češke otputovati kada Georgij, koga je majka nazvala Mur, ne bude imao ni punu godinu. Narednih četrnaest godina, Cvetajeva će sa Murom živeti u Parizu, a onda će, pošto su joj se muž i kći već ranije vratili u Sovjetski Savez, i sama sa sinom, 1939. godine, poći za njima. Poslednje dve godine pesnikinjinog života u Rusiji bile su i najteže, toliko teške da je Cvetajeva 1941. godine, u Jelabugi, izvršila samoubistvo. `Mur` je delo koje je Bjelkina posvetila sećanjima i istraživanjima o životu Mura posle majčine smrti, o kome je bilo mnogo pretpostavki, spekulacija i napisa koji nisu uvek poštovali faktografiju. Marija Bjelkina poznavala je i Cvetajevu i Mura, ali i surovi i pakleni život u tadašnjem SSSR. Njena knjiga delo je koje jasno osvetljava sav tragizam života u komunističkoj Rusiji, u kojoj nema ni mesta ni nade ni vazduha za bilo koga ko se izdvaja ili razlikuje. Genijalnost, autohtonost, originalnost Cvetajeve, nisu mogli biti dočekani u sovjetskoj Rusiji sa simpatijama, pogotovo što je ona dolazila iz emigracije. Njen muž i kći su se ubrzo po povratku našli u logoru, a Mur je, četiri godine posle majčine smrti, poginuo na frontu. Delo Marije Bjelkine, prilog je tragičnoj biografiji izuzetne pesnikinje Cvetajeve, koja se sama nije držala sopstvenog aksioma da se ne sme sve pisati, da se ne bi ostvarilo. U slučaju Cvetajeve sve se zaista dogodilo. KOV, iako i dalje u egzilu, nalazi snage, volje i elana da objavljuje i ovakve knjige, koje kulturu čine kulturom, a život smislenim.

S. Domazet

21.06.04 Glas javnosti
Sin Marine Cvetajeve
Marija Bjelkina: “Mur”
Izdavač nam je ponudio samo deo iz obimne knjige Marije Bjelkine `Ukrštanje sudbina`, te je pred čitaocima delo malog obima `Mur` sa podnaslovom - sin Marine Cvetajeve. Ovako objavljeno delce je od onih koja svoju unapred podrazumevanu slavu zasnivaju na nečemu izvan sopstvenih literarnih ili bilo kakvih drugih kvaliteta. Za sve inficirane svedočanstvom Nadežde Mandeljštam poezijom Cvetajeve, Ahmatove, te sudbinama pesnika Rusije pre i posle Crvene revolucije, Mur je bila šifra za skok, ali...

`Svedočanstva` se u ovoj knjizi svode na par razgovora i grubih ogovaranja, nekoliko pisama gladnog i nesrećnog osamnaestogodišnjeg sina Marine Cvetajeve, jednim autorkinim slučajnim susretom na ulici sa Murom i, i to je sve. Ukoliko sledeći potez izdavača ne bude objavljivanje celog dela `Mur` bi se mogao čitati samo kao još jedna od milion priča o besmislenom nestanku i zatiranju onoga što je nagoveštavalo život.

14.06.04 Dnevnik - Novine i časopisi
Izlog knjiga
Mur / Ostrvo Io / I senkom i prahom
Šta i kako čitamo/gledamo dela oko kojih se vije poznata autorska aura, estetetičari još objašnjavaju. Kako prolaze artefakti (ne)poznatih nije potrebno posebno naglašavati. Estetski predmet, bez njegove celokupne istorije, najčešće biva bačen u zapećak i prima se na najnižem, prvom nivou recepcije... Ali, hteli smo o nečem drugom, svakako podrazumavajući ovaj teorijski kroki.

MARIJA BJELKINA, MUR, KOV, VRŠAC, 2004. PREVELA SA RUSKOG VERA ZOGOVIĆ, STR.103
Sudbina sina jedinca znamenite i tragične ruske pesnikinje Marine Cvetajeve dovoljno je potresna i romaneskna i bez konopca kojim je njegova majka 1941. okončala svoj hudi vek. Cvetajeva ga je rodila 1925. u selu nadomak Praga, uz gomilu knjiga naslaganih na tavanice i uz smeće koje se tu nakupilo tokom nekoliko prethodnih dana. Otac Sergej Efron i ćerka Arijadna, zvana Alja, su negde na putu. Sledećih četrnaest godina živi sa Georgijem, koga je zvala Mur, u Parizu, a onda se 1939. vraća u zavičaj da proživi svoje dve paklene godine u Jalabugi.
Ukrštanje tragičnih sudbina i ruski užas tako je pokazao svoje najtamnije lice. Ćerka Alja se ubrzo našla u logoru, u progonstvu, u strašnom Turuhanskom kraju odakle će biti oslobođena tek 1955. godine. Mur svoju nesreću i zlokobnu mladost poverava dnevniku i retkim pismima, sve do pogibije sa nepunih dvadeset godina. Prisilno mobilisan, sa (ne)jasnom, ideološkom pozadinom, gine kao vojnik Crvene armije, kod sela Dujka, na zapadnom frontu.Po svemu je podsećao na talentovanu majku i o tome svedoči Marija Josifovna Bjelkina, moskovska spisateljica koja je Mura poznavala od prvih ruskih dana i sve do konačnog kraja, u borbi sa Nemcima, razmenjivala sa njim pisma. Ostalo je govor, takođe tragičnih ličnih i kolektivnih dokumenata. Ruski pakao, slika epohe, bez retuša i iz prve ruke...

I ČONGĐUN, OSTRVO IO, PROMETEJ, NOVI SAD, 2003. PREVOD SA KOREJSKOG KIM ĐIHJANG, STR.256
Da nešto više saznamo o korejskoj književnosti pobrinuo se njen Institut za prevođenje. Ne samo da je platio troškove štampanja knjige nego i obezbedio prevodioca Kim Đihjang, koja je rođena u Seulu 1970. godine, a doktorat književnih nauka stekla na Filološkom fakultetu u Beogradu tezom “«Istočne i zapadne kulture, karakteristike i međusobni odnosi, u delu Ive Andrića»”. Za korejske čitaoce prevodila je Kiša, Simovića, Andrića, Svetlanu Velmar Janković.
“Ostrvo Io” je jedna od legendi oko koje kruže mitovi, ali I Čongđuna više zanima realnost, umesto nevidljivog vidljivo. I po tome je Čongđun reprezentativni predstavnik literature o kojoj znamo vrlo malo ili skoro ništa. A istorija i tradicija, ratovi i diktature, bogatstvo i siromaštvo, san i java, običaji i životne neprilike, sukob mladih i starih, isti je na svim meridijanima.
U to nas na majstorski način i uverava i pisac novela: Bogalj i idiot, Sokolar, Izlazak iz bolnice, Okrutan grad, Trag stopala u snegu, Mali slobodnjak, i kao vrhunac, Ostrvo Io, po kome cela knjiga i nosi naslov. Bez egzotike, sa čvrstim pripovedačkom strategijom, ovaj autor, sasvim sigurno, ulazi u korpus svetske književnosti i uvek otvorene, bezgranične Vavilonske biblioteke i buke jezika.

ĐURA PAPHARHAJI, I SENKOM I PRAHOM, IZABRANE PESME, DRUŠTVO KNJIŽEVNIKA VOJVODINE, NOVI SAD, 2003. S RUSINSKOG PREVEO AUTOR, STR.112
I stihovi Đure Papharhaja (Ruski Krstur, 1936) su otkrovanje za srpskog čitaoca, u najvećoj meri. Od prvih pesama iz 1956. on gotovo pola stoleća pronosi domete i trajanje rusinske književnosti i jedan je od njenih klasika. NJegov doprinos razvoju kulturnog života Rusina u Vojvodini ne zaustavlja se samo na književnosti, tako da je ta antejska vezanost za podneblje vidljiva u celokupnoj delatnosti.
Oslonjen na Kostelnika, Jesenjina, ali i Antića i čitavu plejadu panonskih rapsoda, Papharhaji oseća ravnicu, zavičaj, sve njegove mene i vidike i o tome peva postojano i bez zadrške. U osam ciklusa moguće je pratiti i lični razvoj ovog pesnika koji zna šta je lokalno ali i univerzalno. Čitav niz pesama on će posvetiti znanim ulicama, gradovima, ali i našim i svetskim piscima, pokazujući težnju za biografijom bez stega i poezijom bez ograda. Zato će širina i elegičnost ostati glavne odlike ovih stihova čiji slap još nije utihnuo.

M. Živanović

08.06.04 Danas
Nova nesanica pod znakom KOV
Marija Bjelkina: `Mur`
U sedištu Književne opštine Vršac (Sterijina 34, privremeno) danas će u podne gong označiti početak promocije knjige `Mur` Marije Bjelkine. O knjizi, koja se pojavila u biblioteci Nesanica, govoriće urednik Petru Krdu. Razgovor sa publikom vodi Vesna Bulj Brković. Knjigu je sa ruskog prevela Vera Zogović. Sin čuvene pesnikinje Marine Cvetajeve - Georgije Sergejevič Efron (Mur) rodio se 1925. godine u Čehoslovačkoj. Život Cvetajeve, posle rođenja sina, bio je u velikoj meri njemu posvećen. O tome svedoči i ova potresna knjiga Marije Bjelkine, poput uzbudljivog romana o tragičnoj sudbini jedne nesvakidašnje porodice. Zlosrećnna sudbina sina Marine Cvetajeve odslikana je u pismima poslatim majci. Surove istorijske okolnosti gurnule su Mura najpre u rat, a potom i u smrt s nepunih dvadeset godina, kao vojnika Crvene armije. Autorka knjige još u svojoj mladosti upoznala je Mariju Ivanovnu ubrzo po njenom povratku iz Pariza u Rusiju, kao i samog Mura. I otada budno pratila šta se s njima događa.
KOV, takođe, najavljuju štampanje nove nesanice Marine Cvetajeve: Pisma Pasternaku, takođe u prevodu znamenite rusiste Vere Zogović, koja je, nažalost, nedavno prešla Stiks.