ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1971/1978 i 1984.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Spoljašnjost kao na fotografijama, treća knjiga na predlistu
verovatno dete šaralo olovkoa a tekstualni deo nekorošćen,
unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu. Svako dalje insistiranje na još nečemu, bilo bi neskromno.

Ove knjige su izbor tekstova iz emisije Prvog programa Studija B – Beograde, dobro jutro. Beogradska radio-stanica Studio B nalazi se na najvišem, 23. spratu Palate „Beograd“ u Masarikovoj ulici.

Dušan Duško Radović (Niš, 29. novembar 1922 — Beograd, 16. avgust 1984) je bio srpski pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik.
Rođen je u Nišu, otac Uglješa bio je iz Vranića kod Čačka, a majka Sofija Stefanović bila je iz Niša.[1]

Bio je glavni urednik „Pionirskih novina”, urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista „Poletarac”, novinar „Borbe” i (od 1975. godine) urednik Studija B. Njegova emisija „Beograde dobro jutro” počela je da se emituje jula 1975. godine na Studiju B.[2] Bila je ukinuta 1982. godine, kada su određeni članovi vladajuće partije okarakterisali Duškove aforizme kao „političke poruke sa izraženom moralističkom i demagoškom pozadinom”.

Scenario i tekst popularnih pesama pisao je za dečiju televizijsku seriju `Na slovo na slovo`.

U Beogradu se dugi niz godina održava atletska trka „Sećanje na Duška Radovića”. Duškov brat je poznati atletski trener Branimir Brana Radović.

Preminuo je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu. Njegov sin je Miloš Radović.

Najširoj publici je poznat po aforizmima kojima je budio Beograđane na talasima Radija „Studio B“, koji su kasnije objavljeni u tri knjige „Beograde dobro jutro”. Bio je veliki ljubitelj fudbala i navijač FK Partizan.[3]

Dela ovog autora prevođena su na sve značajnije svetske jezike.

Radović je dobitnik naših najuglednijih nagrada: Neven, Mlado pokolenje, Nagrade zmajevih dečjih igara, Nagrade sterijinog pozorja, Sedmojulske nagrade, kao i diplome Međunarodne organizacije za dečju književnost Hans Kristijan Andersen.

Kao član redakcije i prevodilac sa francuskog dao je imena likovima u stripu Talični Tom.[4]

Odabrana dela
Kapetan Džon Piplfoks (1953), radio-drama
Poštovana deco (1954), pesme
Smešne reči (1961), pesme
Pričam ti priču (1963), pesme i priče
Na slovo, na slovo (1963—1965), televizijska serija
Če, tragedija koja traje (1969. sa M. Bećkovićem), poema
Vukova azbuka (1971), pesme
Zoološki vrt (1972), pesme
Beograde, dobro jutro 1 (1977), aforizmi
Beograde, dobro jutro 2 (1981), aforizmi
Ponedeljak, Utorak, Sreda, Četvrtak (1983), poezija i proza za decu u četiri knjige
Neke od njegovih pesama su postale hitovi za decu u izvođenju Dečjeg hora „Kolibri”:

Mrak
Plavi zec
Strašan lav
Šta je na kraju
Pesma o mleku
Tatin muzičar
Zdravica (Sve što raste htelo bi da raste...)
Pisao je tekstove za pesme poznatih pevača:[5]

Bisera Veletanlić (Milo moje/ A ja te znam)
Arsen Dedić (Balada o pticama/Balada o zemlji/Biću dobar)
Dušan Prelević (Jesenja pesma)
Crni Biseri (Šta ću sad)
Dejan Petković (Tužna pesma)
Zafir Hadžimanov (Plavi žaket)
Dragan Laković (Najlepša mama na svetu/Kad je bio mrak)
Anica Zubović (Beograde moj)
Ljubiša Bačić (Strašan lav)
Poznati aforizmi
„Roditelji, tucite svoju decu čim vidite da liče na vas.”
„Teško je biti dete i biti dobar.”
„Ako rešite sve probleme svoje dece, oni neće imati drugih problema sem vas.”
„Imati prijatelje, to znači pristati na to da ima lepših, pametnijih i boljih od vas. Ko to ne može da prihvati, nema prijatelja.”
„Lopta je kao udavača. Ne muvaj se oko nje ako nemaš ozbiljne namere. Ako ne misliš da je uzmeš.”
„Kad neko nema šta da kaže o tome šta jeste najčešće govori o tome što nije. Nije blesav, nije sisao vesla, nije mačiji kašalj, nije naivan, nije čuvao ovce...”