Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

odlično


TIŠMA, Slobodan, 1946-
Quattro stagioni plus : staromoderna travestirana ispovest s onu stranu groba / Slobodan Tišma. - Ponovljeno i dopunjeno izd. iz 2009. god. - Novi Sad : Kulturni centar Novog Sada, 2012 (Petrovaradin : Futura). - 213 str. : ilustr. ; 20 cm. - (Edicija Džepni anagram)

Slobodan Tišma (Stara Pazova, 14. maj 1946) srpski je književnik i muzičar. Osnivač je novotalasnih bendova Luna i La strada. Dobitnik je NIN-ove nagrade za 2011. godinu, za roman Bernardijeva soba.

Biografija[uredi | uredi izvor]
Slobodan Tišma je počeo da se bavi muzikom ranih 1960-ih osnovavši par bendova koji nisu imali većeg uspeha. Povukao se iz muzike i posvetio pisanju i objavljivanju poezije u literarnim časopisima i studentskim novinama. Pošto je na njega uticala poezija Artura Remboa, često je koristio pseudonim Artur.

Sa pojavom panka i novog talasa 1979. godine je osnovao sastav La strada, u kome su bili i basista Borislav Oslovčan, bubnjar Ivan Fece Firči i gitaristi Dragan Nastasić i Siniša Ilić. Studentski snimci „On“ i „Sat“ objavljeni su na kaseti „Hokej klub Virginitas“ (Ding Dong, 1980). 1980. godine La strada je prerasla u Lunu koji su sem Tišme činili i Zoran Bulatović Bale, Ivan Fece Firči, Jasmina Mitrušić i Marko Vukomanović Mare. Grupa Luna je izdala jedan album, i to pošto se već raspala 1984. godine, pod imenom „Nestvarne stvari“. Tekstove pesama na ovom albumu pisao je Tišma. Iste godine taj album u Zagrebu je dobio priznanje `7 sekretara SKOJ-a“.

Posle raspada Lune Tišma je sa Jasminom Mitrušić obnovio La stradu, kojoj su se pridružili još i Robert Radić, Žolt Horvat i Danijel Stari. Njihova jedina ploča „La strada“, snimljena je za jedan dan, a objavljena je 1987. godine u izdanju M produkcije Radio Novog Sada.

Godine 1989. La strada se rasformirala i Tišma se povukao iz muzičkog sveta.

Vratio se literaturi i objavio knjige poezije „Marinizmi“ (Ruža lutanja, 1995) i „Vrt kao to“ (Ruža lutanja, 1997) i „Urvidek“ (2005), za koju je dobio nagradu Stevan Sremac.[1] U književnim časopisima povremeno je objavljivao dnevničke zapise pod nazivom „Bluz dajari“ (Blues diary). Godine 2009. za izdavačku kuću Laguna objavljuje roman „Quattro stagioni“.[2] za koju 2010. dobija nagradu „Biljana Jovanović“.[3] U izdanju Kulturnog centra Novog Sada 2011. godine objavljen mu je roman „Bernardijeva soba“, za koji je dobio NIN-ovu nagradu.[4][5]

Godine 2022. objavio je autobiografsku knjigu Astal tiš riba friš - Život pesnika political nigredo (Nojzac, Novi Sad,2022).[6] Knjiga je bila u širem izboru za NIN-ovu nagradu.[7]

Priznanja[uredi | uredi izvor]
Nagrada „Pečat varoši sremskokarlovačke”, za pesmu bez naslova, 1968.
Nagrada „Stevan Sremac”, za knjigu priča Urvidek, 2006.
Nagrada „Biljana Jovanović”, za roman Quatro stagioni, 2009.
NIN-ova nagrada, za roman Bernardijeva soba, 2011.
Nagrada „Milovan Vidaković”, 2012.[8]
Nagrada Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu godine, za roman Bernardijeva soba, 2013.
Medalja kulture za životno delo, 2015.

katalin ladik slavko matkovic neosvangarda postmoderna postmoderni roman miroslav mandic judita šalgo grupa kod