ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1966
Jezik: Srpski
Autor: Strani

A.J. CRONIN (1 - 8)

Izdavac: Otokar Keršovani, Rijeka
Godina izdanja: 1966
Format: 20 X 13 cm.
Povez: Tvrdi kozni, zlatotisk, kvalitetan papir
Pismo: Latinica



Knjiga 1: CITADELA

Naslov originala: A.J. Cronin - THE CITADEL
Broj strana: 430


Knjiga 2: TRI LJUBAVI

Naslov originala: A.J. Cronin - THREE LOVES
Broj strana: 596


Knjiga 3: ŠPANJOLSKI VRTLAR

Naslov originala: A.J. Cronin - THE SPANISH GARDENER
Broj strana: 236


Knjiga 4: GRAN KANARIA

Naslov originala: A.J. Cronin - GRAND CANARY
Broj strana: 384


Knjiga 5: ŠEŠIRDŽIJIN ZAMAK

Naslov originala: A.J. Cronin - HATTERR`S CASTLE
Broj strana: 674


Knjiga 6: SJEVERNO SVJETLO

Naslov originala: A.J. Cronin - THE NORTHERN LIGHT
Broj strana: 328


Knjiga 7: KLJUČEVI KRALJEVSTVA

Naslov originala: A.J. Cronin - TE KEYS OF THE KINGDOM
Broj strana: 390


Knjiga 8: SHANNONOV PUT

Naslov originala: A.J. Cronin - SHANNON`S WAY
Broj strana: 374



Na pomen škotskog pisca Kronina, verovatno se najpre setite njegovog romana „Citadela“. Taj roman jeste njegov napoznatiji roman i ako ste citali Kronina najverovatnije ste poceli sa ovim romanom, a potom prešli na neki drugi: “Zvezde gledaju s neba“, „Šeširdžijin zamak”, „Španski vrtlar“, „Tri ljubavi“, „Judino drvo“, „Pregršt raži“…

Kako je književne literature mnogo, biramo da citamo jednu ili više knjiga od jednog pisca ukoliko nam se svida. Za predstavu o njegovom delu dovoljan je i roman „Citadela“ koji otkriva koja ga tematika intrigira, ali i na koji nacin nam predstavlja tu tematiku. Njegovi junaci su živi ljudi srednje klase i rudari. Nema idealizacije vec rasvetljene stvarnosti. Šta društvo cini od coveka, u šta ga gura, zašto smo takvi kakvi jesmo… pisao je o svojoj savremenosti, ali uprkos vremenskih razlika sva njegova predocavanja socijalne i eticke problematike podjednako su vredna i danas.

Kronin je sin jedinac u oca Patrika i majke Džesi koji su bili razlicite veroispovesti (otac je katolik, a majka protestant). Rodio se u Kardrosu u Škotskoj 19 jula 1896.godine. Otac, koji je po zanimanju trgovacki putnik, umire kada je imao samo sedam godina. Sa majkom se seli u dom njenih roditelja (Dambarton) gde ce se majka i zaposliti (radi kao prodavacica, a potom kao medicinski inspektor). Uspešno ce uciti i pokazivati dobre rezultate u sportskim takmicenjima (fudbal i golf). Ljubav prema sportu i poznavanje sporta ucinice da u jednom svom romanu obradi i tu tematiku. Kao izuzetno dobar dak dobice stipendiju za studije medicine (1914) u Glazgovu. Uspešno ih završava(1919) iako je neko vreme odsutvovao zbog odlaska na službovanje u ratu u Kraljevskoj mornarici. Imao je cin potporucnika. Volonterski rad bio je uspešan, jer je Kronin bio izuzetan student. Docnije ce nastaviti sa usavršavanjem medicine: doktorirace 1925 dobivši i nagradu za svoju doktorsku disertaciju; 1923.godine dobio je diplomu za javno zdravlje , a 1924.godine postaje clan Kraljevskog koledža lekara.

Odmah nakon završenih studija radice kao hirurg na brodu za Indiju.
Po povratku iz Idije radice po mnogim bolnicama, a potom odlazi u malo rudarsko mesto u Južnom Velsu. Poceo je da radi na propisima koje treba uvesti kako bi se zaštitilo zdravlje rudara.

1924.godine imenovan je za Medicinskog ispektora rudarsva u Velikoj Britaniji.
Od 1926-1930 godine živi u Londonu.

Oženio se sa koleginicom sa Univerziteta Agnes Mari Gibson (1921.god.). Imali su tri sina. Neko vreme radili su zajedno u medicini, a kada je postao pisac pomagala mu je oko lektorisanja tekstova.

1930.godine zatražio je duži odmor zarad dijete koju je morao sprovesti iz zdravstvenih razloga (cir na želucu). Odlazi u planine na farmu da se oporavi ali i na miru piše. Potom odlazi u voljeni Dambarton. Tu pretražuje literaturu koja mu je potrebna za pisanje zamišljenog romana i u roku od tri meseca napisao je svoj prvi roman “Šeširdžijin zamak”. Njegov životni izbor nije bila medicina vec nešto što mu je nametnuto. U dubini njegove duše stajala je želja da piše. Šest meseci slobode od posla, ucinile su da postane i pisac. Roman je ponudio samo jednom izdavacu koji rukopis odmah prihvatio. Citalacka javnost ga je prihvatila sa oduševljenjem i od tada se više nije bavio lekarskom praksom. Odmah je postao slavan pisac, iako mu je kritika mnogo toga zamerala, a najviše to da njegovo delo nema dubinu. Docnije ce kritika isticati melodramaticnost u njegovim delima. No, kako je roman citan sa oduševljenjem citalaca, njegova slava je samo rasla.

Kroninovo delo zadivilo je Holivud. Kao rezultat toga snimljeni su filmovi po njegovim romanima:… “Citadela” 1938.godine, “Zvezde gledaju s neba” 1939.godine; 1942.godine “Šeširdžijin zamak”, sa glavnim glumcima Deborah Kerr i Robert Newton… 1957.godine ”Španski vrtlar”… 1961.godine “Judino drvo”… Filmska industrija prepoznala je književne potencijale Kronina te ce otkupiti prava na nekoliko njegovih knjiga. Film po romanu “Citadela” dobio je cetiri nominacije za Oskara.
Roman „Citadela“ dobio je knjiženu nagradu u Americi 1937.godine.

Kronin je imao sve razloge da se preseli i živi u Americi.
U Americi boravi od 1939-1945. Njegove knjige prodaju se u velikim tiražima i nakon njegovog napuštanja Amerike . Tako je do 1958.godine dostignut tiraž od sedam miliona primeraka.

Svi njegovi romani bili su bestseleri.

Za vreme boravka u Americi radice i kao izveštac za britansko Ministarstvo informisanja.

Živece na Bermudskim ostrvima, Francuskoj, Irskoj… da bi se smestio zadnjih 25 godina života u Švajcarskoj. Nije prestajao da piše iako se vratio u Evropu kao multimilijarder.

Umro je u Švajcarskoj o6.januara 1981.godine u svojoj osamdesetcetvrtoj godini.
Kroninova dela su realisticana, sa neznatnom dozom romantizma kojom uspeva da oplemeni svaki svoj lik tako da dopre do citaoca. Njegovi junaci se vole, o njima se zdravorazumski može razmišljati, oni su nam bliski jer su deo realnih društvenih odnosa u kojem se covek susrece sa razlicitim problemima, dilemama… On kritikuje društvo tako što ga prikazuje iz ugla u kojem svako mora priznati da društveno-socijalni problem realno postoji. Ništa ne preuvelicava, ali nema ni potrebe. I u njegovoj mladosti i docnije, društvo ce bolovati od pregršt loše utemeljenih nepisanih pravila ili zakona funkcionisanja. Njegova licna iskustva bila su cesto osnova njegovih prica, ali u njegovim delima ima i fikcije. Pisao je jednostavnim stilom koji je svima pristupacan. Njegova narativna veština je pitka, citalac ne želi da prekida citanje romana…

Zadao je sebi u zadatak da svakodnevno piše istovetan – odreden broj reci (5000). Disciplinovano je pisao, a u privatnom životu posedovao je ležernost, opuštenost, sklonost šali…

Pored pomenutih romana napisao je: “Veliki kanarinac”, “Gospoda sa karanfilima”, “Herojske godine”,
“Pesma šest penija”, drama “Jupiter se smeje”, memoari “Pustolovine u dva sveta”, scenarije za tv serije, price. Priredivao je razne tv emisije.

Po prirodi je tih, odmeren, govorio je sa blago prisutnim škotskim akcentom, šarmantan je i drušven…
Imao je atletsku gradu koju je sticao još od detinjstva igrajuci fudbal…
Pomagao je dobrotvorno klub u kojem je igrao kao decak… voleo je ribolov, putovanja…

U njegovom životu nema skandala, živeo je skladan porodicni život, uživajuci u onome što voli. Loša kritika je vremenom prestala… a on nicim nije davao povod da novine pišu u njemu. Njegov biograf kaže da je bio covek bez sujete, da mu nije bio potreban nasilan publicitet, da je možda lutao svetom iz nama nepoznatih razloga ili zato što se osecao otuden od Engleske… kaže i da je malo informacija iz njegovog privatnog života i intimnih razmišljanja…

“To je život. Pocinje kada je sve ostalo izgubljeno.”
Kronin



***Odlično očuvano***