ISBN: Ostalo
Godina izdanja: Ho
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Roman Srce tako belo jednog od najznačajnijih španskih savremenih autora objavljen je 1992. godine. Ovaj roman svojim naslovom upućuje na repliku iz tragedije Makbet koja čini okosnicu njegove napete radnje i bogatog stila, a kritičari ga često nazivaju antidetektivskim romanom i pričom o ljudskoj prirodi.
To je roman o težini i značaju reči, naročito onih neizgovorenih. O onima koji reči izgovaraju, onima koji ih slušaju i onima koji se njima bave.

Havijer Marijas bio je savremeni španski pisac koga književna kritika već dugo vremena poredi sa Markesom i Kortasarom. Njegova dela odlikuje visoko razvijen stil, duge i sadržajne rečenice koje opčinjavaju umećem i gotovo filmska atmosfera koju one stvaraju.

Marijasova dela prevedena su na 22 jezika i prodata u preko dva miliona primeraka.

Svet je pun iznenađenja, isto tako i tajni. Verujemo da poznajemo one koji su nam bliski, ali vreme donosi sa sobom mnogo više onoga što nismo znali nego onoga što smo saznali, svaki put se sve manje zna, svaki put je veći taj deo pod senkom. Iako raste i onaj osvetljeni deo, uvek ima više senki i sumraka.

Sve se može ispričati. Treba samo početi. Reč po reč.


Havijer Marijas (šp. Javier Marías; Madrid, 20. septembar 1951 — Madrid, 11. septembar 2022) bio je jedan od najistaknutijih predstavnika savremene španske proze. Bavio se prevođenjem i pisanjem kolumne.

Rodio se u Madridu kao četvrti od pet sinova u porodici intelektualaca (otac filozof i majka profesor bili su protivnici Frankovog režima). Diplomirao je filozofiju književnosti na Madridskom univerzitetu, a specijalizovao englesku filologiju. Počeo je da piše već sa jedanaest godina. Prvi roman napisao je kad je imao samo petnaest, mada ga nikad nije objavio. Kao šesnaestogodišnjak beži u Pariz gde nastavlja da piše, a sve slobodno vreme provodi u gledanju filmova. Zarađuje pevajući uz gitaru. Vraća se u Španiju 1970. sa završenim romanom „Vučiji posedi“, koji je objavljen 1971. Slede romani: „Krstarenje horizonta“ (1972), „Vladar vremena“ (1978), „Vek“ (1983), „Sentimentalni čovek“ (1986), „Sve duše“ (1989), „Srce tako belo“ (1992), „Sutra u boju misli na mene“ (1994) i „Crna pleća vremena“ (1998), „Tvoj sutrašnji lik“ (2002). Pored ovih romana objavio je i dve zbirke priča i sedam zbirki eseja. Sam Marijas je smatrao da je tek nekoliko njegovih životnih iskustava našlo put romana, a da je roman pre svega fikcija.

Gotovo svi njegovi romani dobili su po neku nagradu, a najviše priznanja dobio je za roman „Sutra u boju misli na mene“. Preveo je mnoge engleske klasike za šta je bio i nagrađivan. Njegov stil se često poredi sa stilom Marsela Prusta i Henrija Džejmsa.[1] Predavao je u Engleskoj (Oksford), Španiji (Univerzitet Kompultense, Madrid) i na mnogim univerzitetima u Americi. Njegova dela prevedena su na 22 jezika i prodata u preko dva miliona primeraka.

Godine 1994. odbio je mesto člana Španske kraljevske akademije.