ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Godina izdanja: Ms
Jezik: Srpski

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Dobitnik Andrićeve nagrade. „Dragoslav Mihailović kroz usta i dušu radnice i mučenice Petrije Đorđević, glavne junakinje, priča o lepoti i muci čovekovoj na zemlji, ali tako ispričanoj i s takvim jezičkim amalgamom izvedenoj, da joj nema premca u novijoj srpskoj prozi.“ Slobodan Selenić „Kao i sve drugo u Petrijinom vencu , i humor postoji isključivo u određenom govoru, koji odudara od književne norme... Apsorbujući iskustva šire književne kulture, u kojoj je i jedan tako veliki pesnik patnje i milosti kakav je bio Fjodor Dostojevski, Dragoslav Mihailović je na nov način prišao našoj tradiciji i umeo je da otkrije u građi udaljenoj od književno normiranih prostora prave književne mogućnosti.“ Ljubiša Jeremić „U knjizi Petrijin venac Dragoslav Mihailović pokazuje majstorstvo efektnog i funkcionalnog korišćenja različitih vidova živog, neknjiževnog jezika, žargona i dijalekata: neobrazovana seljanka Petrija Đorđević priča o svom životu ispunjenom stradanjima, gubicima i rastancima, s tim da ovaj put autor koristi široke mogućnosti dijalekta kao novog jezičkog okruženja. Bez obzira na to kakve teškoće u prevodu teksta napisanom na dijalektu u govoru nepismene osobe očekuju prevodioca, roman je preveden na sedam svetskih jezika.“ Marija Vasilišin „Kada sam završio čitanje romana Dragoslava Mihailovića Petrijin venac , desilo mi se nešto što mi se dešavalo samo izuzetno u prošlosti – poželeo sam da postanem bolji, čovečniji i plemenitiji, da zaboravim sve što sam naučio i sa čime, što bi rekao Hamlet, samo `izgledam`, pa da u meni ostane i prozbori samo ono što jeste, a ne što se ima, ono što damara u krvnim slivovima tela, a ne samo uzaludno asocira po moždanim sinapsama.“




Dragoslav Mihailović (pravo prezime Mihajlović; Ćuprija, 17. novembar 1930 — Beograd, 12. mart 2023) bio je srpski književnik i akademik. Bio je pisac, romansijer, scenarista, dramaturg i redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). Dobitnik je mnogih književnih nagrada i priznanja. Njegov književni opus obuhvata pripovetke, romane i drame.[2] Dela su mu prevođena na više stranih jezika.[3]

Biografija
Studirao je Filozofski fakultet u Beogradu na Grupi za jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik. Fakultet je završio 1957. godine, ali nije uspeo da nađe stalno zaposlenje; često je menjao posao.

Mihailović je tvrdio da je došao u sukob s Upravom državne bezbednosti (UDBA) pošto se pobunio protiv hapšenja svojih drugova, koji su uhapšeni zbog političkih viceva. Nakon toga, jedan svedok je izjavio da se Dragoslav Mihailović od samog početka opredelio za rezoluciju Informbiroa, kao i da je izjavio da je Tito „američki špijun” i da je partija „likvidirala SKOJ”. Godine 1949. izbačen je iz kandidature za člana Komunističke partije Jugoslavije, a 15. septembra 1950. je uhapšen. Na Goli otok prebačen je 28. februara 1951. i tamo je proveo 15 meseci.

Roman Kad su cvetale tikve prvi put je objavljen 1968. i izazvao je značajnu reakciju socijalističke vlasti. Predstava koja je u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu trebalo da se igra po ovom romanu zabranjena je pre nego što je izvedena premijera. Mihailović smatra da ju je Tito lično zabranio[6] na insistiranje Kardelja.[7]

Njegovu biografiju napisao je Robert Hodel Reči od mramora. Dragoslav Mihailović – život i delo, Beograd: Laguna, 2020.

Preminuo je 12. marta 2023. u Beogradu. Sahranjen je 16. marta 2023. u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu. Dana 25. aprila 2023. održan je komemorativni skup u SANU