ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
Godina izdanja: Tv / Ms

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!


U centru Tišminog romana Kapo nalazi se Vilko Lamian, čovek koji je u jednom trenutku imao slobodu da bira i izabravši da postane zločinac, kapo, postao neko ko stoji u središtu svoje sudbine kao u vrtlogu. On, međutim, u taj vir ne tone, već biva prinuđen da svoju sudbinu živi.

Spoznaja sagrešanja u Tišminim junacima ne proizvodi potrebu za pokajanjem za kojim bi sledio oproštaj, jer za veličinu počinjenih zločina ne postoji opravdanje. Vilko Lamian spoznaje strah i iz straha donosi odluku da preživi, a ta odluka navodi ga dalje na zlo. Postaje trgovac životima. Postao je kapo i trebalo je da bude onaj koji upravlja, starešina, natčovek, kao i ostali koji su se na svoje položaje ispeli da bi dali maha obožavanju sile, da bi se ushićivali ubijajući druge. Lamian je postao lažan, nije bio kapo iz uverenja, i već u logoru postaje kapo samom sebi, jer je udarajući na druge udarao na sebe.


Aleksandar Tišma (Horgoš, 16. januar 1924 — Novi Sad, 15. februar 2003) je bio jugoslovenski i srpski pesnik i pisac. U njegovim delima najviše su zastupljene lirske pesme, zatim romani i novele.[1]

Bio je urednik Letopisa Matice srpske u periodu od 1969. do 1973


Osnovnu školu i gimnaziju pohađao je u Novom Sadu. Maturirao je 1942. godine. U Budimpešti je studirao (od 1942. do 1943.) ekonomiju pa romanistiku. Stupio je u narodnooslobodilačku borbu decembra 1944. godine. Demobilisan je novembra 1945. godine, nakon čega se zaposlio kao novinar u Novom Sadu, u „Slobodnoj Vojvodini“, a zatim, 1947. godine, u Beogradu, u „Borbi“. Na beogradskom Filozofskom fakultetu 1954. godine diplomirao je anglistiku.[3] Od 1949. je živeo u Novom Sadu i radio u izdavačkom preduzeću „Matica srpska“, najpre kao sekretar, a posle i kao urednik.[2]

Nagrade
Tišma je nosilac više nagrada za prozu, poeziju i prevodilaštvo. Dobitnik je: Brankove nagrade (1957); Oktobarske nagrade Novog Sada (1966); Nolitove nagrade (1977); Ninove nagrade (1977); nagrade Narodne biblioteke Srbije (1978); nagrade Szirmai Karoly (1977, 1979); Andrićeve nagrade (1979); nagrade Lajpciškog sajma za evropsko razumevanje (1995); Austrijske državne nagrade za evropsku književnost (1995); francuskog Ordena viteza nacionalnog reda za zasluge (1997).[4]

Postoji fondacija „Aleksandar Tišma” koja je počela da dodeljuje istoimenu nagradu 2019. godine. Prvi dobitnik je Laslo Darvaši iz Mađarske za knjigu „Zimsko jutro – Bog. Domovina. Familija”.[5]

Književna dela
Pesme:

Naseljeni svet, 1956.
Krčma , 1961.
Zbirke pripovedaka:

Krivice, 1961.
Nasilje , 1965.
Mrtvi ugao, 1973.
Povratak miru, 1977.
Škola bezbožništva , 1978.
Hiljadu i druga noć - izabrane pripovetke, 1987.
Iskušenja ljubavi - izabrane pripovetke, 1995.
Romani:

Za crnom devojkom, 1969.
Knjiga o Blamu, 1972.
Upotreba čoveka, 1976.
Begunci, 1981.
Vere i zavere, 1983.
Kapo, 1987.
Široka vrata, 1988.
Koje volimo, 1990.
Ženarnik, 2010.
Ostalo:

Drugde, 1969 - putopisi
Pre mita, 1989 - eseji
Šta sam govorio, 1996 - intervjui
Dnevnik: (1942-1951), 1991 - dnevnik
Sečaj se večkrat na Vali, 2000 - dnevnik