Cena: |
Želi ovaj predmet: | 1 |
Stanje: | Polovan bez oštećenja |
Garancija: | Ne |
Isporuka: | Pošta CC paket (Pošta) Post Express Lično preuzimanje |
Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) PostNet (pre slanja) Lično |
Grad: |
Subotica, Subotica |
Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani
Izdavač: Rad, Beograd, 1964
Biblioteka `REČ I MISAO`
10.5x18 cm, meki povez, 140 str.
Uzorne novele je zbirka od 12 novela Migela de Servantesa koje su nastale između 1590. i 1612. i koja je objavljena 1613. godine u izdanjeu Huana de la Kueste. Radi se o novelama koje slede italijanski model — novella, proznoj vrsti koja je u Servantesovo vreme bila nova u Španiji. Servantes svoje novele naziva „uzornim“ (ejemplares),[1] baš zbog toga što su, kako i sam Servantes tvrdi u Prologu, prvi primer ove književne vrste na kastiljanskom jeziku, kao i zbog njihovog poučnog i moralizatorskog karaktera koje neke od ovih novela imaju. Servantes u Prologu tvrdi da je on bio prvi pisac u Španiji koji je zaista pisao novele, a da su do tada španski pisci ili prevodili ili podražavali italijanske novele. I naziv, i prozna vrsta novele vode poreklo od Bokačovog „Dekamerona“
Servantes je ovu vrstu prilagodio španskoj sredini i u strukturi i u sadržaju. U italijansku novelu uveo je dijaloge, eliminisao komentare i citate, samu radnju je obogatio i napravio je složenijom, pa samim tim i zanimljivijom, eliminisao je elemente čudesnog i natprirodnog koji je u italijanskoj noveli predstavljao zaostavštinu viteškog romana, uveo je moralizatorski elemenat, a akteri njegovih novela su isključivo španski.
Hoakin Kasalduero primećuje da je Servantes u svojim novelama prevazišao renesansnu koncepciju života i umetnosti i da njegovi likovi u stvari predstavljaju oličenje baroknog odnosa prema položaju čoveka u svetu. Umesto renesansnog idealizovanja i usavršavanja stvarnosti, u Servantesovim novelama stvarnost se uzdiže na plan bitnog i suštinskog. Ne traže se idealizovana bića, već idealizovane vrline.Ima ih dvanaest:
Cigančica (šp. La Gitanilla)
Širokogrudi udvarač (šp. El amante liberal)
Rinkonete i Kortadiljo (šp. Rinconete y Cortadillo)
Engleska Špankinja (šp. La española inglesa)
Stakleni licencijat (šp. El licenciado Vidriera)
Snaga krvi (šp. La fuerza de la sangre)
Ljubomorni Ekstremadurac (šp. El celoso extremeño)
Slavna sudopera (šp. La ilustre fregona)
Dve devojke (šp. Las dos doncellas)
Gospođa Kornelija (šp. La señora Cornelia)
Brak na prevaru (šp. El casamiento engañoso)
Razgovor pasa (šp. El coloquio de los perros)
Stil
Prema stilu pisanja i odnosu prema realnosti, obično se dele na idealistične i realistične novele. Idealistične su one koje su po sadržaju i stilu bliže italijanskom uzoru i karakterišu se po ljubavnim zapletima sa mnogo događaja, idealizovanim likovima bez psihološke evolucije i priličnom odsustvu odražavanja realnosti. U ovu grupu spadaju: „Širokogrudi udvarač“, „Dve devojke“, „Engleska Špankinja“, „Gospođa Kornelija“ i „Snaga krvi“. Realističke novele više pažnje posvećuju realističkim opisima mesta i likova i sadrže izvesnu notu kritičnosti ka društvu onog doba. To su ujedno i najpoznatije novele iz ove zbirke: „Rinkonete i Kortadiljo“, „Stakleni licencijat“, „Cigančica“, „Razgovor pasa“, ili „Slavna sudopera“. Međutim, oštra granica između ove dve grupe ne postoji, tako da i u najrealističnijim novelama mogu se naći elementi idealizacije....