ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 341
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Suđenje Josifu Brodskom: zapisala Frida Vigdorova - Frida Vigdorova


Autor:: Frida Vigdorova
Žanrovi:: Istorijski, Publicistika
Izdavač:: Akademska knjiga
Godina izdanja:: 2015.
Broj strana: 132
Pismo: Latinica
Povez: Mek
Format: 18 cm

U ovoj knjizi, koja neodoljivo podseća na onu pod naslovom Apologia Sokratis, čitaocu na uvid stavljamo književnu paskvilu koja je pokrenula lavinu i hajku na Brodskog, njegovo pismo uredniku novina Večernji Lenjingrad, zapisnik sa suđenja koji je sačinila Frida Vigdorova, neka od reagovanja savremenika, njegovo pismo Brežnjevu na dan kad je morao da emigrira i poeziju koja je, u stvari, oduvek i bila njegovo glavno uporište, pribežište i duhovna spona sa ruskim jezikom. Zapisnik Fride Vigdorove postao je jedan od prvih samizdata koji su se tada u Rusiji upravo pojavljivali i silno širili. Suđenje je pročitalo na hiljade ljudi u zemlji, a stenogram se nekako prelio i preko granica i zapljusnuo Zapad. Upravo je taj stenogram i preokrenuo sudbinu Josifa Brodskog. Brodski je, kako to sâm često podvlači, imao sreće u nesreći. Bio je proteran u duhovni raj – u maternji ruski jezik! Pridružio se pesnicima srebrnog veka ruske poezije i pomogao Anatoliju Streljanom da zaključi: „Ako išta pred Bogom može opravdati dvadeseti vek – onda je to ruska poezija.“

– Radojica Nešović




Josif Aleksandrovič Brodski (rus. Ио́сиф Алекса́ндрович Бро́дский; Lenjingrad, 24. maj 1940 — Njujork, 28. januar 1996), ruski je pesnik i esejista jevrejskog porekla, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1987. godine.


Rođen je u jevrejskoj porodici u Lenjingradu (današnji Sankt Peterburg) kao sin fotografa u sovjetskoj mornarici. U petnaestoj godini napustio je školu i pokušao da se upiše u podmorničku školu, ali bez uspeha. Nakon odluke da postane lekar radio je razne poslove u bolnicama. Pored toga radio je na svom obrazovanju. Naučio je engleski i poljski jezik (kako bi mogao da prevodi poeme Česlava Miloša, koji je bio njegov prijatelj). Proučavao je klasičnu filozofiju, religiju, englesku i američku poeziju. Počeo je da piše 1956. godine. Na njegovu poeziju uticala je Ana Ahmatova. U Sovjetskoj Rusiji njegova dela nisu objavljena, dok je u SAD objavio Pesme i poeme (1965), Sećanja na T. S. Eliota (1967) i zbirku poezije Stanica u pustinji (1970).

Godine 1963, optužen je za „društveni parazitizam“ i osuđen na prisilni rad u oblasti Arhangelska.[1] Kazna mu je smanjena nakon protesta eminentnih sovjetskih i evropskih književnika kao što su Jevgenij Jevtušenko i Žan Pol Sartr.

Godine 1972, bio je prinuđen da napusti SSSR. Nastanjuje se u SAD gde kao američki državljanin predaje istoriju ruske i engleske književnosti na koledžu u Maunt Holioku. U SAD objavio je sledeća dela: Kraj bel epoka (1977), Deo govora (1977), Nove stanice za Avgust (1982), dramu Mramor (1984), eseja Udovoljiti senci (1986), Uranija (1987), Vodeni žig (1991), O tugovanju i razumu. Za zbirku eseja Udovoljiti senci dobio je prestižnu nagradu američke književne kritike 1986, a naredne godine postaje počasni doktor univerziteta u Jejlu kao i član Američke akademije i Instituta za književnost. Dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1987. godine, a 1991. odlikovan je Legijom časti.[1]

Josif Brodski je umro od srčanog udara u Njujorku 28. januara 1996. godine. Po sopstvenoj želji sahranjen je na groblju San Mikele u Veneciji.

Citati
Postoje zločini gori od spaljivanja knjiga. Jedan od njih je ne čitati ih.
Svaka spisateljska karijera počinje kao traganje za svetošću, za samousavršavanjem. Pre ili kasnije, a po pravilu veoma brzo, čovek otkriva da njegova olovka ostvaruje mnogo više od njegove duše.