ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1983
Jezik: Hrvatski
Autor: Strani

Džordž Orvel ODABRANA DELA KOMPLET 1-6

August Cesarec Zagreb, 1983. godine, tvrd povez, zaštitni omot.
Knjige su nove.

Komplet sadrži sledeće naslove:

01. KATALONIJI U ČAST
02. TISUĆU DEVETSTO OSAMDESET ČETVRTA
03. NITKO I NIŠTA U PARIZU I LONDONU
04. BURMANSKI DANI
05. ŽIVOTINJSIA FARMA
06. ZAŠTO PIŠEM I DRUGI ESEJI

Erik Artur Bler, poznat po pseudonimu Džordž Orvel - Orvel je bila njegova omiljena reka na čijim obalama je provodio mnogo vremena, engleski književnik, esejista, novinar i kritičar (1903 - 1950).
Lucidna proza, društvena kritika, opozicija totalitarizmu i podrška demokratiji, glavne su odlike Orvelovog književnog opusa.
Dve knjige su posebno doprinele njegovoj popularnosti planetarnih razmera: ŽIVOTINJSKA FARMA i 1984.

U ŽIVOTINJSKOJ FARMI Orvel duboko uranja u alegoriju. Životinje na jednoj seoskoj farmi su se pobunile, prognale ljude i uspostavile sopstveni sistem vrednosti i vlasti. Međutim, svinje, koje i inače važe za inteligentne životinje, gladne vlasti i moći, nametanjem svoje volje, poništavaju tekovine revolucije na farmi i uspostavljaju tako čudovišan oblik diktature koji je gori nego što je bio ljudski, protiv koga su se životinje i pobunile.
Tipično orvelovski.

U 1984. Orvel anticipira budućnost u još jačem i drastičnijem vidu, i to tako što prikazuje imaginarni režim koji svoje postojanje i vlast uspostavlja i održava sistemskim izvrtanjem istine (spinovanjem - noviji izraz!), prekrajanjem istorije, zarad ostvarenja sopstvenih ciljeva.
Takođe orvelovski.

Potrebno je napomenuti da je u romanu KATALONIJI U ČAST, Orvel zapravo pisao o Španskom građanskom ratu u kome je učestvovao i u kome je ranjen, čime je značajno oštećeno njegovo i inače krhko zdravlje. Ovo je, na određen način, oda španskim borcima za Republiku. Orvel je, sudeći po svojim publicističkim i novinarskim tekstovima, kao i po celokupnom književnom stvaralaštvu, bio oponent vlastima, što bi se reklo komunističkim jezikom - disident, večito na strani potlačenih i obespravljenih. Ta socijalna nota ne promiče pažljivom oku čitalaca i time je njegova popularnost veća i delo značajnije, jer, ako se za ikoga može reći da je angažovani pisac - ma šta to značilo - to je upravo bio Džordž Orvel.

Orvelovo delo ostaje uticajno i u popularnoj i u političkoj kulturi, a pridev `orvelovski` koji opisuje totalitarne i autoritarne društvene prakse i režime, i drugi izrazi - `veliki brat`, `policija misli`, `rupa u pamćenju`, `dvorazmišljanje`, `misaoni zločin`, deo su engleskog jezika, kao i mnogi njegovi neologizmi.

Džordž Orvel i Oldus Haksli bili su savremenici, tačnije, Haksli je Orvelu predavao francuski jezik na koledžu. Mnogi danas porede Orvela i Hakslija, praveći paralele između njihovih teza i razmišljanja.
Recimo, Stjuart Makmilan je napravio duhovito, ali i malo gorko poređenje između dva književnika i njihovih promišljanja, analizirajući Hakslijev VRLI NOVI SVET i Orvelovu 1984:

U romanu 1984 ljude kontrolišu nanošenjem bola.
U romanu VRLI NOVI SVET ljude kontrolišu preko zadovoljstva.

Orvel se plašio da će nas uništiti ono što mrzimo (oružje, bombe, ratovi).
Haksli se plašio da će nas uništiti ono što volimo (danas smo svedoci robovanja mobilnim telefonima, kompjuterima).

Orvel je strahovao od onih koji bi hteli da zabrane knjige (cenzura i slično).
Haksli je strahovao da neće biti razloga za zabranu knjiga, jer niko neće hteti da ih čita. (!)

Orvel je strahovao da će istinu skrivati od nas.
Haksli je strahovao da će istinu ugušiti u moru nebitnih podataka i bespotrebnih informacija.

Orvel se bojao da ćemo se pretvoriti u kulturu zatočenika.
Haksli se bojao da ćemo postati trivijalna kultura, preokupirana igrama i raznim medijskim programima.

# 89