Cena: |
Želi ovaj predmet: | 2 |
Stanje: | Polovan bez oštećenja |
Garancija: | Ne |
Isporuka: | Pošta Lično preuzimanje |
Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) Lično |
Grad: |
Novi Sad, Novi Sad |
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1952
Jezik: Srpski
Autor: Strani
Naslov Hiljadu i jedna noć. 5, Noći 434-591 / [s originala na ruski preveo i komentar napisao M. A. Salje ; s ruskog preveo Marko Vidojković ; ilustracije i nacrt korica N. A. Ušina]
Vrsta građe kratka proza
Jezik srpski
Godina 1952
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1952
Fizički opis 645 str. : ilustr. ; 17 cm.
Drugi autori - osoba Vidojković, Marko, 1895-1964 = Vidojković, Marko, 1895-1964
Salje, M. A.
Ušina, N. A.
Hiljadu i jedna noć (arap. كتاب ألف ليلة وليلة Kitāb `Alf Layla wa-Layla, pers. هزار و یک شب Hazār-o Yak Šab) je zbirka priča sabrana tokom mnogih vekova, od strane raznih autora, prevodilaca i naučnika širom zapadne, centralne i južne Azije, i Severne Afrike. Priče imaju korene iz starih civilizacija Arabije, Persije, Mesopotamije, Indije, Judeje, [5] i Egipta.[6] Osnova celokupne zbirke je priča o Šeherzadi. Poznata je još pod imenima 1001 noć, Arapske noći, 1001 arapska noć. Neke od najpoznatijih su Priča o mornaru Sinbadu (sedam nastavka), Priča o cipelašu Marufu, Priča o Aladinu i čarobnoj lampi i Priča o Ali Babi i 40 razbojnika. Mnoge priče vode preklo iz narodnih priča iz Abasidske ere, dok druge, a posebno okvirna priča, su najverovatnije izvedene iz Pahlavijskog persijskog rada Hazar Afsana (Hazār Afsān) (pers. هزار افسان - Hiljadu priča), koji je delom zasnovan na indijskim elementima.
Ono što je zajedničko za sva izdanja „Noćnih priča”` je inicijalna okvirna priča o vladaru Šahrijahu i njegovoj supruzi Šeherzadi i uokvirujući kontekst koji je inkorporiran kroz same priče. One proizlaze iz ove izvorne priče; neke su uokvirene unutar drugih priča, dok druge počinju i završavaju se same po sebi. Neka izdanja sadrže samo nekoliko stotina noći, dok druga uključuju 1.001 ili više. Najveći deo teksta je u prozi, mada se stihovi povremeno koriste za pesme i zagonetke i za izražavanje naglašenih emocija. Većina pesama su pojedinačni kupleti ili katreni, mada su neke duže.
Neke od priča su veoma široko povezane sa Noćima, specifično „Aladinova čudesna lampa”, „Ali Baba i četrdeset razbojnika”, i „Sedam putovanja Sinbada moreplovca”, mada one nisu bile deo Noćnih priča u njihovim originalnim arapskim verzijama ali su ih u kolekciju uvrstili Antvan Galard i drugi evropski prevodioci.
MG2 (L)