Glavni junak romana, Matija Paskal, odlučuje da napusti kuću, porodicu, grad, jednom rečju − sve, usled nesreća koje su ga zadesile. Matija smatra da mu od te odluke zavisi sreća, a i sam život. Jednoga dana, u kockarnici u Monte Karlu, osvaja pozamašnu svotu novca i počinje da se premišlja, da ponovo preispituje svoju odluku i na kraju odlučuje da se ipak vrati kući. Ali kako to obično biva, sudbina ima druge planove, i naš junak u novinama saznaje da je − umro! Tačnije, u njegovom gradiću je pronađen leš i njegova supruga i njegova tašta su nesrećnika identifikovale kao − Matiju Paskala! Shvativši da je službeno mrtav, te time i slobodan čovek, prepoznao je šansu da započne novi život i da napokon živi onako kako on smatra da treba. Menja identitet, menja i svoj lični opis i započinje novi život, nadajući se da će biti srećniji od prethodnog. Luiđi Pirandelo (1867—1936) bio je italijanski romanopisac, pesnik i dramaturg. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1934. godine, zbog svoje „hrabre i briljantne obnove drame i scene”. Njegova dela, od kojih su neka napisana i na sicilijanskom, uključuju romane, stotine kratkih priča, četrdeset predstava. Pirandelove tragične farse smatraju se pretečama drame apsurda. Jedan je od najznačajnijih dramskih pisaca 20. veka, koji je otvorio nove puteve moderne dramaturgije. Prvi značajniji književni uspeh postiže romanom „Pokojni Matija Paskal” koji je napisao bdijući uz paralizovanu suprugu, 1904. godine. Roman tematizuje problematiku društvene maske koja je nametnuta svakome od nas i koje se ne možemo osloboditi.