Dubinska slika Rusije XX veka ispričana je kroz povest o ljubavi, odnosno o mogućnosti ostvarenja ljubavi. Veliku porodičnu sage jednog vremena i jedne zemlje, Sovjetske Rusije, uokviruje ovaj roman o gubicima, ljudskoj genijalnosti, mržnji. Kroz metaforično i višeslojno tkivo teksta, u dahu bajke, iščitavamo danas bitne stranice o porodici, domu, ljubavi, sreći.

Lazar Lindt, genijalni naučnik, ateista i ruski pandan Manovog Feliksa Krula, centralna je ličnost romana, na čijem se putu presecaju sudbine tri neobične žene – supruge njegovog starijeg prijatelja, Marusje, koju je Lazar zavoleo iskreno i mučno; njegove žene Galine, proračunate, hladne i duboko intimno nesretne; i, unuke Lidočke, koju Lazar u svom životu nikada nije video, što nas dovodi do suptilnog plana ovog romana, koji izlazi na polje života posle smrti.

Lazar kroz život prolazi lako, uz pomoć vlastite, ničim zaslužene genijalnosti, a dve ljubavi koje određuju taj život jesu – prema 31 godinu starijoj Marusji i 41 godinu mlađoj Galini. Unutar tih ljubavi, sasvim različitih, krije se njegovo postojanje.

Pred čitaocem je roman koji se čita bez daha, sa bezbroj aluzija na velikane ruske literature poput Čehova, Tolstoja, Nabokova, Pasternaka… Tajni smisao hologramske prirode teksta zakodiran je u suptilnom planu romana što odiše metaforama, skrivenim podtekstom, šifrovanim porukama, dijalogom sadašnjosti sa prošlošću, spregom detalja prvog poglavlja sa poslednjim stranicama teksta.

Bogatstvo leksike, raznovrsnost metafore, obraćanje pažnje na detalje i izvanredan ritam teksta upućuju čitaoca na ovaj roman kao jednu od najosobenijih knjiga savremene ruske proze.

Lazarove žene su jedan od najboljih savremenih ruskih romana, koji je za tri godine od svog objavljivanja
u Rusiji preveden već na 9 jezika, a Marina Stepnova (1971) je postala jedno od ključnih imena
savremene ruske proze. Pred čitaocem je porodična saga 20. veka, roman o gubicima, ljudskoj
genijalnosti, mržnji. Roman govori o ljubavi, a takođe i o ženskom poimanju vere i moći i snage lepote.
Biblijska aluzija iz naslova, kao i činjenica da se iza uočljive sižejne linije (ljubavni život sovjetskog
„tajanstvenog” fizičara) nazire podtekst, neki tajni smisao zakodiran u suptilnom metaforičkom planu
romana.

Prevela sa ruskog Melina Panaotović