TRI KNjIŽEVNA REGISTRA
Sledeći moto da nema nespojivih sudbina i da je kolaž, bez sumnje, ikona modernih
vremena, Postajati drugi, nova knjiga Draška Ređepa, upravo poput dijaloških kolaža u kojim
se kao glavni junaci pojavljuju Miloš Crnjanski, Dušan Matić i Mika Antić, otvara vrata
jednom drugačijem razgovoru koji je diskurzivniji, intimniji, često polemički intoniran,
obavešteniji – kadikad lakonski, a kadikad minuciozan poput prostrane studije.
Ukazujući na činjenicu da je žanr književnog razgovora i dan današnji najtužniji deo naše
paraliterature, koji, beznadežno udvajajući monologe, pati od nedostatka kinestetičke,
prevashodne osobine aktuelnog govora, Ređep pred čitaoca iznosi „bermudski trougao naše
prošlovekovne rečitosti” kao dijalog koji večito traje…
I dok Crnjanski žešće nego drugde govori o nerazumevanju, duhu geografije, izabranom zavičaju,
dotle Matić svedoči o mogućnostima nespojivog pitanjem odgovarajući na izazov, često
nesaglasan sa samim sobom poput Bernarda Šoa.
Poslednji u nizu dijaloga jeste neobičan razgovorni Antićev memento, završen neposredno
pred pesnikovu smrt živeći moto – ostvariti biografiju koja se nije desila, ali koja se, u
vitalnim premisama i te kako oslanja na tvrdoglave činjenice.

Postajati drugi knjiga je koja se može čitati i kao pouzdana dokumentarna slika, bliska
hronici tadašnjeg života, kao adnotata za 21. vek o jednom književnom stanju ali i kao
razgolićeni komad u kojem je ličnost lišena maske, jedan potresni teatar o nesvesnom…
Konačno, ova knjiga jeste svojevrsna troglasna (pro)misao o prolaznosti kao zajedničkom
imenitelju triju sagovornika. I kad se uzme u obzir generacijska međa, tri tri srpska stvaraoca
su svakako opsesivno, zatravljeno marili motiv smrti, nigdnine, bajkovite zvezdane
besmrtnosti. Prolaznost je, dakle, ono što su Crnjanski, Matić i Antić prepoznali kao svoj rub
i konačni beleg.