Jezik: Srpski

Polovan katalog, izuzetno očuvana.

Izdavač: Galerija likovne umetnosti poklon zbirka Ranka Mamuzića - Novi Sad,
1996. god.
Broširan povez, 23,5 cm.
56 str. Kunstdruk, ilustrovano

Milica Ribnikar je rođena u Beogradu 1931. godine. Likovnu akademiju završila je 1951. godine u Beogradu u klasi profesora Sretena Stojanovića i Ilije Kolarevića. Posle toga primljena je u majstorsku radionicu Tome Rosandića od 1951. do 1956. godine, sa kojim prvi put izlaže 1954. godine. Pored niza lirskih portreta radi i figurine u punoj masi. Autor je spomenika na Crnom Vrhu (1961) i spomenika herojima Jerkoviću i Dabiću na Dovari kod Užica (1968).

Svoj afinitet za slikarstvo Milica Ribnikar je otkrila slučajno, posetivši jednom prilikom atelje Marija Maskarelija. Opčinjena slikama i bojama, još kao gimnazijalka se upisala na večernji kurs ULUS-a. U njenom jednostavnom, gotovo jednolinijskom crtežu Kosta Hakman je pre naslutio budućeg vajara, nego slikara.

Prvu samostalnu izložbu je imala u Beogradu 1954. godine. Izlagala je na kolektivnim izložbama koje su prezentovale vajare Beograda i Srbije, a i sa grupom “Lada”.

Uradila je veći broj reljefa, ženskih aktova, portreta, figurina i javnih spomenika. Na internom konkursu (1953) za figuru Jovana Sterije Popovića, za sterijino pozorje, dobila je prvu nagradu. Prema rešenju Milice Ribnikar, 1977. podignuta je Skadarlijska česma, a bila je i koautor idejnog projekta TV kule i na Iriškom vencu. Autor je velikog broja portreta, uglavnom umetnika, njenih kolega i prijatelja (Mario Maskareli, Petar Omčikus, Jovanka Bjegojević, Aleksandar Joksimović). Manje je poznato da se u stvaralačkom opusu Milice Ribnikar nalazi i veći broj ulja, pastela i kolaža.

Njene dela se čuvaju i izlažu u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, Muzeju “Politike”, Narodnom muzeju na Cetinju, kao i u mnogim muzejsko-galerijskim zbirkama i privatnim kolekcijama.
Milica Ribnikar je preminula 1. marta 2002. godine u Beogradu.