Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Nove knjige
Izuzetne

Knjiga o Milutinu - DANKO POPOVIC

MEK POVEZ
Autor:: Danko Popović
Žanrovi:: Domaći pisci, Drama, Istorijski
Izdavač:: IP Panonija Ruma
Godina izdanja:: 2018.
Broj strana: 206
Pismo: Ćirilica
Povez: Mek
Format: 13x20 cm

Knjiga o Milutinu Danka Popovića najtiražniji je roman posleratne srpske književnosti. Knjigom o Milutinu Danko Popović svojevremeno je izazvao veliki otpor pravovernih čuvara državnih i političkih interesa određenih grupa, a danas se ovaj roman doživljava kao jedno od književnih dela koja su doprinela da se aktivnije postavi pitanje legitmnosti komunističke ideologije u našem društvu. Lik šumadijskog seljaka Milutina, koji govori o svom životu i o društvenoj situaciji u kojoj je u XX veku živeo srpski narod, postao je jedan od najzanimljivijih i umetnički najuspelijih likova srpske književnosti XX veka...

Doživljaji narednika Miladina - Ljubiša Valić

Tvrd povez, šiveno
123 str, A5 format
Ova knjiga je prvi put objavljena 1917. godina u Švajcarskoj, u vrlo malom tiražu. Sada, posle 106 godina, prvi put izdanje u Srbiji.
Prva knjiga koja je napisana o prelasku i stradanjima srpske vojske preko Albanije. U okviru knjige se nalazi i 30 fotografija Ljubiše Valića, ratnog slikara, fotografa i snimatelja.
Ova knjiga vas neće ostaviti ravnodušnim.

„Србијо..! Мајко..! Oпрости деци својој, која у жељи да те очу-
вају светлу и неокаљану, напустише топло окриље твоје. Мајко... на
твојим болним и рањеним грудима оставише без заштите све што
им је у животу драго и мило било. Оставише старе родитеље, жене
и децу, браћу и сестре. Оставише те деца твоја болну и рањену и
пођоше преко непрелазних кршева албанских, преко широких и да-
леких мора, да пренесу светло и неокаљано име твоје. Деца твоја
посејаше путеве своје лешевима и костима својим, натопише крвљу
сваку стопу пута... али пронесоше име твоје светло и оно блесну као
сунце у далеком, поносном свету. Србијо... мајко... док су на твојим
рањеним грудима сироте наше грчиле се и плакале, док су неја-
ка деца наша копала и последњи коренак да њиме утоле страшну
глад... а својим сузним очима погледала за нама, као да нас питају:
Коме нас остависте? - дотле су деца твоја, која те напустише, живо-
тима и крвљу бележила путеве своје... А када су деца твоја падала
на хладне стене и голе кршеве албанске, сломљена глађу, зимом и
умором, очи њихове биле су управљене теби мајко Србијо...