Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Knjige su dobro očuvane.Prva tri dela imaju napisano ime na prvoj strani.

I Sin Svetlosti
II Hram za milione godina
III Bitka kod Kadeša
IV Gospa iz Abu Simbela
V Pod bagremom na zapadu
,,Ramzesovo ime je oličenje sjaja i moći faraonske civilizacije. Sin sunca i živog Boga, vladao je više od šezdeset godina i doneo Egiptu slavu koju nijedna država u istoriji nije dostigla. Kristijan Žak, čudesni romanopisac, izvlači stari vek iz školskih udžbenika i nudi čitaocu beskrajno područje snova, akcije i poezije."
,,Čari drevnog Egipta
Otkrivajući pisce sa francuskog govornog područja, izdavačka kuća `Plato` nedavno je završila sa objavljivanjem druge serije romana Kristijana Žaka, jednog od najpopularnijih književnika u svetu, preciznije ? jedinog francuskog autora među petnaest najčitanijih na Zemljinom šaru! Obe serije ? `Egipatski sudija` i `Ramzes` ? brzo su stekle popularnost kod nas, što je još jedan dokaz da su romani Kristijana Žaka, svuda gde su prevedeni, prihvatani široko i sa nestrpljivim očekivanjem njegovih novih dela.
Ono što Kristijana Žaka čini tako široko prihvaćenim među čitaocima jeste tema koja je, izgleda, nepresušni izvor i Žakove inspiracije ali i naše radoznalosti, a to je Egipat. Tačnije, drevna istorija ove zemlje, iza koje su ostali veličanstveni darovi mudrosti vladanja, lepote mira i prosperiteta nakon dugogodišnjih ratova, ali i zagonetke od kojih su najveće, naravno, piramide.
Medeni mesec u Egiptu
Kristijan Žak (1947) pisac je koji je starim Egiptom bio začaran još u detinjstvu, u svojoj trinaestoj godini, kada mu je do ruku došla knjiga `Istorija civilizacije drevnog Egipta` Žaka Pirena. Od tada, život dečaka se u duhovnom smislu dramatično promenio. On, koji je još u znatno mlađim godinama pisao pesme, pa čak i jedan libreto za operu, svoj život definitivno posvećuje Egiptu. U Žakovoj biografiji piše da se oženio u sedamnaestoj, pre velike mature! ? i da je na medeni mesec otputovao tamo gde se i moglo očekivati, na izvore njegovog budućeg znanja i mašte, u Egipat.
U dvadeset prvoj godini Kristijan Žak je objavio svoju prvu knjigu: bio je to esej o vezi Egipta i Srednjeg veka. Napustio je filozofiju kojoj je prvobitno želeo da se posveti, i potpuno se predao studijama arheologije i egiptologije. Doktorirao je na temu shvatanja smrti u starom Egiptu, na osnovu tekstova u piramidama i na sarkofazima. Univerzitetska karijera bila je pred njim, ali ono što je njega zaokupljalo bilo je pisanje popularnih knjiga. Ovaj francuski autor, čija su dela namenjena `i mladima i odraslim`, počeo je da, pored naučnih dela, naravno, istorijske podatke o životu u starom Egiptu tako očaravajuće uklapa u maštu da nije ni čudo što se njegovi romani prodaju u milionima primeraka.
Prvi književni `bum`, kakav je celog života želeo, pretpostavivši književnost ove vrste univerzitetskom poslu, doživeo je 1987. godine, kada je objavio roman `Šampolion Egipćanin`. Potom su usledile nove knjige, i uvek vezane za istoriju Egipta; ipak, svetska slava mu je priznata izvanrednom trilogijom `Egipatski sudija` u kojoj su se našli romani `Oskrnavljena piramida`, `Zakon pustinje` i `Vezirova pravda`. Potom je došla veličanstvena kvintologija pod nazivom `Ramzes` ? `Sin svetlosti`, `Hram za milione godina`, `Bitka kod Kadeša`, `Gospa iz Abu Simbela` i `Pod bagremom na zapadu`.