Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Ekehard Josef Šefel

-tvrd povez, format 15 x 20,5 cm , zaštitni omot, latinica, 398 strana ,
-1965 GODINA ,ZAGREB

-dobro ocuvana ,knjiga i omot su malo zuce boje od starosti ,omot je lepljen salotejpom na ivicama izvana i iznutra ,ojacano je


Ekehard Josef Šefel
EKKEHARD , Joseph Victor von Scheffel , Naprijed Zagreb 1965 , istorijski roman, pripovijest iz deseto stoleća ; Ekehard je inspirisan životom Ekeharda II, monaha u manastiru Sent Galen na prelazu iz prvog u drugi milenijum. Fon Šefel je uzeo delove o Ekehardu II iz Casus Sancti Galli , autora Ekeharda IV i romanizovao ih u pokušaju da prikaže istorijsku sliku germanskog života 1000. godine nove ere.

Кnjiga počinje prizorom epske lepote, smeštenim u pejzaž koji izaziva strahopoštovanje, ogromnih jezera i krševitih planina južne Nemačke. Elegantna vojvotkinja Hadvig, razdražljiva od dosade čak i u ovom veličanstvenom pejzažu, odlučuje da poseti manastir u kome njen rođak služi kao iguman. Međutim, kada stigne, iguman joj odbija ulazak, pozivajući se na manastirsko pravilo da žene ne smeju da dodiruju prag.

Hadvig i iguman ulaze u dugu raspravu o tome da li njen autoritet ili manastirska pravila imaju prednost, a mladi, zgodan, daroviti monah po imenu Ekehard šali se da se pravilo neće prekršiti ako bi neko jednostavno preneo vojvotkinju preko praga.

Iguman ozbiljno razmišlja o šali, jer je iskreno uznemiren oko toga da li da dozvoli ili ne vojvotkinji, koja je njegov krvni srodnik, njegov finansijski dobrotvor, i njegov upravni autoritet, da uđe unutra. Naređuje Ekehardu da sam odnese vojvotkinju preko praga.

Mladi monah je iznenađen, ali popustljiv, a na sreću, izuzetno dominantna vojvotkinja ima zao smisao za humor. Oduševljena šalom, ona dozvoljava Ekehardu da je unese unutra, a dok on to čini, oba razigrana — ali krajnje potisnuta — mlada bića gledaju se u oči i doživljavaju snažnu privlačnost koju ni jedno ni drugo sebi neće priznati, iz privrženosti svojoj uloge monaha u celibatu i udovice čiji položaj i moć zavise od njene vernosti sećanju na svog pokojnog muža.

Ekehard otkriva Hadvigi da je znalac latinskog jezika, a njegova žarka strast za „paganskim“ jezikom i njegovim klasicima rasplamsava snažnu želju u intelektualnoj vojvotkinji. Dok napušta manastir da bi se vratila kući, ona odbija igumanov tradicionalni poklon dragocenog artefakta i umesto toga mu kaže da pošalje Ekeharda u njen zamak, Hohentvil, da je nauči latinskom sa tekstom Vergilijeve Eneide.

Ekehard se sa punom poslušnošću potčinjava igumanovoj zapovesti.

Dok je Ekehard uzbuđen što će izaći i videti svet i postati važna osoba, on ima dirljiv trenutak oklevanja dok posećuje manastirsku biblioteku kako bi izvadio primerak Eneide. Gleda oko sebe u mnoge knjige i svitke ispisane rukopisom njegovih najdražih prijatelja, od kojih su neki mrtvi, i dirnut je osećajem da se oprašta od ovih preminulih duša na konačniji način nego ikada ranije.

Na putu do Hohentviela, Ekehard stvara neprijatelje i prijatelje svojim ozbiljnim, željnim i često nadmoćnim, drskim nastupom....

(levi ormaric , u hodniku)