Cena: |
Želi ovaj predmet: | 3 |
Stanje: | Nekorišćen |
Garancija: | Ne |
Isporuka: | Pošta Post Express Lično preuzimanje |
Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) PostNet (pre slanja) Ostalo (pre slanja) Lično |
Grad: |
Čurug, Žabalj |
Godina izdanja: 2018 PRESING Beograd
ISBN: 978-86-6341-511-9
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
Putovanje Petra Kelemena o atentatu na Kralja Alehsandra *6125*09-2022
Putovanje Petra Kelemena priča o atentatu na Kralja Alehsandra
Alehsandar kukuleff autor
Izdavač: Društvo za afirmaciju kulture PRESING Beograd 2018.
ISBN 978-86-6341-511-9
Povez broš,latinica,129.strane, ilustrovana,format 21 cm, težina 180.grama,Knjiga je bogato ilustrovana i sadrži niz autentičnih arhivskih fotografija.
stanje: novo✔️
Knjiga makedonskog novinara Aleksandra Kukuleva o atentatu na kralja Aleksandra Karađorđevića 1934. u Marseju – Putovanje Petra Kelemena. Kukulev opisuje pripreme za atentat, život hrvatskih i makedonskih zaverenika u kampovima u Mađarskoj, putovanja u Francusku, doček kralja Aleksandra u Marseju, psihološke profile atentatora. Sam čin atentata, postupci policije, linč samog atantatora Petra Kelemena od strane gnevnih francuskih građana – sve je detaljno i hronološki navedeno. Ovom istraživaču ne promiču ni nelogične odluke francuske policije, slaba zaštita kralja, ali i francuskih državnika i sa pravom postavlja pitanja o postojanju zavere. Takođe, Kukulev suđenju posvećuje posebnu pažnju i iz njega izvodu zaključke koje dokazuju prethodnu tvrdnju.
Knjiga je bogato ilustrovana i sadrži niz autentičnih arhivskih fotografija.
Atentat u Marseju na kralja Aleksandra I Karađorđevića se odigrao u utorak, 9. oktobra 1934. godine, prilikom njegove zvanične posete Francuskoj.
Atentator, Vlado Černozemski, pripadnik Unutrašnje makedonske revolucionarne organizacije (poreklom Bugarin, usmrtio je kralja Aleksandra sa četiri metka, a jednim je ranio francuskog ministra inostranih poslova Luja Bartua, koji je usled neadekvatne medicinske pomoći iskrvario i umro.
Oko atentata su sarađivali ustaše i VMRO, koji nisu želeli da Hrvati i Makedonci[3] (koji su smatrani Bugarima[4][5][6]) žive pod srpskom dominacijom, posebno nakon zavođenja diktature u Jugoslaviji[7], već su se zalagali za stvaranje nezavisnih država Makedonije i Hrvatske.[8] U atentat su bile umešane i pojedine strane sile, u prvom redu Musolinijeva Italija, koja je imala teritorijalne pretenzije ka Jugoslaviji, odnosno njenoj jadranskoj obali.